Зашто се секу шуме чак и оне под заштитом државе

Србија нема довољно шума, а оно што има не чува! Према Просторном плану требало би да буде пошумљено 41,4 одсто површина, а ми имамо мање од 30 одсто – утврдио је државни ревизор. Најлошија сиутација је у Војводини, где је пошумљеност испод седам одсто, најмања у Европи.

Некада је Бачка Паланка била окружена шумама, а последњих година стабла се секу на свим локацијама, по мишљењу многих – прекомерно. Када виде призоре из Парка природе “Тиквара”, који је под заштитом, са Паланчанима би се сложили сви. Секло се и на Багеру, али и у Специјалном резервату природе под првим степеном заштите “Багремари”, једном од ретких места у Европи и једином у Србији где расте посебна врста кукурјака.

“Они су тамо буквално ампутирали плућа Бачке Паланке. Грађани су огорчени. Они сматрају да је уништен идентитет Бачке Паланке”, истиче Горан Јатић из Удружења “Аквила”.

У “Војводинашумама”, тврде да је све по закону, да није исечено више од 5 одсто шуме, као и да је сеча једини начин да се шуме обнављају.

“Они треба да буду свесни да је та шума која је склоњена почела да се разграђује. Да се буквално распада”, рекао је Марко Маринковић, извршни директор ЈП “Војводинашуме”.

Још једна шума у Бачкој Паланци ће нестати. Део Полојске шуме већ је исечен и овај призор далеко је од шумског. На њеном месту засађена је клонска топола. Поред ње и даље се налази храстова шума стара преко 120 година. Грађане брине то што ће и ова шума можда да се посече, а да би се поново оформила биће јој потребно преко 30 година.

Грађани протестују и због сече и зато што ће многе строго заштићене врсте остати без свог природног станишта. Упозоравају да сечом Србија крши потписане међународне конвенције, као и Закон о заштити животне средине.

“Ту су многе птице које насељавају управо тако стара и сува стабла. То су рецимо птице грабљивице попут орла белорепана, орла мишара. Такође ту живе и многе птице дупљашице, оне које праве гнезда у шупљинама стабла, ту су многи детлићи”, рекао је Станислав Станковић, Удружење “Аквила”.

Списак се наставља до разних строго заштићених инсеката. У инспекцији кажу да закони нису прекршени и ће бити остављена нека стабала, да би се обезбедио биолошки минимум. Надлежни тврде да су све институције поступале су закону.

“Закон о заштити природе, као и сваки закон је мањкав. Ја ту могу у неким деловима да се сложим. Слажем се да треба почети расправу о изменама и допунама закона. Колико ја знам републичко министарство у предстојећој 2021. години има у виду измену Закона о заштити природе”, истакао је Немања Ивановић, начелник Инспекције за заштиту природе и рибљег фонда.

И Државна ревизорска институција упозорава да је пошумљеност у Војводини испод сваког минимума, а у чак 14 општина она је испод 1 одсто.

“У последњих неколико година је примећено да је степен пада у пошумљавању био преко 20 одсто”, рекао је др Душко Пејовић, из Државне ревизорске институције.

У “Војводинашумама” тврде да је план пошумљавања нереалан и да не може бити испуњен, јер је велики део земљишта у приватном власништву.

“Ево ми смо сада имали ревизорску институцију која је наложила да се преиспита. Дакле, одговорност ће бити на људима који се тиме баве. Ми ћемо то преиспитати”, истакао је Марко Маринковић, извршни директор ЈП “Војводинашуме”.

“Војводинашуме” ће за своје површине испитати сваки хектар, да ли је пошумљен, зашто није пошумљен. Ми имамо те материјале спремне.

Док се закон не промени, ове слике биће могуће у целој Србији, која ће нова плућа добити када шуме нарасту. Посебан проблем је бесправна сеча, јер је анализа ревизора показала да је у шумама којима газдују “Србијашуме” и “Војводинашуме”, евидентирано више од 87.500 кубних метара бесправно посеченог дрвета, а штета износи више од 475 милиона динара.

[table id=1 /]

РТС / МИЛАН СРДИЋ