Опасне игре на друштвеним мрежама – између родитељске контроле и улоге државе

(Фото: Пиксибај)

Након вести из Италије да је двоје деце страдало играјући „игру гушења“ на друштвеној мрежи „Тик-ток“, уследила је вест и да је дечак из Србије у игри изазова на исти начин изгубио живот. У центру пажње јавности поново је питање заштите деце од опасности на интернету.

Телефон у руке, памет у главу, лако је рећи, а неретко тешко применити – деци углавном јер нису ни свесна бројних опасности које вребају на друштвеним мрежама, а родитељима зато што често не познају довољно дигитални свет да би их усмеравали.

Доценткиња на Филолошком факултету Добринка Кузмановић каже да је одлучујућа улога родитеља, наглашавајући да не могу бити препуштени сами себи у тој ситуацији.

„Неопходна је најпре подршка школа. Нама су у неким истраживањима родитељи рекли да би они заправо желели да их школа подучава начинима на које могу да посредују, да учествују у дигиталном животу своје деце“, наводи Кузмановићева.



Емина Бековић, едукатор у Националном контакт центру за безбедност деце на интернету указује да постоје бесплатне апликације, као што је „родитељска контрола“ (Parental Control) које родитељи могу да преузму и да их инсталирају на телефоне своје деце и рачунаре и да на тај начин контролишу какав садржај деца гледају, као и да ограниче време које проводе на интернету.

Од забаве до трагедије пут може бити кратак. У медијима пре неколико дана вест да је дечак у Србији настрадао играјући се тзв. игре гушења до онесвешћивања на Тик-току.

Бековићева напомиње да је истрага је у току и да још нису потврђени наводи да ли је у питању друштвена мрежа Тик-ток.

Провера годишта детета као немогућа мисија

Како да потврде да их онај ко се регистровао, није слагао за године, велики је изазов за власнике друштвених мрежа. Стручњаци кажу да је то практично немогуће утврдити. Према нашим прописима, млађи од 15 година не би смели да имају профиле без сагласности родитеља.

У последњих шест месеци, на иницијативу поверника, те велике моћне компаније, попут Гугла, Вајбера, Нетфликса, Букинга, именовале су своје представнике за територију Републике Србије, то су углавном адвокатске канцеларије са којима наши грађани могу да контактирају да би остварили своја права, наводи заменик секретара службе повереника за заштиту података о личности Златко Петровић.



Додаје да Тик-ток припада једној кинеској компанији која, према сазнањима службе, нема представника у Србији.

Онима који представника немају по закону, каже, прети новчана казна али занемарљива.

„Ако би кинеска компанија нудила услуге на територији ЕУ и не би именовала представника, она би могла да се суочи са огромном казном, од десет милиона евра или два одсто свог глобалног прихода, можете само да замислите колики су износи у питању“, напомиње Петровић.

С друге стране, он указује да су у Србији запрећени износи смешно мали. „Реч је о сто хиљада динара, прекршајни налог, који ако се плати у року од осам дана пола се прашта. Шта је то за неку компанију попут Фејсбука, који заради стотине милијарди годишње“, каже Петровић.

Чини се да поред родитеља и школе, у овој причи има посла и за државу. У међувремену, на броју Националног контакт-центра – 19833, родитељи и деца могу да питају све што их занима у вези са интернетом.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



РТС

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.