Зашто је Дан захвалности један од најлицемернијих празника на свету?

Сваког четвртог четвртка у новембру грађани Сједињених Америчких Држава славе, за њих, велики празник. Радиће само они који морају, а прослава уз много хране и пића ће потрајати до дубоко у ноћ.

Окупљени око богатих трпеза на којима почасно место заузима ћурка, широм ове државе породице ће данас приповедати о историји и захваљивати Богу на свему што им је пружио. Ипак, једну страну приче ретко ће ко помињати. Откривамо за вас – зашто је Дан захвалности један од најлицемернијих празника на свету?

За Американце је данас, поред Дана независности, највећи празник у години. Широм ове државе данас се, у знак сећања на прве досељенике на овом континенту и недаће које су они прошли, слави Дан захвалности.




Американци ће вам рећи да се данас обележава празник заједнице различитих култура, дан који су прихватили сви без обзира одакле су и када стигли у Америку.

Историјски, истина је ипак мало другачија…

Дан захвалности који то није

Након 66 дана тешког путовања, први енглески досељеници су стигли у „обећану земљу“ – Америку. Ту су, прича каже, одмах успоставили једнакост међу собом и прихватили заједничко име pilgrims– ходочасници, пише Историјски забавник.

Ипак, занос и опчињеност новим домовином ускоро су заменили страх и константна глад. Била је хладна и сурова зима, а „први Американци“, насељени у луци Плимут, у данашњој држави Масачусетс, нису знали како да набаве храну.

Спасили су их Индијанци. Они су прве досељенике нахранили и научили како да узгајају кукуруз и друго поврће. Када су ходочасници наредне јесени и сами узгојили довољно да могу да преживе предстојећу зиму, позвали су Индијанце и заједно су организовали велику гозбу.




На трпези је, између осталог, било и дивљих ћурака. Због тога је ово незаобилазно јело данашњих прослава Дана захвалности који је постао један од омиљених америчких породичних празника.

Датум и место одржавања прославе првих Дана захвалности су дискутабилни. Место које се данас званично узима као место одржавања првог Дана захвалности је амерички град Плимут у савезној држави Масачусетс 1621.

Празник је званично уведен 1789. године на препоруку председника Џорџа Вашингтона и одобрење Конгреса. Касније, 1941. председник Рузвелт потписао је закон којим се и званично успоставља Дан захвалности као празник који се прославља четвртог четвртка у новембру у знак сећања на доброту Индијанаца и прву заједничку трпезу два народа.

Или тако бар каже романтична прича…

„Дан жалости“ а не „Дан радости“

У стварности, европски досељеници су врло брзо заборавили на доброту староседелаца америчког континента и почели су немилосрдно да их истребљују. Читава племена – ратници, стари, жене и деца, заједно са њиховим домовима су нестајали у пламену „ватрених штапова“ које су „бледолики“ донели са собом.

Чак и у ретким случајевима, када досељеници нису нападали Индијанце и одузимали им територије, домороци су умирали јер су Европљани са собом донели вирусе и болести које су десетковале Индијанце.

Непознато је колико је америчких староседелаца живело на америчком континенту у тренутку Колумбовог доласка. Процене се крећу од мање од 10 милиона до више од 100 милиона.


Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.