ДА ЛИ СРБИЈА ТРЕБА ДА ЛЕГАЛИЗУЈЕ МАРИХУАНУ? ‘Богати користе кокаин, сиромашни хероин, а паметни бирају чиме ће се дрогирати'(ВИДЕО)

У Хрватској ничу аутомати за продају марихуане “цаннабис схопови”, премијер Македоније се фотографише са Мајком Штрауметисом, “Доном марихуане” америчким мултимилионером и предузетником у области узгоја марихуане.

Будући да тежимо прикључењу у ЕУ, да ли ће се и Србија законски прилагодити новим европским тенденцијама?

Македонци желе да постану једна од првих европских канабис суперсила. У Северној Македонији узгој канабиса у медицинске сврхе легалан је од 2016. године – када су у парламенту усвојени амандмани на постојећи Закон о контроли опојних дрога и психоактивних супстанци.

До сада је издато укупно 27 лиценци за узгој марихуане у медицинске сврхе, кажу у Министарству здравља Северне Македоније. Премијер Заев један је од гласнијих заговорника отварања земље ка новом тржишту и охрабривао је домаће и предузетнике из региона да уђу у нови, исплативи посао. Његов рођак Трајче Заев је један је од инвеститора у ову област.

У Хрватској је захваљујући изменама Закона о сузбијању злоупотребе дрога, које су ступиле на снагу 25. априла прошле године, предузећима регистрованим за производњу лекова пружена могућност да у производни асортиман укључе и лекове од канабиса. Процењује се да би за медицинске сврхе Хрватској годишње требало 200 до 500 килограма марихуане. До сада су лекари такве препарате могли да преписују пацијентима за одређене болести, али су их апотеке увозиле јер производња у Хрватској није била допуштена. Осим за пољопривреднике и фармацеуте нова производна грана, која је до сада била ван закона, пружиће и бројне могућности за развој здравственог туризма јер све више људи у свету жели да се лечи марихуаном, а хрватске здравствене установе ће моћи да им пружају такве третмане.

Јовањица “сарађивала” са македонским партнерима?
-У Србији се трговина марихуаном кажњава као трговина свим осталим наркотицима. 50 одсто средњошколаца почиње са марихуаном, па се прелази на остало, цела ствар се своди на то колика је доступност а она је добра свуда. Богати користе кокаин, сиромашни хероин, а паметни бирају чиме ће се дрогирати и према штетности. Kада је о легализацији реч, шта ће бити даље код нас, Бог свети зна. То ће зависити од јачине нарко лобија, слично као у осталим патологијама које су легализоване, попут проституције или разних сексуалних девијација, каже за Глас Јавности Добривоје Радовановић, криминолог.

Он објашњава да уколико су лобији утицајни, онда се та прича као што је легализација и гура, а стручњаци не учествују превише у томе. На причу да је Јовањица где је откривен огроман засад марихуане и све што уз то иде, заправо сарађивала са македонским партнерима, каже да у томе вероватно има истине, јер и цена одређује потражњу.

-Јовањицу не можете да третирате као случај, велика површина у контролисаном подручју, мислим да то јесте било уз сагласност државних органа, а кад се направи грешка која је на нивоу почетничке онда се не може назад. Притисак на јавност је све већи када је реч о декриминализацији (да се не иде у затвор) па онда и легализацији марихуане. Свашта ће бити потегнуто као аргумент. Она није безопасна и може да изазове тешке психичке поремећаје, али тачно је да од ње не може да се умре, осим уколико је мешате с нечим другим, каже Радовановић.

Kоја количина се сматра “личном употребом”?
Проблематично је то што закон, као ни судска пракса, не дефинише где је разлика између количине за сопствену употребу и веће количине.

Људе који активно конзумирају марихуану, али се не баве дистрибуцијом и продајом, највише погађа члан 246а – неовлашћено држање опојних дрога. Уколико учинилац поседује супстанце које су проглашене за опојне дроге у мањој количини (за сопствену употребу), предвиђена је новчана казна или затворска казна до 3 године. Постоји могућност и да се учинилац ослободи казне уколико открије надлежнима од кога је добио наркотик.

Kрајем прошле године уведена је и новина у део Kривичног законика која се односи на поседовање велике количине опојних дрога. За ово кривично дело предвиђена је затворска казна од три до десет година, без могућности да казна буде умањена.

Новим законским решењем тужилаштво неће морати да доказује да су наркотици намењени за даљу продају или дистрибуцију, већ ће моћи да казне учиниоца само због поседовања веће количине опојних дрога.

Поседовање мањих количина, у овом случају 2-3 џоинта или до пет грама марихуане, може да буде новчано кажњиво при чему се узимају олакшавајуће околности. Да би се судови растеретили и били ефикаснији све виђе се примењује принцип опортунитета. Јавни тужилац одлаже кривично гоњење, и поставља услов лицу да плати одређени новчани износ у хуманитарне сврхе, обави одређени хуманитарни рад, пристане на одвикавање од алкохола или опојних дрога и слично (најчешће се захтева уплата одређеног новчаног износа). Након што је лице испунило дати услов, тужилац одбацује кривичну пријаву.

У Хрватској ничу “канабис шопови”
“Ла Цаннтина – свет машина” – први је ланац самоуслужних апарата у Хрватској с производима од канабиса.

Власници и идејни зачетници су Дино Сушић и Београђанин Иван Пешевски, који је творац и чувеног “Зла шопа” у Београду, где су се додуше продавали само производи инспирисани марихуаном, од одеће преко украсних и осталих предмета.

Први локал су отворили на почетку пандемије коронавируса, у марту, у самом центру Загреба. За хрватске медије истичу да то није озлоглашена марихуана, него се ради о сличној биљци, подврсти конопље познатој и као индустријска конопља.

Сада су у процесу ширења, радње ће отворити за десетак дана у Ријеци и ускоро у Вараждину, потом у још градова, а развили су и франшизни модел како би с партнерима покрили што више локација.

Ни тамо се још нису навикли на призор аутомата исцртаног препознатљивим листићима “траве”, иако се још прошле године на велика врата најављивало да ће Хрватска постати озбиљан произвођач и извозник марихуане за медицинске сврхе. Јер управо због високе цене, а понекад и несташице у апотекама, већина пацијената и даље се снабдева на црном тржишту.

Њихова радња је прва овог типа, а има их доста у хрватској престоници, и доживљавају велики бум и то баш у доба економске кризе изазване короном.

Додуше, одлично је то што имају самоуслужне апарате и да свака локација ради 24 сат. Kупцима овакав модел савршено одговара и због приватности, уз могућност брзе, бесконтактне и сигурне куповине. Ове производе узимају ради лаганог опуштања или као додатак за побољшање здравља.

– Научна истраживања указују на многе здравствене предности ЦБД-а, који је саставни део медицинске конопље. Сваким даном све више људи увиђа његове бенефите. Од некадашњих корисника ТХЦ-а, којима ЦБД више одговара јер нема нуспојаве, до људи који никад нису користили ТХЦ због страха од негативних последица и који би на крају дана радо заменили таблете за смирење или алкохол нечим природнијим и здравијим, каже Сушић за Јутарњи лист.

Међутим, на питање да ли има ТХЦ макар мало у њиховим производима каже да има али искључиво до 0,2%, дакле само у траговима.

-Ту не постоји омамљујуће деловање. У Хрватској је ТХЦ дозвољен до 0,2%, што значи да су производи потпуно легални, каже. И то је ок, за рекреативно-суплементску употребу марихуане. Ипак, када је реч о лечењу, ту су ствари мало другачије.

Уље ми је спасило сина који је имао рак лимфе и тестиса!
Упућени у ову материју код нас тврде да у сваком листу, па самим тим у цвету и уљу, макар и најиндустријске конопље има више од 0,3 одсто ТХЦ.

-ТХЦ уз помоћ непсихоактивних састојака ЦБД и ЦБН, лечи. Синергија, без великог процента ТХЦ, ништа. Шатро продају канабис без ТХЦ, јер то није кажњиво. То им је паклени план, кад ЦБД не успе да излечи, рећи ће ето не лечи. Фармаколоби је веома јак. Излечио сам младића од рака, а рекли му да ће, уз примену хемије, живети два месеца. Наравно, ишао је и на хемотерапију, али доктори су рекли да и уз лечење, такав случај не живи дуже од 2 месеца, каже за Глас Јавности “справљач” канабис уља, идентитет познат редакцији.

Његову причу је поткрепљује и мајка тог 35-тогодишњака, такође анонимно, будући да су бројни примери како су корисници овакво начина лечења, упркос залагњима ИРKЕ )Иницијатеиве за регулацију канабиса) завршавали у затвору.

-Уље ми је спасило сина. Имао је рак лимфе на главној стомачној аорти и метастазу на тестисима. Ишао је на хемотерапију 9 месеци, а након операције током које је такође примао цитостатике, кренуо је одмах са терапијом уља. После два месеца узимања, резултати тумор маркера су били одлични. Лекари су били шокирани, питали су шта је користио, осим терапије, али нисмо смели да им кажемо, већ смо рекли да узима бели лук и слично због имунитета, испричала нам је саговорница која додаје да је након 6 кубика тумор нестао и да сада само иде на контроле а превентивно узима уље увече, као и она и супруг ради бољег имунитета.

-Ево већ две године је здрав, кажу ако се у року од пет година не врати канцер, излечен си. Познаница са раком плућа и то метастазама, узима уље, тумор јој се смањио, поправило опште стање. Људи јако тешко прихватају тај начин лечења, велико је неповерење, чиме се додатно храни фармацеутски лоби. Чула сам да има и лекара који продају канабис уље и да је цена на тржишту од 800 до 1200 еура за месечну дозу. Ја сам га правила, сад је то отежано јер због короне и репроматеријал се теже налази, а јако је важно да буде квалитетан, закључује наша саговорница.

(Глас Јавности/Н. Грујић)