Тирана са Шиптарима са КиМ покреће декларацију да се осуди „српски геноцид на Косову“

Косовски Албанци преко Тиране покушавају да забију нож у леђа Србији иницијативом покрета Самоопредељење да албански парламент усвоји декларацију којом се осуђује „српски геноцид на Косову“.

Иницијатива, коју је покренуо представник покрета Самоопредељење у Албанији Ељвис Хоџа, одговор је на суђења лидерима ОВК у Хагу, јер се сада отвара и питање места и улоге Албаније у рату из 1999. године, сматра председник Матице Албанаца у Србији и припадник ЈНА у пензији Демо Бериша.

Поред тога што иницијативу Самоопредељења повезује са подизањем оптужница против врхушке ОВК, доцент Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици, Душко Челић, примећује и нервозну реакцију Приштине и Тиране на изјаву српског председника Александра Вучића када је упоредио косовскометохијско питање са кризом у Нагорно Карабаху.

Косовски Албанци покушавају преко „сестринске државе“ што не могу сами

„Друга ствар која ми је као правнику јако интересантна, то је да је Самоопредељење ту иницијативу покренуло у парламенту Албаније, а не у парламенту Косова и Метохије. То бих могао да прочитам на начин да су свесни да самопроглашена држава Албанаца на КиМ нема међународноправни субјективитет, због чега се покушава преко „сестринске“ државе Албаније да се види међународни аспект те иницијативе“, сматра Челић.

Иако је чињенична основа иницијативе непостојећа, уколико буде прихваћена и у албанском парламенту буде изгласан неки документ, могуће да ће се са њим изаћи пред међународне форуме, као што је Савет Европе, додаје он.

Уколико би декларација о геноциду била усвојена у албанском парламенту, а касније евентуално и у европском, слика о Специјализованом суду у Хагу била би, према речима Демо Берише, значајно промењена, а оптужене вође ОВК били би аболирани.

Циљ је оптужити Србију и аболирати Албанију

У оптужници против тројице челника ОВК помињу се и три логора у околини Кукеша у Албанији, a oпште је познато да су прве бригаде ОВК ушле у Србију са простора Албаније, где су се налазили и центри за обуку терориста. Уз то, активни официри албанске армије командовали су снагама ОВК, напомиње наш саговорник.

„Они сада иду на варијанту да је тај суд требало да буде надлежан и за она лица из Србије која нису одговарала за кривична дела за време рата на Косову и Метохији. И зато су покренули ту иницијативу, која је подржана и од одређених структура на Косову“, објашњава Бериша.

Бериша подсећа да је целокупно српско војно, политичко и полицијско руководство суђено и осуђено пред Хашким трибуналом због рата на Косову и Метохији.

Сада ће албанске политичке елите покушати да обрну причу тако да тврде да је за злочине на Косову и Метохији одговорна Србија, а не врхушка ОВК и одређених политичких структура из Албаније, каже Бериша.

Ударац на „мини Шенген“

С обзиром да су границе између Србије и Албаније отворене од 10. новембра у оквиру „малог Шенгена“ и да српско-албански односи никада до сада нису били бољи, усвајање једне овакве декларације довело би, каже Бериша, до захлађења односа.

„Међутим, не верујем да ће доћи до усвајања такве резолуције. Узимајући у обзир инсистирање ЕУ и Америке да је неопходно да се подигне ниво међусобне сарадње и с обзиром да су и Србија и Албанија кандидати за чланство у ЕУ, сумњам да ће доћи до тога“, сматра Бериша.

Прочитајте још: 

• Велика Албанија већ пустила пипке до Ниша!
• И Албанија има своје ‘Голе вести’. Гледаност Дневника подигнута 300 посто!
• Албанија први пут шаље војне снаге на Kосово и Метохију

С обзиром да осим некадашње министарке одбране и актуелне председнице Одбора за спољне послове албанског парламента Мими Кордељи, нико од кључних политичких играча у Албанији није подржао иницијативу, Челић верује да она неће успети.

Што се тиче српско-албанских односа, наш саговорник напомиње да се Албанија и иначе понашала као дозирани патрон косовскометохијских Албанаца.

„Ово не процењујем као неко значајније искакање из такве стратегије Тиране. Колико видимо, тактика Албаније била је топло-хладно. Сећамо се непримерених изјава Едија Раме и других албанских званичника, које су на међународним конференцијама и форумима замењене „помиритељском“ реториком. Тако да таква тактика Тиране ни у овом случају не представља изненађење“, сматра Челић.

Према речима Мими Кордељи, слична иницијатива постојала још 1998, међутим она је пропала због, како је рекла, лоше координације косовске и албанске политике.

[table id=1 /]

Спутњик