Да ли је Иран коначно сакупио довољно уранијума за нуклеарну бомбу?

Ирански нуклеарни споразум био је „на апаратима” и пре него што је Техеран после убиства иранског војног команданта Касема Солејманија поручио да започиње процес обогаћивања уранијума преко договорене границе. А након порука које су у недељу „разменили” ајатолах Али Хамнеи и Џо Бајден, чини се да неће бити лако удахнути нови живот историјском договору који су пет чланица СБ УН и Немачка 2015. године склопиле с Ираном.

Критикујући Трампа зато што је напустио нуклеарни споразум, Бајден је обећао да ће вратити САД у договор, али под својим условима. На „понуду” америчког председника да ће Вашингтон укинути санкције тек кад Иран буде престао да обогаћује уранијум, ирански врховни лидер је на „Твитеру” кратко прокоментарисао: „Постамеричка ера је почела”.

Само дан пошто је „Волстрит џорнал” написао да су инспектори УН ипак пронашли трагове радиоактивног материјала који упућују да би Иран могао започети рад на нуклеарном оружју, ајатолах Али Хамнеи позвао је САД да укину све санкције његовој земљи ако желе да Техеран поново почне да поштује обавезе из међународног нуклеарног споразума са великим силама.

Истог дана, у разговору за Си-Би-Ес, упитан да ли ће САД прво укинути санкције како би се Техеран вратио за преговарачки сто, Бајден је кратко одговорио: „Не”. На додатно питање – мора ли Иран прво да обустави процес обогаћивања уранијума – амерички председник је само климнуо главом.

Бајден је овим одговором оставио недоумицу, јер, према „Заједничком свеобухватном плану деловања” (ЈЦПОА), Техерану је било дозвољено обогаћивање уранијума до нивоа од 3,67 одсто. Један високи амерички званичник за Ројтерс је накнадно појаснио да председник није мислио да Иран мора потпуно да престане с обогаћивањем уранијума, већ само да не прелази границу утврђену споразумом, пре него што две стране започну разговоре.

Иран је почео да постепено све више крши нуклеарни споразум, због Трампове такозване политике максималног притиска на Техеран, која је подразумевала и додатне санкције. Иранске власти су у јануару саопштиле да су обновиле поступак обогаћивањa уранијума од 20 одсто у свом подземном нуклеарном постројењу „Фордау”, што је знатно изнад дозвољене границе, али далеко мање од 90 одсто – што би омогућило израду атомског оружја. Оваква одлука, која је значила кршење договора, била је директно подстакнута убиством главног нуклеарног научника Мохсена Фахризада крајем новембра прошле године. Ирански парламент је убрзо после атентата на Фахризада усвојио закон којим забрањује приступ инспекторима Међународне агенције за атомску енергију.

Додатну главобољу за Запад представља и сазнање да је започето инсталирање опреме за производњу уранијума у облику метала, што су кључне компоненте нуклеарних бојевих глава. Техеран оправдава ове потезе и поручује да они лако могу бити поништени – под условом да се прво укину санкције.

У игри нерава – ко ће први трепнути пре него што се седне за сто – и Вашингтон и Техеран очито подижу улог. Пре него што је прошлог петка амерички државни секретар Ентони Блинкен на виртуелном састанку разговарао са својим британским, француским и немачким колегама о томе како да оживи споразум, изјавио је да Иран за неколико месеци може да направи довољно материјала за израду атомског оружја. А тај временски оквир, по његовом мишљењу, може да се скрати и на неколико недеља уколико Иран и даље настави да крши договор.

С друге стране, шеф иранске дипломатије упозорава. „Што више Америка одуговлачи, то ће више изгубити. Изгледа да Бајденова администрација не жели да се ослободи Трамповог неуспелог наслеђа”, поручује Мухамед Џавад Зариф у интервјуу за техерански дневник „Хамшахри”.

Зариф зато позива Вашингтон да се што пре врати споразуму, подсећајући на закон који је усвојен у парламенту. Уколико америчке санкције не буду укинуте до 21. фебруара, закон обавезује иранску владу да ојача своју нуклеарну позицију.

[table id=1 /]

Миленко Пешић / Политика