Kрију истину: У Београду број сахрана повећан за 80 одсто

Kако коронавирус коси по Србији, види се кроз више статистика, па тако и по броју сахрана у односу на просек из овог периода прошле године. Тако је само број погреба у Београду у новембру скочио за око 40 одсто, а у децембру за 80 одсто у односу на исти период прошле године.

Kако показује графикон на сајту умрлице.нет, где је објављују подаци о сахранама у Београду, у новембру и децембру 2019. године у главном граду било је више од хиљаду сахрана месечно.

Ове године, међутим, у новембру је на београдских гробљима сахрањено 1.399 људи, док су за 26 дана децембра обављене 1.803 сахране.

И подаци ЈKП “Погребне услуге” показују да је на десет највећих београдских гробаља од 1. до 16. децембра сахрањено 1.080 људи, чиме је на половини месеца премашен број од 1.068 сахрана обављених током целог децембра 2019. године.

Подаци са сајта умрлице.нет, показују и да је претходне недеље у Београду било око 60 и више сахрана дневно. Тако их је у среду, 23. децембра, било 66, у четвртак 67, у петак, 70, а у суботу 58.

О томе колико број умрлих премашује просек говори и податак да се на београдских гробљима сахрањује и недељом, што иначе није пракса. На Бежанијском гробљу, једном од највећих у Београду, породица особе преминуле у понедељак, успела је да добије термин за сахрану тек за шест дана, односно у недељу.

Јасно је да сви сахрањени у Београду нису умрли од последица ковида 19, као ни да сви умрли од ове заразе у једном дану у Србији, којих је последњег месеца на дневном нивоу око 50, нису сахрањени у главном граду.

Међутим, и садашњи број од око 50 умрлих дневно од короне у Србији отвара у јавности питање званичне статистике.

Тако је председник Синдиката лекара и фармацеута Србије и члан Савета “Уједињених против ковида“ др Раде Панић изјавио прошле недеље да је “готово уверен” да се у Србији скривају подаци о броју умрлих од ковид-19.

Панић је навео примера болнице у којој ради у Kраљеву, где је “током једне његове смене умрло пет пацијената само у интензивној нези, не рачунајући одељење, а званично је објављено да је у Kраљеву тог дана умрло троје људи”.

“Уместо да у потврди смрти као непосредни узрок пише ковид, они уписују обичну некласификовану пнеумонију или неку од пропратних болести које је имао пацијент”, навео је тада Панић.

Да подсетимо, сумње у званичну статистику о броју умрлих још летос је потврдила истраживачка мрежа БИРН. Они су на основу увида у податке који су део званичног државног информационог система Цовид19, објавили да су у Србији од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244.

Сумњу у званичну статистику о умрлим и зараженима коронавирусом је више пута изражавао и професор Зоран Радовановић, који је својевремено оценио да је “у питању вероватно највећа превара у преко 800 година дугој историји српске медицине”.

“Није важно за колико стотина хиљада је увећан број обављених ПЦР тестова и да ли је три или четири пута смањен стварни број умрлих од ове болести. Суштина је у томе да се ниподаштава интелигенција овог народа и да власт званично намеће лаж као своје право, уз нескривену поруку да сумњичавима следе казне као што су смене с положаја, губитак службе, увреде и понижавање” истакао је Радовановић.

И подаци Републичког завода за статистику показују значајан пораст смртности, пошто је према њима, број умрлих у Србији од 1. априла до 31. октобра 2020. године већи за чак 4.011 у односу на исти период прошле године, односно за 3.727 у поређењу са десетогодишњим просеком. Највећа разлика у броју преминулих у односу на 2019. годину забележена је у јулу, када је регистрован чак 1.701 смртни случај више него у истом месецу претходне године.

Јаснију слику о смртности у последњем месецу ове године могли би да нам дају подаци о броју преминулих које ће Републички завод за статистику објавити 25. јануара 2021. године.

[table id=1 /]

Нова.рс