Обележавају територију: Албанци у Србији не желе националну већ државну заставу

Албанска национална мањина у Србији нема своју националну заставу, а 2107. године када је ова тема покренута, Албанци са југа Србије захтевали да се на њиховој „народној застави“, осим симбола Републике Албаније нађу и симболи непризнате државе Косово.

Шаип Камбери, шеф посланичке групе Уједињена долина – СДА Санџак у Скупштини Србије, ове недеље је, а уочи данашњег албанског Дана заставе, затражио промену закона који регулише употребу националних симбола мањинских заједница у Србији. Али, није дао предлог како би застава њихове националне мањине у Србији требало да изгледа. У скупштинској клупи истакао је заставу државе Албаније, па је председник парламента Ивица Дачић морао да реагује.

Албанци у Србији хоће државну заставу

Иначе, како тврде саговорници Спутњика, међународни стандард је да се забрањује мањинама да користе симболе идентичне симболима других (матичних) држава, већ само националне. То правило важи и за нас, јер по закону Србија има две заставе – националну и државну која не сме да се истиче нигде другде, осим на државним институцијама.

Горан Башић из Института за друштвене науке који се бави и националним мањинама, за Спутњик каже да свака мањина, па и албанска, има право да истакне своју заставу, али само националну.

„Припадници албанске националне мањине су могли да установе националну заставу која је у складу са нашим законима и да тако славе своје празнике. С друге стране, не видим због чега националне мањине не би могле да истичу и српску заставу уз своју националну,“ наводи наш саговорник.

Закон мора да се поштује

Он каже да све мањине које мисле да су им права ускраћена у том погледу, треба да се залажу да се Закон измени и тај проблем реше једном за свагда.

„Албански лидери својим гестовима сада покушавају да њихово питање подигну на политички ниво, да би се о њему расправљало. Ја јесам за то, али важећи закони морају да се поштују, а расправе о изменама тих закона да се воде на начин који је уобичајен, кроз државне институције,“ каже Башић.

Хералдичар ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма, сматра да Албанцима одговара да немају националну заставу.

Албанци не желе националну заставу

„Формално, Албанци би требало, као што то имају Русини, Бошњаци и остале мањине, да установе своју националну заставу. Међутим, очито је да они не само кад нас, него свугде у земљама окружења упорно користе државну заставу државе Албаније, што је својеврсна политичка порука о обједињавању Албанаца,“ уверен је наш саговорник.

По његовим речима Закон предвиђа да се државна застава друге државе истиче само када су у питању званичне посете државника из тих земаља.

„Албанци на овај начин крше закон државе Србије, а чини се да желе да упорним истицањем државне заставе државе Албаније „обележе“ територију коју су давно зацртали. Због тога су симболи битни али мало ко од нас обраћа пажњу на те ствари. Да нису битни не би се светске силе утркивале рецимо која ће прва да пободе своју заставу на Марс,“ каже Јовановић.

Двоглави орао се вијори У Бујановцу и Прешеву

Проблем који ми имамо са Албанцима који истичу државну заставе Албаније имају и Грчка, Црна Гора, Северна Македонија, дакле, све државе које чине мапу такозване Велике Албаније.

Иначе, како је и обећао, Камбери је и данас развио црвене застава са двоглавим црним орлом, државне заставе Албаније на зградама самопураве у Прешеву и Бујановцу пролсављајући тако државни празник Републике Албаније.

[table id=1 /]

Бранкица Ристић / Спутњик