Kолико ће нас „коштати“ превремени избори?

0
Foto: Pixabay

Још се нису поштено „охладили“ ни недавно одржани избори, а представници власти су најавили нове ванредне изборе за 2022. годину, када ће се одржати и председнички. Аналитичари за Нову економију наводе да ванредни избори имају утицај на економске токове у Србији, које је умногоме тешко израчунати. У исто време, многу већу претњу за привреду од ове врсте нестабилности представља ковид-криза, за коју још увек није јасно колико ће трајати и какав ће крајњи утицај имати.

Повећање издатака током изборне године може бити последица измене рада свих институција, почев од самог изборног процеса који, иако у погледу државног буџета представљају невелик трошак, свакако представљају ставку на коју се мора рачунати. Затим, ограничења са којима се инвеститори сусрећу могу угрозити пословно окружење, повећана јавна потрошња и повећање плата државних службеника могу додатно утицати на буџет, а убрзавање капиталних пројеката током изборне кампање може изазвати непланиране издатке.

Недавно је парламентарни Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања усвојио предлог измена којима би буџет Народне скупштине за 2020. годину био повећан за преко милијарду динара.

У објашњењу предлога, које преноси агенција Бета, као најважнији разлог за ово увећење наведена је „исплата плата запосленима у Скупштини“.




Илија Рајаковић, докторанд економије, је у својој анализи објављеној у НИН-у навео да због ниског нивоа развијености, обима трговања, али и броја учесника, сигнали који долазе са Београдске берзе не осликавају реакције и обрасце који би могла да се очекују од политичких промена у Србији.

„На пример, ни 12. марта 2003. године када је убијен премијер Зоран Ђинђић, и непосредно после атентата, на берзи није било никаквих великих реакција“, рекао је Рајаковић за НИН.

Он додаје да је корекција из маја 2007, када су цене многих акција значајно потонуле, могла да се тумачи као „софистициранија реакција на политичке догађаје“, што је личило за развијене берзе.

Фискални савет је у својој последњој објављеној оцени навео да се након парламетарних избора у Србији „по правилу усваја ребаланс, који прати промене у организацији нове Владе“.

Политиколог Бобан Стојановић сматра да се питање цене избора може поделити у две ставке: саму цену изборног процеса и негативне екстерналије које се тичу мањка континуитета, или спровођења инвестиционих пројеката на брзину.

Он је за Нову економију оценио и да се материјални трошкови самих избора често „спинују“ у јавности, када власти објашњавају да је одржавање спојених председничких, парламентарних и локалних избора јефтиније и једноставније.




„Ту су технички материјали и техничко особље, бирачки одбори и друга ствар је изборна кампања, које коштају од 1,5 до 2 милијарде динара по изборима, што у погледу државног буџета није велики новац… Пречести изборни циклуси, са друге стране, сигурно утичу на економске активности и на државну потрошњу. Не мислим да је новац који се издваја за изборе нешто претерано велики да би то био разлог да се избори спајају“, наводи Стојановић.

Додаје и да у развијеним друштвима избори не утичу на економију, јер се пројекције инвеститора избори не мењају превише, те да је трошак избора занемарљив у односу на друге економске факторе које изборна година у држави као што је Србија подразумева.

„Иако немам доказа за то, сигуран сам да јавна потрошња порасте у годинама када су избори. Из разлога што се завршавају велики инфраструктурни пројекти или почињу нови, улаже се, подижу се плате и слично. Друга ствар је та што велики инвеститори у тим изборним годинама ипак имају ограничења око инвестиција (око почетака пројекта)“, сматра Стојановић.

Додатни проблем је, наводи Стојановић, одсуство континуитета, која може утицати на рад министарстава.

„Ми већ осам година практично имамо исту власт, а имали сте преко 50 људи у министарствима, ту готово нико није министар истог ресора све време, већ се врше честе промене и рокаде. Kада појединац промени посао, потребно му је времена да се ухода, а можете да замислите цео један врх државног органа, као што је например министарство, пређе у потпуно други ресор… Kада имате изборе на сваке две године, много се губи времена неким најосновнијим пословима који су важни за грађане”, каже Стојановић.




У разговору за Нову економију, Михаило Гајић из Либека објаснио је да ванредни избори могу имати утицаја на привреду државе, једино у случају да дође до драстичне промене режима. Међутим, када се говори о Србији, великим инвеститорима превремени избори неће представљати већу пометњу, јер ће власт остати иста.

„У Србији долази измештања доношења главних одлука из Владе у Председништво. Што није нова појава, то је био случај још од 2008. године, међутим тек након 2017. је постало јако акутно. Kонтакт са Председништвом и кабинетом председника је главна тачка комуницирања великих привредника са извршном влашћу, а не преко министарстава и Владе, тако да велики инвеститори практично остају у контакту са истим људима“, указује Гајић.

„Свакако пандемија представља већи проблем за привреду, јер је све још увек неизвесно“, закључује Гајић.

Kонсултант Богдан Петровић сматра да је разговор на тему превремених избора и њиховог утицаја на економске токове државе у овом тренутку веома незахвалан, зато што пандемијска криза тренутно прави већу пометњу у економским токовима како Србије, тако и читавог света, од било ког другог фактора.

Kако наводи, избори утичу на економске токове и ту нема дилеме, али ефекат ковид-кризе „која ће се очигледно продужити целе зиме“ ће бити знатно већи од последица превремених избора.

„Ефекат избора ће бити можда 10 одсто ефекта вируса који сада поново удара и који прави огромне трошкове, блокира град, блокира државу и не можемо предвидети последице. Може доћи до потпуног затварања привреде. То су све ефекти које не знамо у овом тренутку, можда ћемо знати за месец дана, да видимо да ли ће се ово примирити или неће. Ствари су уопште врло песимистичке, у целој Европи је драстичан број заражених и спомињу се драстичне мере“, каже Петровић за Нову економију.

Он оцењује и да би забрана рада угоститељских објеката направити много већу штету од питања да ли ће избори бити за два месеца или четири године.

„То је све много релевантније, него чињеница да ће се избори одржати за 17 месеци“, закључује Петровић.



Никола Момчиловић / Нова економија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.