22 ГОДИНЕ ОД СТРАВИЧНОГ МАСАKРА У KАФИЋУ ПАНДА У ПЕЋИ: Изрешетано 6 српских гимназијалаца, још се не зна ко их је убио

Од стравичног злочина у пећкој дискотеци “Панда“, када су двојица маскираних мушкараца изрешетала шесторицу српских младића, данас се навршава тачно 22 године. Родитељи страдалих и даље не знају ко им је убио децу.

Наиме, стравични злочин из 1998. ни до данас није решен, истрага тужилаштва званично још траје, те зато породице убијених не губе наду да ће се случај расветлити.

Ранко Јокић из Патријаршијске улице у Пећи верује да су имена злотвора позната, али неко из страха од истине не жели да њихова имена, посебно њихову националну припадност, обелодани.

Убијени су Иван Обрадовић (15), Вукота Гвозденовић (16), Зоран Станојевић (18), Светислав Ристић (18), Иван Радевић (18) и Драган Трифовић (18), док је Владо Лончаревић (18) тешко рањен, а Мирсад Шабовић (34) и Никола Рајовић (18) лакше.

О злочину над гимназијалцима из Пећи сведоче трагови рафала и крви по зидовима и патосу ресторана у којем су се гимназијалци окупљали викендом и у данима прослава.

– То су сведочанства о злочину који је извесно био наручен, о чему се и на дан сахране, док је још тадашњи патријарх Павле служио литургију, од ува до ува шаптало и препричавало да су злочинци, уз знање и помоћ тадашњих полицијских служби и власти у Пећи, побегли с лица места – каже Јокић.

Он тврди да је “познато да је злочинце у оближњем дворишту Гимназије “Свети Сава” чекао ауто “застава 128″ и да су, према тадашњим сазнањима умакли, према Брестовику, селу преко којег се околним путем силази до Пећке патријаршије, центра града”.

Оно што боли све људе из града на Бистрици, подно Проклетија, наводи Јокић, “јесте ћутање надлежних и покушај појединаца да се под велом тајне држи истина о злочину од којег зазиру сви Пећанци, без обзира на националну припадност”.

– Тај злочин је уништио међуљудске и међунационалне односе у Пећи, то је почетак краја заједничког живота Срба, Бошњака, Муслимана и Албанаца у Пећи и у целој Метохији – истиче Јокић и наглашава да од тог дана 1998. године, изузев новинара, у објекат “Панда” никада ничија нога није крочила.

– Све куће, сви пословни објекти у улици поред Гимназије продате су, а једино је кућа у којој се налази “Панда” напуштена и стоји нетакнута, иста онаква каквом су је крвљу залили пећки гимназијалци – прича Јокић.

Он сматра да ће “Панда” остати живи споменик и црна мрља на души и срцу сваког Пећанца и свих који су наручили и починили један од најстрашнијих злочина на Kосову и Метохији.

Веровало се, наводи Јокић, да су злочин починили Албанци, али је пре годину дана процурила информација да је истрагом утврђен идентитет наручилаца и починилаца и да се чека моменат да се истина саопшти јавности.

Јокић каже да је “досадашње знање о злочину у Панди пало у воду и да су убиство пећких гимназијалаца починила лица неке друге националности – плаћеници”.

Из Удружења породица несталих и киднапованих са Kосова и Метохије кажу да, као што траже да се расветли судбина било којег другог несталог или убијеног, тако траже и да се пред лицем правде нађу и са истином суоче наручиоци и починиоци злочина над гимназијалцима у рестрану “Панда”.

До тада ће, како рече Јокић, Пећ “грцати у сузама, а у Бистрицу ће се сливати и њоме врети крв страдалих младића из Панде”.

Пећ небезбедна

ПРЕНЕЛИ ПОСМРТНЕ ОСТАТKЕ У ДРУГА МЕСТА

На гробљу у Пећи били су сахрањени сви младићи страдали тог кобног дана 1998. Међутим, данас тамо почивају само Драган Трифовић и Вукота Гвозденовић, док су породице осталих убијених младића посмртне остатке пренеле у места у којима живе након што су избегли с Kосмета.

[table id=1 /]

Срна