Јавном сектору још једна повишица

0

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће пред крај године бити повећане плате у јавном сектору, а пре тога биће више једнократних новчаних давања у циљу подизања потрошње.

Не искључујући и четврти пакет помоћи, рекао је да се ради на томе да је добију и незапослени. Председник Србије обећао је да ће људи без посла у централној Србији добити помоћ, сличну оној која је најављена за Србе на Косову и Метохији. Незапосленима у јужној српској покрајини предвиђена је помоћ од 200 евра, а остали, укључујући и децу добиће по 100 евра.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да су најављена једнократна давања прилично оправдана и то је требало радити и прошле године.

– Једнократна помоћ Србима на Косову и незапосленима у централној Србији је нешто што је оправдано и са становишта социјалне солидарности. То позитивно утиче на економију јер ти људи доминантно купују домаће производе и троше све оно што добију. Тако да су ефекти на привреду већи него када се свим грађанима одобре одређена средства. Богатији људи то и не потроше или употребе за куповину увозне робе – објашњава Арсић.




Он додаје да у овој години уопште не треба повећати зараде у јавном сектору. Не постоје неки фискални и економски разлози за тако нешто, јер ће повећање да се финансира из задуживања државе.

– То би можда могло да се објасни политичким мотивима, ако избори буду одржани у првој половини наредне године. Можда власт пред изборе жели привремено да повећа стандард грађана – каже професор Економског факултета.

Према његовом мишљењу повећање зарада у јавном сектору би требало одложити с обзиром на то да су већ две до три године узастопно знатно повећаване. Повишење плата не може да буде покретач раста привреде. Одрживи покретачи раста су на страни производње и инвестиција.

– Имали смо повећање плата почетком године. Наредно ће бити крајем марта или у априлу тако да је то релативно високо и знатно је више од онога што ће се догодити у приватном сектору. Повећање плата ће превазићи и раст привреде. То је нешто што не представља фискално одговорну политику а и неправично је према људима који раде у приватном сектору. Осим тога, није добро у односу на друге алтернативе у које би требало улагати, као што су здравство, образовање, комуналне делатностима и слично – наводи Арсић.




Професор Економског факултета наглашава да у приватном сектору од јануара до новембра претходне године није било повећања плата. У децембру јесте али то се гледа као привремено. Децембар није добар показатељ јер се тада исплаћују заостале зараде, накнаде и разне друге врсте давања. Право стање дохотка у приватном сектору ће се знати када буду расположиви подаци за јануар и фебруар ове године.

„Док сам жив нећу да прихватим да недеља буде нерадна“

Арсић додаје да је код нас разлика у платама између приватног и јавног сектора квалитативно већа него у другим земљама и превазилази онај ниво који може да се објасни разликама у карактеристикама запослених у ова два сектора.

Подсетимо, сви медицински радници добили су од 1. јануара ове године повећање плата за пет одсто. Остали запослени у јавном сектору добили су повишицу од 3,5 одсто, за јануарска, фебруарска и мартовска примања, а потом ће од 1. априла њихове зараде расти још 1,5 одсто, тако да укупно повећање буде пет одсто. Плате у јавном сектору су 2020. повећане у просеку за осам до 15 одсто. Медицински радници добили су додатну повишицу од десет одсто у априлу прошле године. Почетком 2019. запослени у јавном сектору добили су повећање плата од седам до 12 одсто.

Петар Ђукић, професор Технолошко-металуршког факултета у пензији и члан Научног друштва економиста у Србији, каже да док год држава не оствари одговарајући буџетски прилив, посредством наплаћених пореза и других реалних буџетских извора, она нема простора за повећање плата у јавном сектору.




– Србија је захваљујући популистичкој економској политици, посебно израженој у време пандемијске кризе и перманентних избора, загазила у неодрживо ризичан дефицит од близу 10 одсто БДП-а у 2020, у активност ризичних прерасподела и задуживања која увелико поништавају и неке добре резултате тешко постигнуте фискалне консолидације уз стезање каиша од пре неколико година, а да при томе нема никакве селективности нити циљане подршке, било грађана, било појединих преузећа. За оне друге, требало би да нешто од тога почне новим пакетом у најави – сматра Ђукић.

Он наводи пример ако је бруто домаћи производ у 2020. статистички смањен за 1,1 одсто, а стање економске активности је далеко горе, повећање реалних зарада за девет одсто при чему је раст у јавном сектору далеко већи, и пензија у просеку за око 10 одсто, биће основа са које се полази у 2021.

– Стечена права су законитост коју је немогуће преокренути у кратком року, тако да су ризици од још већег дефицита, упркос оном званичном од три одсто као и од убрзаног задуживања земље, ка нивоу од 40 одсто БДП, више него извесни и све већи – каже Ђукић.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Маријана Авакумовић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.