Иако се већ неко време нагађало да би кандидат Демократске странке за председника САД Џозеф Бајден за свог потпредседника могао изабрати неког афроамеричког политичара или јавну личност (помињала се чак и бивша прва дама Мишел Обама), како би ухватио копчу с расно мотивисаним протестима који су преплавили Америку током јуна и јула, односно неутралисао сопствену токсичну „белост“ и вишедеценијску привилеговану припадност систему и политичком естаблишменту који је израбљивао и тлачио тамнопуте грађане и друге припаднике мањина, избор Камале Харис свеједно је изненадио многе познаваоце прилика у Вашингтону.
Пре свега због тога што је госпођа Харис, која је такође била кандидат за номинацију Демократске странке, током страначких изборних дебата била изузетно оштра и критична према Бајдену као противкандидату, оптужујући га да је у вршењу својих бројних функција врло мало учинио за црначку заједницу и за мањинска права, као и да је током 1970-их шуровао с републиканским сенaторима с југа који су покушавали да спрече присилну федералну десегрегацију школа. „Иако не верујем да сте расиста и слажем се с вама да је потребно наћи средње решење прихватљиво за све, било ми је болно да слушам како хвалите двојицу сенатора који су изградили своје каријере на раздвајању раса у овој земљи. Не само да сте их хвалили већ сте сарађивали с њима на спречавању десегрегације. Била је једна девојчица у Калифорнији која је тада ишла у други разред и која је била део напора да се ’беле’ и ’црне’ школе помешају. Та девојчица била сам ја“, емотивно је Бајдену током једне од дебата очитала буквицу Камала Харис, а након тог много пута поновљеног телевизијског снимка дебате подршка Бајдену почела је драстично да се осипа.
У МАНИРУ ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ
Та „девојчица из Калифорније“ Камала Харис, рођена 1964. у Оукленду од оца с Јамајке и мајке из Индије, у међувремену је завршила право на Хауард универзитету, након чега је већи део каријере провела у калифорнијском правосуђу, где је, како сама тврди, „пробијала лед политичког и легалистичког патријархата“.
Постала је први окружни тужилац женског пола у Сан Франциску, а након тога и прва жена јавни тужилац за читаву савезну државу Калифорнију. Име је у правосудним круговима у почетку градила борбом против педофилије и сексуалних злочина над малолетницима, али и доследном криминализацијом напада на ЛГБТ особе, а као јавни тужилац у Калифорнији подигла је државну стопу осуђивања за тешке злочине са 50% на готово 80%. Изабрана је за Сенат 2016. где је службовала у одбору за правосуђе и где је привукла пажњу најшире јавности када је жестоко ислеђивала Трамповог кандидата за судију Врховног суда Брета Каваноу због оптужби за сексуално злостављање жена у младости. Камала Харис одавно слови за звезду у успону у Демократској странци, неку врсту „женског Барака Обаме“, а своју кандидатуру за председника објавила је у маниру филмске звезде пред вишемилионским аудиторијумом у популарној телевизијској емисији лезбејске комичарке Елен Деџенерис.
Иако је током дебата у Демократској странци врло негативно говорила о Џозефу Бајдену, након што је обуставила своју кампању у децембру прошле године, између осталог и због недостатка финансијских средстава, заступала је став да читава странка треба листом да стане иза Бајдена јер, као умерени и искусни кандидат, има највеће шансе да победи Доналда Трампа. Отуда није превелико чудо то што је Бајден прешао преко њених ранијих напада и поверио јој потпредседничко место на гласачком листићу, јер њеним укључењем у кампању добија сарадника и саборца са изузетно пожељним карактеристикама и вредним адутима. Неоспорно је да је Харисова харизматична, енергична, фотогенична и култивисана појава (говори неколико страних језика), а њен пол и егзотично порекло чине је идеалним кандидатом идентитетског поимања политике јер, поред феминистичке агенде, игра и на карту чињенице да је мултикултурно и мултирасно дете имиграната који су дошли у Америку због напредовања у науци (мајка јој је онколог, а отац професор економије).
Она је буквално фото-робот пожељне мултикултурне и егалитарне Американке из будућности како је замишљају гласачи и присталице Демократске странке. У исто време, иако има готово идеалан бекграунд из прогресивистичке и либералне тачке гледишта, Харисова се никако не може сврстати међу екстремисте и леве радикале, већ има репутацију умереног политичара левог центра који прагматично размишља, има развијен слух за интересе крупног капитала и уме да игра по неписаним правилима, баш као што деценијама важи и за Бајдена.
МРЉЕ И КОНТРОВЕРЗЕ
С друге стране, Харисова у блиставој правничкој каријери има и неколико крупних мрља и контроверзи које ће Трамп и републиканци настојати да експлоатишу. Вероватно највећи „костур из прошлости“ јесте дугогодишња веза с бившим градоначелником Сан Франциска Вилијем Брауном, који је у време њиховог забављања био у браку. У време отпочињања везе, почетком деведесетих, Харисова је имала 29 година и била је помоћник окружног тужиоца у малом калифорнијском округу Аламеде, док је Браун имао 60 и био је градоначелник великог града, па је тешко избећи непријатне конотације и инсинуације да је амбициозна млада правница градила каријеру и путем кревета.
Браун, иначе презрен и озлоглашен у свом граду службовања због бројних корупционашких афера, огласио се 2019. отвореним писмом у листу „Сан Франциско кроникл“ у коме је признао да је у више наврата помогао својој тадашњој љубавници Харисовој да лансира своју правничку и политичку каријеру у Сан Франциску тако што ју је именовао у различите престижне градске институције и законодавне одборе. Иако су у Америци породичне вредности одавно пале у други план, ова афера из прошлости може нанети приличну штету тандему Бајден–Харис јер многи у САД, а нарочито жене, и даље с неодобравањем гледају на растурачице бракова и жене које напредују захваљујући сексуалним везама са старијим и утицајним мушкарцима.
Доналд Трамп је у више наврата истицао да би волео да Камала Харис буде на демократском листићу, било као председнички кандидат било као кандидат за потпредседника, као и да ће стратегија републиканаца бити да је прикажу као ултралибералног кандидата чији су ставови о здравственој заштити, опорезивању, контроли личног наоружања и заштити животне средине опасно блиски радикалној левици која је последњих година ојачала у редовима демократа. Многи конзервативци такође врло гласно изражавају резерве у погледу Камалине истинске привржености и лојалности америчкој нацији и вредностима на којима је она изграђена, имајући у виду њено свеже имигрантско порекло и флуидан идентитет, што је често у прошлости замерано из десно оријентисаних кругова и Бараку Обами, коме се оспоравало и место рођења у САД, па самим тим и могућност да, по америчком уставу, уопште обавља функцију председника.
ДИВЉЕЊЕ ЗА ХИЛАРИ
Ове стрепње конзервативаца и америчких патриота нарочито добијају на тежини ако се за озбиљно узму теорије завере, које се све гласније чују са различитих страна политичког спектра, а које тврде да се Камала Харис заправо кандидује за председника, а да ће Џозеф Бајден, након планиране победе, већ у првој половини мандата бити или физички уклоњен (можда и путем короне) или проглашен здравствено неспособним за обављање највише функције, услед узнапредовале деменције која се све теже крије у кампањи током његових често конфузних и погубљених наступа у којима има озбиљне потешкоће да заврши започету реченицу. Тешко је отети се утиску да је Бајден само прелазно решење и да демократски естаблишмент не рачуна дугорочно на „Успаваног Џоа“, који ће у новембру напунити 78 година и који би у случају победе постао најстарија особа икада изабрана на место председника САД. Мало је вероватно да би он уопште био у стању да се за четири године бори за реизбор и други мандат, па би и у том случају Камала требало да послужи истовремено и као свежа крв за садашњост и као гаранција континуитета за будућност.
Што се тиче спољне политике, а верујемо да то све у Србији највише занима, Камала Харис је у том погледу врло блиска клинтонистичком и интервенционистичком кампу унутар Демократске странке, а у својој аутобиографској књизи „Истине до којих држимо: Америчко путовање“ на више места је изразила дивљење према Хилари Клинтон и начину на који је водила Стејт департмент за време њеног мандата државног секретара. Нарочито је похвалила Хилари Клинтон и Обаму за супротстављање „ратном злочинцу“ Асаду и за покретање рата у Сирији за његову смену. Укратко, Камала Харис се, баш као и Џо Бајден, залаже за врло активну глобалистичку спољну политику у којој би Америка далеко више инвестирала у мултилатералне организације и војне савезе, агресивно се супротстављала Русији и Кини на свим фронтовима, и кроз сарадњу с невладиним организацијама промовисала либералне вредности и људска права.
„За разлику од тренутног становника Беле куће, ја ћу се доследно и жестоко супротстављати Путину у одбрани демократских вредности, људских права и међународног правног поретка“, изјавила је недавно пред Саветом за иностране послове и додала да је „највећи успех америчке спољне политике послератна заједница међународних институција, закона и демократских држава које су се изградиле уз нашу помоћ“. У истом говору, као једну од тих „демократских држава“ које је Америка „изградила“ апострофирала је и Косово, што верујем да сасвим јасно говори шта Срби могу да очекују од Камале Харис ако, несрећним сплетом околности, постане потпредседница или евентуално председник САД.
Марко Танасковић / Печат
