Јулија Витјазова: Не можемо бити већи Срби од Срба

Недавна прича о хапшењу руског миротворца од стране косовске полиције на територији српске општине изазвала је много понуда да се понови легендарни марш на Приштину.

Непотребно је рећи да је идеја врло примамљива. На први поглед и под утицајем тренутних емоција. Међутим, подсетимо се на древније догађаје и њихове последице. Наиме, Први светски рат. Који је почео управо због Србије. И када се укључила у то, Русија је направила неповратан корак ка пропасти царства.

Наравно, у више од стотину година, тактика и стратегија ратовања су се много променили. Сирија је за нас пример. Међутим, дозволите ми да вас подсетим да је у истој Сирији Русија присутна на лични позив председника ове земље, у којем борбе трају већ неколико година.

Србија није у рату са Косовом. Штавише, председник Србије Вучић је званично позвао народ “да призна губитак Косова”. Где би се Русија требала уклопити?

Али за ову врсту акција и поступака потребно је доста увода, што Србија, нажалост, нема.

А борба за Косово била би тешка. Не би било могуће вратити га у Србију без иједног ударца. На крају крајева, стратешки значај Косова у систему међународне трговине дрогом је скоро кључ.
Албанска наркомафија је надмашила све и сваког. Албанци су ти који контролишу такозвани трансфер дроге, који се допуњава из Авганистана и бивших азијских република СССР-а и даље осигурава транспорт “роба” у европске земље.

Говоримо о добро организованој структури са широком мрежом, која има много новца и веза. И тако само да се узме и пусти да уништи неће допустити нико. НАТО први.
И сви то савршено разумеју. Штавише, инцидент који се догодио прекјуче потврђује то директно. Видите, чим је Вучић наговестио да признаје губитак утицаја на Косову, косовска полиција (под маском борбе против кријумчарења!) почела је хапшења српских полицајаца и царинских службеника. Истих људи који би могли ометати увоз хероина на територију непризнате републике.

Штавише, албански криминалци нису оклевали да туку и ухапсе мировњаке УН-а. Што значи да су све имали на уму у крупном плану. Онда је, наравно, наш дипломата пуштен, али порука је била више него очигледна.
Да, сви знамо да је Косово Србија. А Срби су нам браћа (а неки чак и рођаци). Али ако Београд препозна неизбежно, шта онда можемо да урадимо у овом случају? Позив на борбу за територију за коју Срби нису спремни да се боре?
… У Јеревану, на главној палуби града, пружа се предиван поглед на планину Арарат. А сваки становник Јерменије, са муком која се загледа у даљину, рећи ће да је ово свето место за Јермене, који су припадали њиховим прецима, припадају им и припадаће њиховој деци и унуцима. Али …

Данас је главни симбол Јерменије у власништву Турске. И морате то трпети.

Чини се да Косово чека исту судбину.

Колико год желимо да буде другачије.

Јулија Витјазова Њуз Фронт Русија / Превод: Васељенска

[table id=1 /]