Ово није спор, већ рат! На Косову се дешава чист апартхејд,Трепча нема право да руши или исељава

Против Срба на Косову и Метохији води се прави имовински рат са циљем да се разбије Север и протера преостало српско становништво, оцењују саговорници Спутњика најновија дешавања на Космету где је, после рушења српских кућа на Газиводама, сад и предузеће „Трепча југ“ кренуло у сличну акцију.

После Газивода Срби на КиМ су се суочили са новим нападом на имовину смишљеним у кухињи Приштине. Овога пута предузеће „Трепча југ“ затражило је од корисника најмање три објекта у центру Звечана да их напусте, а о томе су обавештени писаним обавештењем на албанском језику постављеном на вратима наводно спорних објеката. Према садржају излепљених обавештења, рок за напуштање објеката је десет дана.

Имовински рат

Професор др Душан Челић каже да је на делу рецепт који је познат већ годину- две дана где је на делу један вид имовинског рата против Срба на Космету.

„То није спор, него је рат у правом смислу те речи. Дакле, користи се ситуација која је наслеђена из времена социјалистичког поретка када је Трепча била један од највећих предузећа не само и Косовској Митровици, већ и у бившој СФРЈ, кад је запошљавала више од 40.000 људи и која је, док је била друштвена својина, имала велики део непокретности и земљишта на коришћењу. То сад, када би се погледало, малтене половина Звечана и половина Косовске Митровице лежи на земљишту које је некада било друштвена својина на коме је право коришћења имала Трепча. Сада је то право коришћења „одједном“ конвертовано у право својине. Косовске власти примењују неко начело, да кажемо, познато још из римског права по коме све што се налази на нечијем земљишту његова је својина. То може да се примењује као чисто начело тамо где није било социјалистичког правног поретка,“ каже Челић.

Исти модели

Међутим, код нас то начело не може да се примењује јер би то значило да је Трепча власник већине објеката и земљишта пре свега на северу КиМ и да ко год да је градио или купио то земљиште Трепча по Приштини може да му га сруши.

„Дакле, по истом моделу који примењује „ Ибар -Лепенац“ на Газиводама потпуно је исти рецепт! С тим што тамо у Газиводама, нажалост, то се комбинује са одлуком из децембра прошле године по којој су Газиводе и Мокра Гора проглашене за заштићено природно добро. Та одлука за последицу има да се не гради у тој зони али када је реч о Газиводама та олука се примењује ретроактивно. Значи оно што је изграђено пре 30 година, сада се примењује ретроактивно што је немогуће. Интересантно је да се све ово примењује на кућама, непокретностима и парцелама на којима се налазе искључиво Срби. Дакле, овде није реч о праву јер се злоупотребљава институција својине и институти права коришћења како би се буквално напала својина и егзистенција и право на дом Срба,“ истиче наш саговорник.

Чист апархејд

Из тог разлога Челић сматра да се на КиМ дешава нескривени апартхејд и када је реч о имовинским правима.

„Трепча није јавни орган него предузеће и нема право да руши или исељава. Она може да тужи некога па ко победи у спору, онда следи такозвани извршни поступак и све што иде. Овде немамо тај случај, него овде имамо случај да вам неко закуца на врата, као што је то Трепча, као што је то Ибар- Лепенац и каже: 15 дана имате рок да нам донесете документацију, да је то ваше, ако није ваше ми ћемо вам срушити. И све то уз асистенцију полиције. То нема ни у једној земљи на кугли земаљској, ни у једном правном поретку осим на КиМ. Шта чинити у вези са тим? У правном поретку какав је на КиМ подносити тужбе и жалбе, борити се против политике није могуће. Могуће је тужбама и жалбама борити се ако постоји неки објективни правни систем и објективни поступак у коме ће се и донети једна правична одлука. Овде ми немамо гаранцију за тако што,“ изричит је Челић.

Циљ Приштине је очистити Север

Политиколог Никола Перишић сматра да је ово нова метода Приштине да се Срби иселе са КиМ, посебно са Севера где су како-тако хомогена целина.

„Јасно је да је ово још једна од репресивних метода коју користи Куртијев режим у борби против српског становништва и крајњи циљ је свакако да се становништво пре свега застраши, а онда и у неким каснијим фазама исели. Остаје упитно, наравно, да ли је то у складу са законским и институционалним оквирима који постоје и који се примењују на простору Косова и Метохије. Због врло кратког рока да се докаже стварно власништво над тим објектима Срби долазе у ситуацију или да остану на улици, или да оду у централну Србију. Тако да све ово није никако добар знак за даље функционисање српске заједнице на простору Косова и Метохије. Њихове већ свакодневне потребе су угрожене кроз различите репресивне мере које смо могли да видимо у претходном периоду. Курти користи ситуацију да фактички нема никакву врсту одговорности у овом тренутку јер се налази у техничком мандату. Самим тим и преговори између Београда и Приштине су отежани. Поставља се питање где су међународни актери који су различитим споразумима укључени у деловање и функционисање свега на Косову и Метохији, зашто се они не оглашавају, зашто се не оглашавају друге велике силе које би требало да буду заинтересоване за решавање читавог овог проблема,“ пита се Перишић.

Решење тражити у Београду

Према његовим речима, у овом тренутку Срби на Косову једино могу заштиту да добију од Србије.

„Видећемо каква ће бити одлука Србије на све ово што се дешава. Треба очекивати неку врсту одговора у наредном периоду и неки начин на који ће они бити заштићени, али остаје чињеница да косовски Албанци у потпуности желе да спроведу политику етничког чишћења Срба са простора Косова и Метохије. То се противи различитим међународним оквирима и међународним документима који би требало да штите сваку заједницу, тако да би требало наравно инсистирати на свим тим правним процедурама, међутим, оне су веома споре и врло често са великим закашњењем дају своје ефекте,“ додаје наш саговорник.

У документу, који је предузеће „Трепча-југ“ доставило многим Србима у Звечану а датираном 12. августа, наводи се да је реч о „позиву за ослобађање/напуштање имовине без одлагања“.

Бранкица Ристић/Спутњик