Раде Булатовић постаје генерални секретар МСП-а?

Бивши амбасадор Србије у Украјини Раде Булатовић биће именован за генералног секретара Министарства спољних послова, које однедавно предводи Никола Селаковић, тврди се у дипломатско-политичким круговима.

До закључења овог издања нисмо добили никакав одговор од МСП-а да ли су тачне тврдње о постављењу Булатовића.

Према речима наших саговорника, таква функција представљала би круну Булатовићеве каријере.

„Генерални секретар у МСП-у је изузетно важан посао, будући да представља главног оперативца Министарства. Између осталог, задужења су му да свакодневно буде на вези и координира рад свих дипломатско-конзуларних представништава Србије широм света, а активно је укључен и у расподелу буџета“, објашњава наш саговорник.

Kако истиче, „уколико Булатовић добије место генералног секретара МСП-а, значи да се са таквим избором сложио не само министар Селаковић, већ и председник државе Александар Вучић, имајући у виду значај наведених задужења“.

Донедавни генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић именован је за генералног секретара Народне скупштине, када је за председника парламента именован његов страначки шеф у СПС-у и доскорашњи министар спољних послова Ивица Дачић.

Раде Булатовић је августа прошле године опозван са места амбасадора Србије у Украјини, на које је био постављен 2013.

Током службовања у Kијеву био је и амбасадор у Грузији, на нерезиденцијалној основи.

У новембру 2017. био је позван на консултације у Београд, након што је украјински амбасадор у Србији Олександер Александрович изазвао љутњу српских званичника изјавама да „Москва користи Србију и српски фактор“ и да „Русија обучава плаћенике да убијају Украјинце“.

Односи двеју држава су убрзо „изглађени“, макар привидно, па није било сличних „запаљивих“ изјава.

Раде Булатовић (62) је дипломатску каријеру започео 1988. Био је секретар у југословенској амбасади у Риму од 1990. до 1992, а од 1995. до 1999. конзул у Генералном конзулату СРЈ у Истанбулу.

Током службовања у престоници Италије из аутомобила му је украдено 50.000 долара.

Од новембра 2000. до марта 2003. био је саветник за националну безбедност председника СРЈ Војислава Kоштунице.

Бивши начелник Генералштаба Небојша Павковић тврдио је да је Булатовић, мимоилазећи службене војне канале, самостално координирао хапшење некадашњег потпредседника Владе Момчила Перишића у мотелу „Шарић“, у пролеће 2002.

Након убиства српског премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003, Булатовић је ухапшен у оквиру полицијске акције „Сабља“, под сумњом за „удруживање ради непријатељске делатности“.

Постојале су тврдње да су се он и генерал Ацо Томић тајно сусретали са Душаном Спасојевићем и Милорадом Улемеком Легијом.

Булатовић је пуштен на слободу након три месеца, оптужбе су повучене и добио је одштету због незаконитог привођења.

Од 2004. до 2008, током две владе Војислава Kоштунице, био је на челу БИА.

Његово име помињано је у контексту мреже помагача у скривању хашких бегунаца, али је у време док је био шеф БИА испоручено и највише оптуженика из Србије.

Оставку на ту функцију поднео је јула 2008, након формирања владе Мирка Цветковића.

Године 2009. отворио је адвокатску канцеларију и специјализовао се углавном у области корпоративног права, а 2012. постављен је за начелника Одељења за Покрет несврстаних у МСП Србије, и потом је именован за Србије у Украјини и Грузији.

Политичка рехабилитација

Дипломатски извори Данаса истичу да чињеница да се Булатовић вратио у „дипломатску мрежу“ након пораза Демократске странке и доласка на власт напредњака 2012, као и амбасадорска функција коју је потом добио „показују да је он политички рехабилитован“. Kако се спекулише, у случају да Булатовић не постане генерални секретар МСП-а, „могуће је да ће поново бити амбасадор Србије у некој европској држави“.

[table id=1 /]

Данас