ФЕДЕРАЛИСТИЧКИ ЦЕНТРАЛИЗАМ, ИЛИ „СРБИЈА МОРА УМРЕТИ“

Двоструки аршини. Један од занимљивијих феномена политике на Балкану.
А понеки од хипотетичких слогана изведених из суштине такве политике, могли би да представљају изазов логичарима при састављању парадокса, односно оксиморона.

Замислимо, на час, Босну тамо негде пред крај постојања Југославије и главну политичку идеју, у том тренутку, њеног већ већинског, тзв. „Муслиманског“ народа. (Наводници стоје, не због ауторовог, не дај Боже, антагонизма према исламу за који има велико поштовање, већ због титоистичког промовисања религијске припадности у националну.) Босна, дакле, осамдесетих година 20. века; и њена најбројнија „Муслиманска“ нација, опредељена је за, хајде да то назовемо, на пример… „федералистички централизам“ (оксиморон).

Чекајте, шта то, у ствари, значи?

Па значи: изразити федерализам у односу на Југославију и истовремено тврдокорни централизам у оквирима Републике БиХ.

Али… Да ли је то иоле поштено? Да ли је морално имати један аршин за себе, а други за све остале?
Наравно да није. Али ко те пита, ба…

У тренутку кад Срби дословно, (због сепаратизма Муслимана), бивају принуђени да оснују Републику Српску у оквиру БиХ, и да у оквирима БиХ траже најмање оно што БиХ има у оквирима Југославије, рађа се радикална идеја централизма међу југо-федералистима Муслиманима, који од тада себе зову Бошњацима само да би Босна, односно БиХ постала (само) њихова држава.




Јер им је то обећао Тито. Јер су им комунисти објаснили да је то тако.

А то што се Босна, историјски гледано, развијала као српска држава, а касније, чак и за време Отоманске империје, мултирелигијска покрајина, није битно. Од оног тренутка од кад је Тито муслимане прогласио Муслиманима, а њихову верску припадност националном, они су почели да полажу право и на поседовање сопствене Државе. У оквирима Југославије.

(Али, ако се Југославија, случајно (или намерно) распадне, шта да се ради, онда – независна држава. Јер, је тако друг Тито обећао.)

Србима је у Краљевини Југославији замеран „великосрпски национализам, великосрпске буржоазије“, а касније у СФРЈ „централизам-хегемонизам“, и то „само“ због тога што су Југославију доживљавали као своју земљу, као своје коначно исходиште, место уточишта, које су пронашли након вековног расејања по разним областима Аустрије, Турске и Млетачке републике.

Па нормално, а шта бисте ви хтели?

О, Каури, откуд вам право да сматрате да је Југославија највише ваша, а тек потом и свих осталих нација и, приде, религија-које-теже-да-постану-нације, као и националних мањина? Није то ваљда само због тога што сте најбројнији, најраспрострањенији широм тих југословенских простора и због тога што сте стварање те државе платили својом крвљу? А не, не иде то тако, ви морате да будете равноправни са нама који смо одавно прешли на страну Турака, учествовали у узимању данка у крви, набијањима на колац, а касније, у Другом светском рату, формирали СС Ханџар дивизију. (Јер је Друг Тито рекао да су сви народи и народности равноравни.)

Шта ви мислите? Да опонирате Титу? Да то што сте дали милионе живота у та два светска рата представља неки кредит који вам обезбеђује неко право над нама, потурицама, издајицама и вечитимм полтронима и шупкољупцима свакој страној чизми? Федерализам нема алтернативу! (Кад је у питању Југославија.) Али кад је у питању Босна… Е, то није исто… Каква црна Република Српска? Шта је то? Каква је то творевина? Геноцидна! Треба је укинути! Ево и Олбрајтова то каже! Титова агенда се мора спровести до краја. Босна да буде демократска земља по систему „један грађанин један глас“, јединствена, да припада народу, а не нацијама, а ми ћемо већ, нашега нам дина, наставити мајор’зацију. Натераћемо ми те кауре да се одселе, тамо код својих опанчара, србијанаца, а оне који остану мораће да буду мањи од маковог зрна… А ако треба, па имаћемо ми опет по петоро дјеце, цсве док их не надваладамо. И по четири жене, ако буде неопходно.

А ако и то не буде довољно, биће нека нова Олуја, протераћемо несој из Босне. На тракторе, па пут под ноге…
И тако… није то још готово… још то траје. И нема везе што је прошло двадесет година од децентрализације БиХ и Дејтонског споразума. И што је на то пристао запад, јер није знао како другачије да умири те српске ратнике, који би се тукли до последње капи крви да је само требало. Све то назад централизовати! А онда постати део неке (децентрализоване) нове Југославије, Европске уније, како год..

Република Српска на ђубриште. Србија мора умрети. Сто за једног. Дранг нах остен. За Дом спремни. Мојега ми дина. Хајл Хитлер.

Војислав Тодоровић / Всељенска

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.