Бил Гејтс тражи од богатих да користе синтетичку говедину

(Фо­то EPA-EFE/Kamil Zihnioglu)

Милијардер Бил Гејтс пре неколико дана позвао је богате нације да пређу на сто одсто синтетичко говеђе месо, како би се спречиле климатске промене. „Не мислим да 80 одсто најсиромашнијих земаља треба да једе синтетичко говеђе месо. Али богате земље треба то да ураде”, рекао је он у интервјуу за „Технолоџи ривју”, универзитета МИТ. Иако није први који се јавно залаже за смањење употребе говедине, оне који у Гејтсу виде оличење светске владе из сенке, овакав позив подсетио је на његове досадашње најаве о светској пандемији. Да ли је идеја о свету без „правог” меса много ближа него што бисмо могли да замислимо?

Међу конзументима, били они богати или не, углавном постоји отпор према оваквим и сличном експериментима у индустрији хране. Ипак, има и све више следбеника. Процењује се да ће у наредној деценији тржиште алтернативе месу бити вредно 140 милијарди долара, односно десетину садашњег укупног тржишта меса.

Др Ивана Гађански, помоћник директора за науку и виши научни сарадник у Институту „Биосенс” каже да наука изузетно напредује на овом пољу.

Подсећа на податке још из 2010. који показују да је гајење стоке (посебно говеда) на глобалном нивоу довело до емисије 8,1 гигатон гасова који стварају ефекат стаклене баште. Уз количине воде и електричне енергије, које су потребне за гајење стоке у целом ланцу производње, постоји и страх да с порастом становништва у наредним деценијама свет неће успети да произведе толико меса на одржив начин.

Како Ивана Гађански појашњава за „Политику”, синтетичко месо о коме Гејтс говори обухвата два типа производње такозваних алтернативних протеина. Једно је месо од биљних протеина, такви производи већ су комерцијално доступни у Србији, и само нешто скупљи од конвенционалних.




– Са масовнијом производњом култивисаног меса, гајеном у лабораторији, за сада је нешто другачија ситуација. Мада је последњих годину дана дошло до великог напретка – наглашава наша саговорница.

Култивисана панирана пилетина настала у лабораторији америчког стартапа – „Ит џаст” први пут је сервирана у ресторану „Клуб 1880” у Сингапуру крајем децембра прошле године. То је и званични почетак комерцијалне употребе меса насталог из животињских ћелија.

Гађански додаје и да се у једном ресторану у Израелу, који је иначе најдаље одмакао у овој производњи, такође продаје пилећи бургер. Услов је да гост потпише изјаву да га купују на сопствену одговорност. Друга израелска компанија производи гајено, култивисано месо по цени од 75 долара за килограм. Иако и даље скупо, она подсећа да је цена ипак знатно спуштена у односу на први хамбургер направљен у лабораторији 2013. који је коштао – 250.000 долара.

Претпоставља да Гејтс управо зато позива богате државе да пређу на синтетичку говедину јер се очекује да би могле да покрију трошкове који су и даље високи.

– Технологија гајења великог броја ћелија је скупа. И даље се користи иста као и за производњу неких лекова. Ове методе нису успеле да производу толике количине које би биле прилагођене индустријској производњи. Најскупљи је тај медијум, односно течност у којој се гаји – наводи Гађански и додаје да се два актуелна пројекта Института „Биосенс” управо односе на смањење трошкова производње меса у лабораторији.

Представник америчке компаније „Ит џаст” недавно је уверљиво у камере изјавио да је укус овог меса као праве пилетине. Да ли нутритивно али и по укусу култивисано месо може да буду једнако оном на које смо навикли?

Према речима наше саговорнице, што се тиче укуса он се све више побољшава и то је велики изазов. Према нутритивним вредностима – може.




– Први хамбургер био је направљен искључиво из мишићних ћелија. Како је био сувог укуса, закључено је да су потребне и масне ћелије. На истовременом гајењу оба типа ћелија се и даље ради – објашњава и додаје да сматра како би таква шницла могла да садржи мањи проценат масти, што значи да се може очекивати да гајено месо буде на неки начин и здравије. Још неке од позитивних ствари, према њеном мишљењу, јесу и то што се производња култивисаног меса спроводи у строго контролисаним условима. Могућност контаминације бактеријама и микотоксинима је минимална. Такође, не користе се антибиотици, који се иначе употребљавају у сточарству.

– Ово је велики проблем јер се у последњих 18 година знатно повећала резистенција на те лекове код животиња, а постаје забрињавајуће ако се оне користе у исхрани људи – наглашава др Ивана Гађански.

У свету се данас гаји око 1,4 милијарде говеда, а највише фарми је у Америци и Азији.

Аналитичар Чедомир Кецо, добро упознат са стањем на светском тржишту јунади има другачији став о овој теми.

– Са становишта потрошачких навика али и састава човечанства на планети ова Гејтсова идеја је неостварива – каже Кецо и додаје да су коришћење и цена говеђег меса данас прилагођени стандардима становништва, традицији и вери.




– Не може се заобићи чињеница да је за многе народе ово месо највећи извор протеина животињског порекла. Такође, овај сектор остварује велику запосленост и доходак – наводи он.

Како наглашава и опасност од гасова се последњих година смањује јер се говеда све више гаје и држе на отвореном без простирке, а савремене штале су повезане са биоелектранама где се користи стајњак за енергију.

И распон продајних цена јунетине у 108 земаља од Швајцарске, где је килограм 46,77 евра, па до Пакистана где кошта 3,03 евра, показује да ово месо има купца и да је вештачки незаменљиво.

– Замислите да се угаси продаја и производња говеђег меса у САД, Бразилу, Аргентини, Аустралији, Француској, Немачкој… Са остварењем ових идеја дошло би пре до економских потреса него до климатских промена. Сасвим је извесно да ова производња, иако већ постоји, неће имати велики број потрошача – сматра Чедомир Кецо и додаје да је синтетичка говедина прича за далеку будућност или већ данас реална као оброк за путнике на Месецу.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Ивана Албуновић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.