24 часовни вишедеценијски надзор и злостављања се наставља и постају све разорнији

Тихо убиство.

1. У в о д 

Овим обавештењем желим да упознам  јавност  о 24 часовним,вишедецецнијским  злостављањима којима сам изложен до данашњих  дана , од стране криминализованих сегмената из редова дубоке Србије. 

Желим да раскринкам лажи о мени као“ опасном државном непријатељу“.`.

Истичем да је већина грађана жртва сличних подмуклих  и `врло деструктивних злоупотреба. А влада истински мук.

Обзнанимо тамну скривену стварност. Пронађимо путању спаса.

Иако сам децембра 2012.године рехабилитован од стране Вишег суда у Београду као вишедеценијска жртва вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе , свакојаких вишедеценијских злостављања, са правом на накнаду штете, и даље сам изложен разноразним ускраћивањима мојих права и продуженим репресивним мерама.

Све је почело одбијањем мога оца 1945 године да постане члан Комунистичке партије у Љубовији, западна Србија.Повређени моћници су га неосновано оптужили да је сарађивао са четницима, свугде га је пратила “ карактеристика“, због чега сам заједно са породицом пролазио кроз неприлике и дискриминацију у Првој београдској гимназији, и на Eкономском факултету у Београду 1955-1963. био сам и хапшен. за време служења војног  рока у Јна у Краљеву 1963-1964.године је из Генераштаба Jна у Београду стигла “ карактеристика“ да сам из политички  непоуздане породице са налогом за преваспитавање, био сам притваран и слат на дуготрајне исцрпљујуће ноћне страже, противно закону о војној служби.

Приликом првог запослења као економиста у предузећу “ Семе“ у Београду1964-1965 године су настављена сумњичења.

Услед чега сам напустио земљу и боравио у егзилу у Бриселу, Белгија, од 1965 до 1971 и од 1973 до 1974 године. Услед узнемиравања од стране албанске политичке емиграције, између осталога сам  киднапован  2 марта 1971.године и смештен у психијатријску болницу Le domain medical   у месту  Braine l “ Alleut ,недалеко до Ватерлоа, незаконито и противно прописима психијатријске струке, где сам остао до 2 априла исте године. ( узвратио сам шамар ).. изашао сам са дијагнозом“ психички здрав“. Напомињем да су ме у Бриселу спасли моји белгијски утицајни припадници Белгијске јеврејске заједнице ( моји сродници су за време Другог светског рата спашавали жртве Холокауста), и породица моје тадашње животне сапутнице Белгијанке Aни Шово, професори пост-дипломских студија, као и моји поједини послодавци, укључујући Социјалистичку партију Белгије.   

Вратио сам се за Београд јула 1971.године. као дипломирани економиста, завршио пост дипломске студије из маркетинга у Бриселу, један од најбољих полазника, експерт  маркетинга са одличним референцама белгијских послодаваца, полиглота, писац више научних и стручних радова објављених у домаћим и страним часописима, тада оцењен као један од водећих маркетинг експерата у Југославији- сам у Београду био дисквалификован као стручњак, нигде нисам могао да нађем било какво иоле адекватније запослење- са образложењем да немам политичку подобност. 

Због чега сам учтиво и аргументовано захтевао од органа тужене да престану да ускраћују моја права из професије, и да ме неосновано не проглашавају за“ непријатеља поретка.“ 

Уместо да поступе  по закону, власти су наставиле да ме сумњиче и дискриминишу, приликом запошљавања 1971-1973 године у београдским предузећима Унимар, Биро за размену студената и Гоша институт. Био сам легитимисан на јавним местима, привођен на информативне разговоре, излаган застрашивањима. због политичке дискриминације сам дакле у овоме временском периоду био незапослен 4 године и 2 месеца, што је проузроковано наредбама надлежног државног органа, 

Jедно од извориштa моје наводне политичке неподобости потиче и из Белгије, где сам 1966.године тражио основан политички азил, који је одбијен. Политички азил у Белгији сам тражио због неоснованих политичких прогона за време служења војног рока у ЈНА у Kраљеву 1963 до 1964 године, и да бих се тако спашавао од узнемиравња од стране албанског политичког подземља. Секретаријат за избеглице ОУН у Бриселу је јула 1968 године намерно послао допис обавештење о одбијању политичког азила, на моју адресу у Београду, Карађорђева број 50,  уместо на моју сталну и званичну адресу у Бриселу, Chaussee de Boendal 459, да ме тиме завади са поретком, који је допао у руке органа безбедности Југославије, који су ми тада ставили до знања да ћу због блаћења земље сносити последице.

Незадовољан незаслуженим дискриминаторским односом поретка према мени, сам се од краја 1971 па надаље, жалио бироима за жалбе и притужбе, државним органима, медијима, иступао критички  на јавним трибинама, дружио се са борцима за људска права, са Милованом Ђиласом, Добрицом Ћосић, Михајлом Михајловим, и другим, потом се обраћао страним новинарима и дипломатама акредитованим у Београду, све до међународних организација. Појавила се несаница услед чега сам се обраћао београдским психијатрима, и професору др.Ристићу, психијатру, и другим психијатрима, жалећи им се на дискриминаторске поступке поретка, на стресове који су проуз рокопвали несаницу и јке нервне тензије.. 

Још тада сам питао надлежне државне органе да ми саопште  у чему је моја кривица, да се исправим. Никад  нисам добио одговор.Jа сам им одговорио истину: ви ме прогоните и на силу правите непријтељем, јер вам требам као непријтељ, да ме претварате у “ учионицу“,  да мојим примером застрашујете јавност, шта треба а шта не треба чинити“.

2. O т п о р  и  к а ж њ а в а њ а..

Да бих 1 марта 1975-године покренуо прву  неформалну групу у Југославији за заштиту људских права Директна акција за самозаштиту.

21 јуна 1975.године сам ухапшен због ненасилног вербалног дела и спроведен у Психијатријску болницу “ Лаза Лазаревић“ где сам задржан до 1 јула исте године, одакле сам изашао са фалсификованом дијагнозом неурачунљивог душевног болесника опасног по поредак и околину.

Oва тенденциозна психијатријска дијагноза је правно обеснажена налазом Психијатријског одборa Mедицинског факултета у Београду od 20.04.1982.године , и Решењем  Вишег суда у Bеограду о рехабилитацији  бр..82/10 од 14.12.2012.године којим сам оглашен  жртвом прогона и насиља из политичких разлога вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, и да сам из истих  разлога био лишаван слободе, имовине и других грађанских права, са правом на накнаду материјалне и нематеријалне штете.

У моменту насилне хоспитализације јуна- јула 1975 године, сам био стално запослен као економиста на  радном месту”самостални сарадник службе истраживања тржишта” у предузећу БИП -Београдска индустрија пива у Београду, које је било обавештено о насилној хоспитализацији, чиме је моја каријера у овoм предузећу била обезвређена.

У ФГП “Рекорд“ у Београду сам био запослен од 07.03.1976 до 03.08.1977 године, на радном месту “шеф службе маркетинга.“ где сам  незаконитом одлуком смењен. ГСУП  Београд vi одељење узск бр ој.156 од 28.4.1977.године је својим дописом  судији за прекршаје општине Раковица  поднео против мене захтев за покретање прекршајног поступка  због изазивања револта запослених у ФГП “Рекорд“ ,  Судија за прекршаје ошштине Раковица је донео 01.09.1977.године Решење п.уп.бр.16.13/77 којим ме проглашава опасним државним непријатељем и неурачунљивим душевним болесником, са захтевом да будем на неограничено време затворен у психијатријску установу затвореног типа.

Због чега сам избламиран био принуђен 04.08.1977.године да напустим  ФГП“ Рекорд“и да се запослим у предузећу “Галениka“, где сам остао  до дана пензионисања 31.12.1997 године.Мој професионални статус у Галеници je био у старту обезвређен, био сам од стране органа власти приказан као “ душевно оштећен,“, ` непријатељ“.

Настали су крајње стресни насртаји, претње, сваојаке злопотребе, свакодневна мора,  осуде за вербалне деликте,  привођења, претреси стана, заплене књига, заплене преписке, искључења телефона, физички насртаји, претње психијатријских и судских органа.

У предузећу “Рекорд“ сам упознао Aлександру Пешић Fon Saks  ( 1946-1.1.2019), из угледне српско- јеврејске породице, запослену на радном месту економисте у Служби плана и анализе, од 1978 до 1982 године моју супругу. Судија за прекршаје је приликом истраге у предмету Решење судије за прекршаје општина Раковица уп.бр.1613/77 од 1.9.1977.године, по налогу претпостављених, је позвао Александру , моју будућу супругу, која ме тада није довољно познавала, преплашеној и врло узнемиреној, јој је неовлашћено саопштио податке из  судског досијеа. Том приликом јој је ставио на увид противно закону поверљиве податке и обимну медицинску документацију Завода за ментално здравље, укључујући и нетачну дијагнозу“ параноидна шизофренија“, рекавши јој:,, Томислав Kрсмановић је неурачунљив и агресиван душевни болесник, који не сме по закону да има децу због душевне болести, опасан државни непријатељ, ако се за њега удаш, упропаститићеш  цео свој живот.“ При том јој је показао одредбе Закона о браку и породичним односима ( Сл.гласник ср Србије, број 22 од 7 јуна 1980.године), строго је упозоривши на чланове закона број 42 “да је параноидна шизофренија законска сметња за закључење брака“, члан 45 и 74 закона “ брак се не може закључити због тешке тужиочеве душевне болести шизофреније“, Посебно јој образлажући члан 77, став 2 и 3, да је наводно тужиоц држи у заблуди и крије од ње ко је, и шта је, што би евентуалан брак чинило  ништавим.  

Органи ГСУП–а Београда су 3.12.1981.године, уз лупу цокулама на врата и вриску моје супруге и бебе сина Милана, провалили у стан, извршили претрес, запленили документацију и рукопис књиге “ Kазнена психијатрија“ у којој сам описао насилан смештај 1975.године, и околности изрицања решења судије за прекршаје из 1977.године, на којој сам радио све до тада, ова књига  је вероватно уништена ( спаљена) . 

Пред успаниченом супругом, уз вриску сина бебе , сам приведен у просторије Петог општннског суда у Београду, судије су ми стављали на терет контакте са Милованом Ђиласом, Михајлом Mихајловим, за удруживање у анти-државну делатност, и издавање независног листа “Истина“., и у вези рукописа заплењене књиге  о злоупотреби психијатрије.  Пето општинско јавно тужилаштво у Београду је поднело Петом општинском суду у Београду кривичну пријаву против мене због основане сумње да сам извршио кривично дело ширења лажних вести из члана 218 кзрс и  Судско психијатријском одбору Медицинског факултета у Београду, постављајући питање моје   урачунљивости од 1.01.1981 .године надаље. 

После мога притварања 3 децембра 1981.године.,органи полиције су у моме одсуству Aлександру подвргли  вишечасовном испитивању, захтевајући од ње да се под претњом смрћу одмах разведе. Полиција је од ње упорно захтевала да из стана избаци сва документа супруга, укључујући и писаћу машину, да не дозволи улазак у стан његових истомишљеника, да прекида његове телефонске и друге разговоре са политичким темама, да у таквом случају одмах позове полицију и захтева његову ургентну насилну хоспитализацију, и да након изнуђеног развода одмах покрене судски поступак, да она постане носилац станарског права.Уз њихову обећану пресудну интервенцију код суда, а да тужиоц буде лишен права на боравак у стану, да супруга исели што пре из стана. или ће она и њен син нестати. Вршене су провале у стан, пљачке, физички напади, застрашивања. мрцварење и злостављање супруге је било трајно и врло интензивно, вређано  њено достојанство, из дана у дан су се притисци над Aлександром интензивирали, уз претње убиством, и према њеним речима је гурали у самоубиство. У описаним околностима , у наведеном  временском интервалу насиљем, прибегавајући мафијашким методима специјалног рата, претњама убиством, и сину, и на друге описане начине, вршили су притиске на Aлександру, довели је у тешко душевно стање зебње и очаја. у оваквим тешким животним околностима политичких прогона, Aлександра је доживела нервни слом, оболела од више нервних и органских болести, доведена до ивице самоубиства. 

Овакви упорни притисци  и насиље су смишљено до крајности пореметили и разорили наш брак и породицу, учинивши заједнички живт неподношљивим и немогућим.  

Стан је био исувише мали да се замени за два, или да се продајом мени омогући минималннх десетак квадрата стамбеног простора. последично, да бих спашавао душевни интегритет и голи живот, био сам принуђен да напустим лични стан који сам унео у брак, и да све до 1997 године будем подстанар, када сaм радне организације Галеника добио стан у коме сада станујем 

Уместо правде доживео сам још једну сурову политичку одмазду, избачен сам из мога стана на улицу, раздвојен од малог сина онда када сам му био најпотребнији, упропашћен брак са вољеном супругом, уништаван смисао живота. 

А Aлександра је често спомињала самоубиство. 

Криминализовани државни органи су разорили моју породичну и брачну заједницу из побуда примитивне одмазде и политичке нетрпељивости, лишили ме мога стана који сам унео у брак, гурнули ме у скоро дводеценијски болни статус подстанара. .

24.11.1979 године сам био ухапшен, у хотелу“ Intercontinental “ од стране сарадника ГСУП-а у Београду, после разговора са господином Равиндром, професором универзитета у Њу Делхију, при том одузета кеса са документима, био приведен па потом пуштен .

Обратио сам се 6 октобра 1980.године међународној организацији Unesco, Paris, жалбом на повреде права из области компетенција Унеска. представник тужене Југославије је  се на пролећној сесији Унеска 1981 године, појавио са обимном документацијом, укључујући и фалсификоване психијатријске дијагнозе,  и обмануо представнике ове установе, да је Томислав Kрсмановић грађанин који ужива слободу и сва права, да никада није био лишаван  његових људских права, да је доказани  душевни болесник од шизофреније. доказ: извештај -cases of the unesco committee on conventions and recommendations, spring 1981.year на линку, стране 763 и 764: https://books.google.rs/books?id=i2omdwaaqbaj&pg=pa763&lpg=pa763&dq=tomislav+krsmanovic&source=bl&ots=itsicub2vm&sig=acfu3u2namtjkrmzjlntycazvyndv2hdwa&hl=sr&sa=x&ved=2ahukewjhy6j0po3mahukwqykhvjrbhi4pbdoatabegqichab#v=onepage&q=tomislav%20krsmanovic&f=false

20.04.1982.године Судско психијатријски одбор Медицинског факултета у Београду је послао налаз Петом општинском суду у Београду, “ душевно здрав“ 

Напомињем  да никада нисам био државни непријатељ, да сам почео да се бавим људским правима, не да бих обарао поредак, него да се браним.  Али су упркос ове чињенице органи тужене наставили прогоне и да ме злопотребљавају као жртвеног јарца, да од мене невине жртве праве“ учионицу“, да мојим примером заплашују друге, да им приказују како пролазе непријатељи. дакле,  ја сам цео живот био жртва и моји блиски, на зато што смо били непријатељи, него смо служили као њихова тезга, да на нама добијају радне задатке, да помоћу нас “ уче“ друге. 

После разговора са страном новинарком за време Kонференцје Унктад у Београду јуна 1983.године сам ухапшен на јавном месту, од стране органа СУП-а, што је подведено под душевно стање, уз позив на Решење судије за прекршаје општине Раковица из 1977.године, и пресуду судије за прекршаје Вождовац, сам спроведен стражарно марицом у Психијатријску болницу“ В.Вујић` у Београду, где ме је прегледао др. Хајдуковић, психијатар, са којим се лично познајем од раније, а потом сам отпуштен, уз усмени налог да за цело време трајања конференције Унктад напустим Београд`. што сам и учинио.

13 марта 1984.године после посете у П.Б.Ц.З . ( Психијатријској болници Централног затвора у Београду), Милисаву  Живановићу, који је тамо био неколико година заточен због вербалног деликта, жртва злопупотребе психијатрије у политичке сврхе, прихваћен као “ затвореник савести“ Amnesty international ,Lондон, сам био задржан од стражара и спроведен у канцеларију директора П.Б.Ц.З  др. Вукосава Вучковића, психијатра, који ме је два сата испитивао у вези активности по питању злоупотребе психијатрије у политичке сврхе и мотива посета Милисаву Живановићу. том приликом ме  је потпуно неосновано врло строго оквалификовао да се заузимам за усташе, “мађароне“ и Aлбанце, за опасне државне непријатеље, да блатим самоуправну Југославију у свету, да сам лично психијатријски случај такође, показао ми је Решење судије за прекршаје општине Раковица из 1977.године.. на сличан начин сам био задржаван још два пута.

Саборац , еминентни српски песник Драгољуб Игњатовић је у Београду 15.3.1984 године написао изјаву:ја доле потписани драгољуб игњатовић из београда, ул хусињских рудара бр.3,тел.770448, изјављујем да су ми органи републичког секретаријата унутрашњих послова из београда рекли приликом мога задњег притварања и испитивања пре отприлике годину дана (мартa 1983 године), и задржавања од више часова у просторијама милиције чукарица, следеће:”вашег пријатеља лудака томислава крсмановића ћемо уништити”.

У сврхе упорних доказивања да нисам “ лудак“, озваничен Решењем судије за прекршаје из 1977 године, сам децембра 1985.године уручио др. Kости Чавошком, професору Правног факултета у Београду, документацију у вези 40 ожалбених случајева злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, за Oдбор за одбрану слободе мисли и изражавања Сану-Српске академије науке и уметности. који је 6 јануара 1986.године издао саопштење на основу те документације обрађене од професора Чавошког, у коме је устврдио да се у сфрј злоупотребљава психијатрија да кажњава политичке неистомишљенике.

Ово саопштење је имало изузетно снажан одјек у свету, а донекле и у земљи. Jедан од најтиражнијих листова у земљи “ Вечерње новости“ је тим поводом 31.1.1986.године негирао наводе Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања сану, детаљно износећи податке о неколико ожалбених случајева, са иницијалима, представљајући их као неурачунљиве ( уз напомену подносиоца представке, да су помињани  Р.В.Радомир Вељковић, М. Ж.Милисав Живановић и В.М.Владимир Mарковић, ускоро били прихваћени од стране A.I. Лондон, као “ затвореници савести“ а не као “ неурачунљиви“)..том приликом сам, 1986.године, био приказан у једном од најтиражнијих листова у земљи Вечерњим новостима, са пуним именом и презименом, као “ психијатријски пацијент-случај`,. да би тако као личност и борац за људска права био бламиран у јавности.

Oдбор за одбрану слободе мисли и изражавања сану се дана 9.6.1986.године на основу доказа, обраћа Ивану Стамболићу.предочавајући им да је Томислав Kрсмановић жртва честих незаконитих полицијских привођења, јер се залаже против злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, ( и бори против подвођења под психијатријски жиг) доказ: http://www.psihijatrija-ubija.info-tomislav-krsmanovic

У листу “ Вечерње новости“ од 11.3.1990.године је изашао текст. Четворомесечно телефонско малтретирање породице Крсмановић са Церака не престаје-невоља због имена,у коме се описују неприлике имењака са Церака, београдског насеља, мешали су га га са мном, даноноћне телефонске претње и чудна интересовања за његово здравље и његове  петочлане породице. каже да  су се људи јављали из целе Југославије: Чачка, Градишта, Пожаревца, Сарајева, Сиска, а да је најупорнија била једна жена са острва Крка,да је наглашавала како је занимају чисто економски проблеми. међутим, никад није ближе објашњавала о чему се заправо ради. најтеже му је падало што узнемиравају децу кад нисмо код куће – објашњава Зорица, Томиславова супруга – некад се само јаве очигледно љутити повишени тонови на језику који не разумем.једна комшиница која је случајно подигла слушалицу, код нас у стану, каже да је то албански језик, ја то не могу да тврдим. ми иначе живимо веома мирно, тако да не видим ни један разлог да неко специјално нас, овако, малтретира. како телефонирање овакве природе не јењава Томислав се жалио и Суп и ПТТ, па очекује да ће проблем ускоро решити заменом телефонског броја. Често се дешава да се он и супруга раније враћају са посла јер се њихова малолетна деца све више плаше да сами остају код куће.

У наведеном временском интервалу моја преписка је често била заплењивана, што доказујем копијама повратница Поште Србије, узнемираван телефонским претњама, докази су обавештења Телекома,искључиван телефон, чињене опструкције личног рачунара и факса-.бела књига о опструкцијама у раду на компјутеру, интернету, телефону, факсу и преписци http://enlite.org/toma/bela_kniga_o_ opstrukcijama_telekomunikacija_i_interneta.pdf

Политичка странка Покрет за заштиту људских права, чији сам председник ( до данашњих дана, од 2010 је НВО), је учествовала на председничким и посланичким изборима од 1990 до 1997.године, 1990.године сам био кандидат за председника Србије, упркос флагрантне и дрске дискриминације, хапшења, насиља и пљачки гласова, је например у Војводини била у врху табеле по броју освојенх гласова.. 

Mоја тадашња радна организација“ Галеника“ ми је као морално-политички неподобном запосленом, притешњена аргументима да ми додели стан, тенденциозно доделила неусељив стан. Као тужиоц  подстанар, сам покренуо судски поступак пред Трећим оштинским судом у Београду. револтиран спорошћу, и по сопственом мишљењу пристрасношћу судије,  изјавио сам да судија није правичан. због чега је против мене 25.1. 1995.године, поднета кривична пријава.затим је подигнута  оптужницу 19.5.1995.године, “ због увреде суда“ Овај дуги и заморни поступак због вербалног деликта је трајао све до 1999.године, уз усмене претње да ћу бити насилно хоспитализован на неодређено време, када је решењем Првог општинског суда у Београду вии. к.бр. 298/98 од 5.3.1999.године, поступак обустављен због застарелости, 

Против мене је вођен 1998.године прекршајни поступак пред судијом за прекршаје општине Вождовац “ због обзнањивања Mедицинске декларације“. у којој сам се позивао на злоупотребе психијатрије нада мном од  1975.године до тада, и на раширену праксу психијатријских злоупотреба.  

Најзначајнија медија у земљи су на велика звона огласила 13,14 и 15 јануара 1999.године саопштење Кабинета Слободана Mилошевића да је “ Tомислав Kрсмановић страни плаћеник циа, и издајник, државни непријатељ, познат дуги низ државним органима “, “психијатријски случај“, што је био позив на линч. Што су пренела мас медија Србије, мој деманти није објављен по забрани тадашњег министра информисња.

Kривична пријава јавном тужиоцу града Београда од 28.1.1999.год против окривљених:главни и одговорни уредници :Ртс (i, ii , iii програм), тв Политика.тв Tелеком. тв Београд, Радио Београд i и ii програм, Радио Политика, Дневник-Нови сад, Танјуг, Радио 202. због кривичних дела лажног информисања, необјављивања исправке и одговора на клевете. зато што су узастопно дана 13,14 и 15 јануара ове године пренели саопштење Владе Србије које су прочитали Ратко Марковић и др.Милан Бојић . према коме је у дужм излагању о наводном тајном документу циа ,речено између осталога ,да CIA  финансира поједине опозиционе странке концентрисане у Савезу за промене, и организације за заштиту људских права,укључујући и Покрет за заштиту људских права, чији је Томислав Крсмановић председник и овлашћено лице. а све са циљем да ове организације које сачињавају издајници и страни плаценици, тако чинећи желе да сруше државу и да раде противнационалних интереса.овако чинећи наведени уредници медија су починили кривична дела преношења неистинитих информација, клевете, нису објавили насу исправку послату 21.1.1999 године (у прилогу)..Покрет за заштиту људских права никад, и ни од кога није добио било какву финансијску помоћ .а што се може проверити, ја немам никакву ни покретну ни непокретну имовину, имам мала и нередовна примања. поврх свега ја сам поштен човек који је свој живот посветио општој ствари, те је оваква дезинформација утолико штетнија по моје интересе и углед у јавности. захтевам од јавног тужиоца града београда да поступи по закону, провери овде нанете наводе, и кривце казни по закону‘‘.

Напомињем да сам после овог саопштења доживео истински линч. 

У четвртак 18. септембра 1997.године око 19 час 30 минута по повратку са последње страначке промоције на Радио Jугославији, рањен сам у  стану на адреси Станка Пауновића 70, стан бр. 3 у Раковици од стране две мушке особе тридесетих година и то у пределу горњег дела горње вилице. повреда је била озбиљна, могла је бити фaтална. 

19 марта 1999.године америчка нго ISIL сада LI ( www.isil.org),доделила ми је у Парламенту Данске у Kопенхагену, престижно признње Bruce Evoy Memorial Awаrd,као жртви злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, светски признатом експерту за злоупотребу психијатрије у политичке сврхе, и у знак признања за публиковање либертаријанских књига на 8 балканских језика.

 докази: www.isil.org. – freedom network news march / april 1999. tomislav krsmanovic honored. (www.isil.org; http: //www.jonathangullible.com/newsletters, http://www.slobodaiprosperitet.tv/en/node/524), mojговор у парламенту данске .

2.4.2000 године око 17 часова и 30 минута је дошао велики камион послат од органа влас ти, према сведочењу Нолета Лекаја, правног титулара стана, архива Покрета за заштиту људскуих права, и лична, су однетe у непознатом правцу. Све што сам до тада стварао је нестало, до данашњих дана још није враћено. нада мном је почињен монструозан духовни  злочин, између осталога заплењени су рукописи мојих 20 необјављених књига са тематиком људских права и злоупотребе психијатрије и документа о догађајима из 1975 односно 1977.године, истакнутим у решењу о рехабилитацији из 2012.године. заплењена је моја лична архива са свим врло бројним документима у вези деликата органа тужене од 1970-их, и раније, све до тада, више хиљада досијеа жалиоца на повреде законских права и о стању у лудницама, са компромитујућим подацима о појединим органима тужене..

Што је равно средњевековном спаљивању јеретичких књига. тако су уклањани докази, био сам тиме касније онемогућен да подносим ваљане поднеске судовима у земљи, и Европском суду за људска права у Стразбуру у вези претрпљене злоупотребе психијатрије 1975 односно 1977.године, да тражим законито обештећење, и да објавим нову књигу “Kазнена психијатрија“ која је заплењена децембра 1981, у којој су детаљно описане све почињене злоупотребе од 1975.године до тада.. 

Заплењено је том приликом 2.000,00 примерака књиге угледних америчких научника и саветника за безбедност Беле куће професора Хаваји универзитета Кена Скуланда “ “Aвантуре Џонатана Галибла“ и dr. Мери Руварт “ Исцељење нашег света“, које је тужиоц публиковао на више балканских језика, (http://www.jonathangullible.com/newsletters,http://www.slobodaiprosperitet.tv/en/node/524).

Због публиковања књига америчких аутора  годинама сам био сумњичен, уз проношење неистина да сам “страни плаћеник агент CIA,“ , као што је исказано у саопштењу за медија Kабинета Слободана Mилошевића од јануара 2000.године.

Oд 2004.сам започео пројекат развоја туризума на Дрини, у завичајноj општини Љубовија будући да сам економиста, експерт за маркетинг, одличан познавалац завијутака и чари завичајне реке Дрине, и изузетних природних лепота овог дела Србије, знајући да је Дрина неоткривени драгуљ Европе, од априла 2004.године, све до 1916.године, у малој мери до данашњих дана, сам улагао  изузетан труд да онолико, колико могу, у границама мојих скромних могућности, промовишем ову необичну реку, и тако допринесем економској  добробити  родног краја. Пропутовао сам доста света, и видео  многе реке, али барем у Европи тако необичне и лепе реке нисам видео.  У подстицају развоју туризма на Дрини сам видео шансу одрживог економског развоја ове сиромашне општине. уз огроман вишегодишњи, скоро свакодневни труд, такорећи без икаквих средстава, примењујући моја знања из маркетинга, сам успео да у извесној, значајнијој мери, анимирам поједине туристичке сегменте у Београду и Србији  пронашао сам формулу јефтине, али ефикасне  обраде тржишта, сегментација је једна од магичних полуга модерног маркетинга, Њу сам ставио у први план.треба прво, енергично и брзо,  мотивисати, убедити.поједине сегменте- планинаре, спортисте, риболовце, пензионере, студенте, ђаке, направио сам списак познаника. латио сам се слања емајл порука, телефона, понекад факса. убеђивао сам их, причао о Дрини, слао фотографије, ценовнике, понекад се састајао са њима. кренуло је са посетама туриста у овај део србије, чега раније није било у тој мери.

Oвакав маколико био скроман почетни помак, сам успео да направим примењујући моја знања маркетинга. наука је чудо. она има кључ за све.Био сам охрабрен постигнутим, свакодневно сам покретао све новије и новије акције. 

Mој know-how, лични пример и савети, су инспирисали локалне туристичке посленике да се потруде да ова регија сада започне да добија нови полет, видећи у туризму могућу одрживу шансу развоја.стање духа је занимљив феномен, категорија склона необичним еволуцијама  и променама. Oпштина Љубовија је живнула, одаје ми признање.

Желим да истакнем, постојао је, као што сам поменуо, још један интиман, лични разлог, зашто сам се у јеку борбе за моја права, окренуо туризму.већ дуги низ година сам био потпуно неосновано оптуживан да сам “ непријатељ“, ` да политизирам“, ` да се острашћено бавим људским правима, “да блатим државу ван земље“. годинама, деценијама, сам се бранио од оваквих лажи и интрига. 

 

Дакле, окренуо сам се туризму и скоро у потпуности прекинуо моје активности људских права, да бих, између осталог, тако показао на делу, да ме политика и људска права не интересују, него да сада желим да се бавим туризмом. желим да тај кључни аргумент моје одбране докажем, да им га ставим на увид: ево, заборављам људска права, бавим се туризмом.  не сметам вам. надао сам се да ће ме деликвенти сада оставити на миру.

Нажалост, уместо попуштања притисака, наставиле су се подмукле  сметње, подметања, саплитања. општина Љубовија ме је подржавала, опструкције су чинили криминалци. а што они који су то чинили, су покушавали да лукаво укрију. интригарили су опет: тражи накнаду штете, , тужи државу, држава је осиромашила, нема новца.тражим моје право на накнаду штете загарантовано уставом и законом. Шта има ту лоше? Oдавно ми је јасно да тим истинским саботерима не одговара да се удаљим од људских права и политике, они би хтели да  ме  и даље усмеравају у политику.

Уместо да будем подржан у овој мојој оријентацији, уместо да надлежни  државни органи увиде да су о мени ширене деценијама дезинформације и лажи, исти они који су унесрећивали  моје блиске,  и мене, су сада свим снагама наставили да опструирају мој труд  уложен у  развој туризма.

Политикологија је засебна наука, у свези је са социологијом, психологијом и психо социологијом, и другим друштвеним наукама у бриселу сам припремао докорат из политичке пропаганде. добро сам упамтио лекцију.један демагог је устврдио, тако је писало у књизи на енглеском, коју сам позајмио из библиотеке слободног универзитета у бриселу: нама су понекад важнији наши непријатељи, од наших пријатеља.

Одавно сам дошао до сазнања да сам њима, осионим бирократама у Београду “ манипулантима“,  потребан само као “ непријатељ“. да ме постварују  у “учионицу“, да мојим примером застрашују друге, да виде како су злостављани и како пролазе “ непослушни  бунтовни“, да их подучавају послушности, шта треба, а шта не треба чинити. да на моме примеру застрашују, и уче народ покорности.другим речима да на мени добијају радне задатке и привилегије, да  тако праве каријере.

Ништа није вредело моје разјашњење, убеђивање, докази. они би упорно и тврдоглаво настављали.

Разбеснелим криминализованим починиоцима је засметало  моје окретање развоју туризма, осећали су се проваљеним. отуда желе да ме по сваку цену омету у томе.

Сметње у раду на развоју туризма у општини Љубовија, су се у овоме периоду огледале, пре свега кроз описана узнемиравања телефоном, искључивања и опструкције личног рачунара, блокаде телефона, кроз атаке асоцијалних особа, претње криминалаца и увреде преко телефона и интернета, претње смрћу, здрављу, настављале би се претходне судске неправде. 

Уместо да се бавим турзимом, био сам принуђен да се такорећи свакодневно браним, да шаљем  судске поднеске, обијам прагове адвокатских канцеларија, да уплаћујем судске таксе и плаћам за поправке компјутера, да  губим  време и енергију, да се излажем стресу.
нажалост, било је  преотимање туристичких група, интрига на терену, кварења послова, одбијања потенцијалних туриста .

Упркос свега, покренуо сам колико толико, туристички развој регије Дрине, европске реке лепотице. радио сам на Дрини дуги низ година, разрадио сам донекле туристичке токове.
признање ми одају и челници општине Љубовије, туристички посленици и становници ове регије. да ли тајкуни сада желе, када сам одрадио свој посао, да ме уклоне, да присвоје мој бесплатан вишегодишњи труд, да се они овде устоличе? Можда су на зелене букове спокоја и опуштања бацили око поједини српски“ успешни бизнисмени“? можда планирају да они ступе у аранжамане са западним тур оператерима?  Договарају се са Италијанима да саграде проточну хидроцентралу код Црнче, прича се  о Дрини као највећем европском резервоару питке воде.

Поседујем лични компјутер од 1997,  када сам отишао у пензију и купио од отпремнина један нов компјутер.Сметње у употреби пц од стране органа тужене су се дешавале у приказаним околностима, које су повремено биле честе, то је био свакодневни  истински стрес, узимање времена, енергије, новца за поправке, што се састојало у упадима  у систем, прекидима, крађи  времена, нестајању фајлова са више хиљада порука, преписке,  ресетовања, успоравања, поруке не стижу до дестинатера, или оне које су мени послате, изазивање кварова, злоупотребе дискусионе групе људска права чији сам модератор на којој има око 400 учесника, итд. Припадници свакојаких локалних мафија, су ме од 1997.године, од када сам у поседу личног рачунара, упорно вређали, клеветали, слали вирусе, или му претили изолацијом у психијатријски азилум, или физичком ликвидацијом: У поруци на српским форумима од 7 децембра 2005.године, извесни M…K….ме оптужује да сам  циониста, издао српску омладину коју обмањује, треба га на ломачу; 28 децембра 2005.године, ми је послата порука претњом да ћу бити нападнут у стану; на сличан начин ми је 18.9.1997.године, био наговештен физички обрачун у моме стану  који се и догодио ; Годинама су ме узнемиравали , клеветали  јавно, претили ми лудницом и физичким обрачуном, или ликвидацијом, зато што сам по њима “издајник“,` ` агент CIA “, “што неосновано оптужује оне који не крше људска права“.“ параноидни шизофреничар“.у вези са  психијатријским злоупотребама и конотацијама из 1975 односно 1977.године,  и касније.; 

Примио сам значајан број претњи преко интернета, нпр. 13 јануара 2003 године, на  налог pokret@еunet.rs са налога vesnaeric@rogers.com .:. ”   -идиот, кретен, вуцибатина. олош, идиот, умоболник, губавац, смрад, убићемо те, заточити у лудницу, отровати као пацова, ”. детаљна документација докази и сведоци, се налазе у судовима, и то: други општински суд-ксии-к.бр.1376 / 04, ктр.бр.909 / 04, ив општински суд посл.бр.и-иии-ии99 / 02-ви.ци.1361 / 04). окружни суд у београду кз.бр.1577 / 05, к.бр.1376 / 04, врховни суд србије, уставни су србије број: пр-124/2005, итд. 

Tоком јануара 2008 године сам добио неколико телефонских порука у којима су изречене отворене претње здрављу (доспећеш на операционом столу, пази на кваку, имамо спрејеве за лудаке медицинске пацове, доспећеш као радовић-напомена: дисидент који је отрован), на  фиксни телефон број. 3511829, и мобилни тел.број-064-3095176 . 

тема:	re: [republika srpska] corporal, dokture-stuks se. colonel, полковник
:	tue, 6 sep 2016 15:58:52 +0200.
за:	svetisav stevanovic <svetistevan@yahoo.com>
прима:	books <books@eunet.rs>

 krsmanovic, the peder, stuk se . dolazi ti crni petak, unisticemo ti zdravlje, procurile ti klozetska šolja , shal, je bal , achtung feld marshal 
envoyé de mon ipad

Претња смрћу преко интернета.“  педеру један, сад си најебао. пошто си натерао оног наивка господина Грујића да ме онако офира пред свима, доселио сам се мало ближе теби. толико сам ти близу да те гледам цели дан. не да ћу да те напеналим, него ћеш да се просереш од муке, јебо ли те ко те направи. сместићемо те поново у Лазу. не знаш с ким си се ухватио у коштац. нисам се бојао ни шиптарских дивљака да бих се бојао тебе, бедо  педерска. неће ти помоћи ни сва братија са Хаваја и околине. а неће богами ни пајташи из твог окружења. јебо си мачку мајку. има нас довољно кљастих да те сјебемо начисто, нуло 1.да зачепиш и да те више нико не чује иначе ћеш да проговорис кроз дупе пошто ти је већ довољно отворено. педеру један. и сјаши с мирних људи већ једанпут јер ако те ја узјашем, ни саваот ти неће помоћи. ако желић да те неко стално надражује, оди тамо где си се сретао с педерима. биће ти лако. навикао си. нуло 1. накљукај се својим таблетама слободно. немој кришšом да их узимаш. нико то неће да ти забрани. тако си бар миран, педеру један.

Aко желиш да се сретнемо, стави цветић за уво. волим педере се цветићем. а мене ћеш лако препознати. котрљам се. тада ћеш  видети како муса дере јарца, нуло 1.
хајде попиј лекове, пишај и спавај. па опет у лазу где ти је место. заувек. ако сутра излазиш, прво погледај уз и низ улицу. можда ћеш ме видети. онда се боље врати кући.

 хостинг@маил.ру – надежне, вигодно, удобно!
хттп://р.маил.ру/цлн2729/хостинг.маил.ру/

Tелеком је поставио ловца и зна тачан идентитет починиоца .против ових особа чији идентитет је установљен се водио поступак пред Другим општинским судом у Bеограду- ксии.к.бр.696 / 06, судија 

 

Исти они, који  су ме за време Mилошевића и Tита, сумњичили да сам “ антикомуниста“, “ симпатизер Запада“, сада су постали одани западни савезници. али настављају по навици да манифестују ранију омразу. постали су лукавији, сада прибегавају новим ујдурмама. 
Нисам више “ агент ЦИА“. хоће да докажу да је црно бело, и обратно, испадох да сам сада напрасно постао“српски интелектуалац који је сметња светском пројекту “ , “противник Запада“. “ заштитник Срба од стране завере“, “ србенда“  .

 

Простачки су покварени, наивно упорно  покушавају да ме подстакну да изрекнем неку политичку некоректност на рачун САД, мисле да ме тако лише подршке и разумевања Aмерике, а да себе представе као пријатеље Aмерике. да би ме могли лакше ускраћивати у мојим правима.

Чак су провидни лажљивци надојени отровном мржњом покушавали да шире вести да сам “ анти-семит“.У тому 1 моје аутобиографске књиге је дато моје сведочење, био сам очевидац како су моји блиски за време Другог светског рата спашавали  Јевреје и доводили их у забачено дринско село Узовницу, да их укрију од  нациста.Mоја разведена супруга је Јеврејка, мој живот је проткан искреним пријатељствима са Јеврејима . Поган је отровна, задојена је тешко описивом демонском мржњом наношења најподмуклијих пакости према нашем народу.

Упркос интервенција  у моју корист које су пристигле од утицајних политичара из Aме рике, они се о исте оглушују.! , 

Mени је од 1975 године све до 1992 .године  често била заплењивана преписка  за шта постоје докази, чиме су му проузроковани  поштански трошкови и поновних копија врло бројних докумената које сам слао препоручено појединим међународним организацијама за заштиту људскоих права којима сам  се обраћао. пошта Србије му је запленила цео тираж листа “Људска права “

Докази: на сајту- -1.бела књига о опструкцијама компјутера и интернета- доказ: у прилогу и на линку- http://enlite.org/sage/5.pdf.од стране 1563 до 1568 bela  knjiga o smetnjama  u upotrebi  telekomunikacija  i interneta:
http://enlite.org/toma/bela_kniga_o_opstrukcijama_telekomunikacija_i_interneta.pdf. 2. у документима у овој жалби

Дана 31.7.2009 године сам поднео кривичну пријаву Првом општинском јавном тужилаштву у Београду против нн особе која ме је физички напала 28 јула 2009 године, око 15 часова у просторијама Поште у Чика Љубиној улици, на шалтеру где се предају писма, док сам чекао ред да предам препоручено писмо, од стране непознате  мушке особе(птт 11102, 5757 28.7.09, 14 часова р, пр137659624рс, 181,0). 

Од марта 2008 до 2013 године сам био под опсадом Полицијске управе Београда, која је захтевала да се јавим ради смештаја у психијатријски азилум, све до звучног лупања у врата и узнемирења суседа дубоко у ноћ. Велизар Павловић, правник и председник тадашњег Oдбора за људска права DSS, у њиховим просторијама улица Париска број 13, 11.000 Београд, ми је показао факсимил дописа Полицијске управе града Београда од 28.2.2008 године  са психијатријским налазом П.Б’’Л аза  Лазаревић’’ из 1975 године и Решењем судије за прекршаје општине Раковица уп.бр. 1613/77 од 01.09.1977 , у коме стоји да сам неурачунљив душевни болесник од параноидне шизофреније, којим је покренут хитан поступак да будем лишен слободе и смештен у психијатријску болницу на неодређено време, због писања саопштења и захтева за поштовање мојих права из накнаде штете. Oд 2008 до 2012 године сам живео у свакодневном страху да не будем смештен на неограничено време у психијатријску установу, под опсадом, грозничаво сам се обраћао судовима, полицији, државним органима, медијима,. и на друге стране.  Полицијска управа града Београда је учестало покушавала од 2008 до 2013 године, да ме насилно спроведе на неограничено време у психијатријску установу затвореног типа, “ зато што тражи обештећење и узнемирава јавност“

-bela knjiga o policijskim progonima-http://enlite.org/bela/05.doc-bela 

11.октобра 2015 године око 18 часова на аутобуској станици број 48, силеџија је узвикнуо у пар наврата: убићу те, не плашим се полиције, не може ми ништа, убићу полицајце овако- бум бум у полицајце“-интервенисала је Полицијска станица раковица . 

Патрола Полицијске станице Раковица је такође привела насилника који ме је физички напао у четвртак 26 новембра 2016.године око 18 часова и 30 минута,  у улици Станка Пауновића 39 а, на Миљаковцу и то без икаквог повода са моје стране, кога нисам никада видео пре тога. Изгредник ми је пред сведоцима казао дословце: “ Не плашим се никога, не плашим се полиције, убићу полицајца, убићу тебе“, после чега је настало рвање  по тротоару. Том приликом су га органи полиције Раковица  ухапсили и извршили увид у његове личне податке. против њега се води кривични поступак.

Долазило је до неовлашћених улазака у стан и уништавања инсталација например  септембра 2016.године, и отворених претњи убиством . Када сам се 10  маја 2016,године око 10 часова и 30 минута вратио у стан на адреси Станка Пауновића 70, стан број 3, затекао сам у купатилу хаварију, и малу поплаву. неко је у моме отстуству извукао цев, и пустио воду.По  повратку са одмора у завичају код Љубовије на Дрини од 21 јуна до 21 јула 2016 године, затекао сам померане ствари у стану,  преметачину, о чему сам обавестио надлежне органе. 

Од тада  је  уследила црна серија мрачног хорора мога свакидашњег живота, све до уништавања инсталација и парализе стамбених погодности, укључујући и инсталације у купатилу. У то време сам затекао поломљен шпорет, па сам га заменио другим, раније оштећен бојлер, електричне инсталације, 

Оваквих улазака у стан је било и раније.Невоља је највише у томе, што онима који то чине стоји на располагању храна. након претњи у аутобусу за време викенда , наступиле су озбиљни здравствени поремећаји, који су трајали.. 

У аутобусу 59 ми је у пар наврата за време викенда 6 и 7 маја 2017.године од непознате особе упућена претња-готов си, како ти је здравље?

У рат широких размера се укључује и Пошта Србије, одбијала је 25 дана да ми уручи чек са белгијском пензијом,( Нада Петровић, в.д.директор Поште Србије)  Телеком 24 маја 2016  искључује телефон због неплаћеног р ачуна ( не могу да платим јер нисам добио пензију. Tелеком је преувеличавао  рачун за телефон, епс за струју.

19 маја 2016.године је мој лични рачунар стављен ван употребе. Том приликом је почињен духовни злочин,  нестала је из рачунара моја књига Сага о ..ићима  том 6, ( 2005-2016),  на којој сам радио неколико година, сви драгоцени подаци и фајлови, преписка..

10.6.2016.године сам купио нов компјутер. Наставља се опструкција новог личног рачунара од дана куповине новог до данас., 

По  повратку са одмора у завичају код Љубовије на Дрини од 21 јуна до 21 јула
2016 године, затекао сам померане ствари у стану,  преметачину, о чему сам обавестио надлежне органе. Oд тада  је  уследила црна серија мрачног хорора мога свакидашњег живота, све до уништавања инсталација и парализе стамбених погодности, укључујући и инсталације у купатилу. у то време сам затекао поломљен шпорет, па сам га заменио другим, раније оштећен бојлер, електричне инсталације, а маја  ове године мој лични рачунар је уништен. 

Oд  21 маја до 22 маја 2019.године, мој фиксни телефон број 011-3511829  је био искључен.  Услед искључења телефона, дошло је до поремећаја  функционисања рутера, па сам био принуђен да купим нов рутер.  20 маја 2019.године однета је из мога стана лична карта , крадљивац је откључао врата калаузом. Непознате особе су ушле у мој стан када нисам био у њему, приближног датума око 1 априла 2019.године. одврнуле у судопери вентил, услед   велике количине вода  ми је поплавила стан. овом је претходило лепљење на врата мога стана увредљивог текста, због чега сам поднео пријаву оуп раковица . 1 априла 2019 године .Други основни суд у Београду је донео решење о извршењу  принудне наплате  судске таксе. уместо да да приведу правди  два починиоца претњи убиством и физичких насртаја  уз узвике смрт  полицајцима, прете  ми судским извршиоцима. значи мене кажњавају, а не криминалце.

Мој брат Милић Крсмановић  ( 29.10.1939-22.9.2019)-жртва  политичких  прогона, је тиранијом убијен. нађен је у беживотном стању 22 септембра 2019.године у 13 часова у његовом стану на адреси Шуматовачка 31 у Београду.  био је жртва деценијских политичких прогона , премлаћивања на улици,  упропашћавања каријере , сталних застрашивања и, дискриминација.  живео је последњих година  у беди, са минималном пензијом од 8.000, 00 динара.  

Сличну судбину је доживела и моја сестра Нада ( 1946-2010)  њена радна организација јој није уплатила 15 година радног стажа, њена пензија је износила 5 хиљада динара. оболела је према сумњивим налазима лекара од карцинома дојке 1992.године, преминула је  2010 године у неподношљивим боловима  у приватном  дому за старе особе у Борчи, ниједна здравствена установа није хтела да је прими. Све до краја живота је била у опсади замаскираних демонских мучитеља. 

Телеком ми је за време ванредног стања 2020.године доставио драстично увећан рачун за телефон. поднео сам рекламацију број 1-11149093961 за износ рачуна од 6.635, 28  динара за месец март 2020.године А муку сам мучио деценијама са искључивањима мога телефонског апарата, што се сада интензивирало. нагло су настале сметње у употреби личног  рачунара. бела књига о сметњама у употреби пц и телекомуникација-http://enlite.org/bela/04.doc .. 

Моj  син ( 1981), без сталног запослења ( прекинут привремени посао 1 је марта  2020 године био без  икаквих прихода, хране, крхког здравља, нисам био у стању да му довољно помогнем.наша ситуација је очајна.а драгоцени преко потребан новац задржава ексцентрично некрофилно склеротично државно правобранилаштво, које по вишедеценијској примитивној  психопатској навици упорно уништава грађане.Усмериле се убице наше деце  на мога сина. 

Отац  покојне моје супруге Александре ( 1946-2019),  покојни Aлександер Фон Сакс ( 1905-1963), пореклом немачки Јеврејин, универзитетски професор два факултета у Београду, позван на чланство у Сану  је априла 1941 године био Шеф техничких служби југословенске војске на војном аеродрому у Земуну. Нацисте је презирао јер су његову јеврејску породицу изгнали из Немачке и одузели им руднике и фабрике, иселили у САД.  Kонструисао је у Војном институту Југословенске народне армије први југословенски тенк амфибију. Kад је покушао исељење  породице у САД, њему су почели да пребацују “., циониста“. Прогонитељи су их опљачкали  вилу  баснословне вредности на Дедињу коју дан данас уживају. А наш син Милан ( 1981) живи у беди. Антисемити још опстају у Србији.

У  време ванредног стања 2020 године је на моју  емаил адресу стигла претња смрћу, 

Врхунац зла је настао од 5 јуна до 1 јула 2020 године, за време мога боравка у завичају у дринској Србији, са циљем да ми нанесу штету здрављу. Из дана у дан, из ноћи у ноћ, сметње, од ситних провокација до разорних напада на одбранбени здравствени механизам, блокирање инсталација, квар мобилног телефона, преувеличавање рачуна за мобилни, нагле појаве  здравствених сметњи  Вратио сам се у Београд изнурен. не од становника села, који су сродници и добронамерни суседи, то су чинили неки разјарени , други..у завичају више нема већине “ свемоћних“ појединаца које знам од раније као мрзитеље, преминули су ( махом превремено), појавили се неки нови, подивљали , жељни, као и њихови претходници,  лаког  плена. Сада снемоћала, али још увек орна злу, “ свемоћна“црна страна рука  oтуда преко Дрине, ( divider et impera) упорна да сачува вишевековни мрачни “ status quo“‚ нас завађа, сe у  ропцу латила локалног најцрњег српског антрополошког отпада, незналица, да их гура грлом у јагоде, да их ангажује у зло ( magnum crimen). а да млади и зелени не виде трагичне судбине  локалних претходника, да не схвате да наводни свемоћници отуда преко Дрине ( вишевековно divider et impera) су после векова моћи сада снемоћали, али да ипак из навике незналички гурају у провалију.. 

Неко нас завађа, не само долином Дрине, него и овде у Београду..

Оцу мајке моје мајке покојном богатом трговцу Василију Поповићу из Братунца, Република Српска, је после Другог светског рата конфискована имовина, још није враћена. Стадион у Братунцу на коме су тренирали прволигаши Југославије, на који су 2015 године на комеморацију у Поточарима слетали хеликоптерима  Klintom, Merkel, Ердоган, и други.  је  на нашој имовини, земљиште зграде општине Братунац,школе, робне куђе, добар део Братунца и Сребренице,  се на нашем земљишту. Иако су усташе поубијале десетине  сродника,двоје убијено на Светог Саву 1942.године маљем у  главу  у Јасеновцу, бескрупулозни лопови из општине Братунац,  настављају крваи пир усташа-отимају дан данас њихову имовину.Зар то не потсећа на Аушвиц, Јасеновац? Дан данас у Републици Српској?.

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове из Бања Луке је Рјешењем бр.21/04/951-1661/19 од 10.02.2020 одлучила да они који граде нову зграду општине у Братунцу, “ у име општих интереса“ не исплате оно што нама наследницима припада за земљиште по закону. Поврх свега општина Братунац је наше земљиште око зграде општине продала приватнику за 300.000, 00 евра. 

Тако је конфисковано од 1945.године, све “у име општих интереса“. 

.,,Мудри, српски мафијаши,, са обе стране Дрине,  су се удружили у пљачки сопственог народа, као нацисти који су у Дахау вадили златне зубе. Усташе, не бошњачки народ коме испољавам  уважавање, су убиле маљем на Светог Саву 1942. године у Јасеновцу двоје наших најближих сродника, троје бомбама 1941, двадесетак поклале у Сребреници и Братунцу. 

Сада су потомци тих исти упрегнуле јолпазe  с обе стране  Дрине, да настављају пошаст., 

Бошњаци се боље односе према своји суна роднцима него ли Срби у Републици Српској.

12 јула 2015.године, дан након слетања на стадион у Братунцу, (такође наша имовина коју незаконито користи општина Братунац) Клинтона, Меркелове, Eрдогана и других (https://vidovdan.org/info/tomislav-krsmanovic-sta-o-srebrenici-mislim-kao-insajder/, из окружења холандског официра Tомаса Kареманса, су ми се расположени у Братунцу обраћали са ,, имењаче,, и уздижући три прста у вис узвикивали, делећи на слогове ,, serb  ren i ca“Mој рођени брат др. Велибор Kрсмановић је члан Сану. моји сродници су за време Другог светског рата спашавали жртве Холокауста имам значајна међународна признања.                                                

у Другом светском рату, у мутним ратним околностима је тада поклано  у Сребреници двадесетак сродника моје мајке. брат моје мајке и брат мајке моје мајке, су убијени  маљем у главу на Светог Саву 1942. сестра мајке моје мајке и њене две кћерке су убијене 1941 бомбама на железничкој станици у Вишеграду. 

 

После Другог светског рата  у новонасталој комунистичкој Југославији су се наставили, нови прогони сродника, kомунисти, бивши храбри партизани, али недовољно образовани, су били злоупотребљавани од истих оних сила које су вековима на Балкану, и не само њему, ширили опасне етничке заваде и крваве ратове.  У комунистичкој Југославији су настали неспоразуми, који су се претворили у тензије  између нација и вера, између различитих политичких опредељења. Mоји сродници су поново пали под удар. 

 

Tаква држава је због лоше политике била осуђена на распад и ратове.

 

Упркос упозорења у вези мене из света, они настављају по старом. што дикла то навикла.non passaran.

 

Потичем из познатог Братства Крсмановића, видети монографију братства крсмановића, Футура 2012. године, заслужних не само београдских  задужбинара, добар део Београда на води се налази на њиховој имовини, и друге бројне локације у Београду, и ван њега, укључујући и зграду Протокола  на Теразијама где је 1918 проглашена  Краљевина уједињених Срба , Хрвата и Словенаца.

Нажалост, имовина наших предака Крсмановића је отуђена.

Откуд  толика демонска мржња? Ко су они?  

Mој син Mилан Kрсмановић( 1981), надарен млади човек, атлетa, QI=120, добро познаје енглески, експерт у раду на личном  рачунару, вичном различитим пoсловима које је досада успешно обављао, који је сада без сталног адекватног запослења и прихода.потиче из политички прогањане породице, жртва је продужене дискриминације и репресије. стицајеме несретних околности у претходним деценијама,  се невин злопатио заједно са његовом мајком , Aлександром Kрсмановић Пешић Фон Сакс ( 1946-2019), и са мном, његовим  оцом. Што се нажалост одражава и на његову данашњу незахвалну ситуацију. Oтац његове мајке   је као такав стицајем послератних несретних околности , био лажно представљан, и због тога трпео и страдао. а то се пренело и на Mиланову мајку, и на Mилана. између осталога незаконито им је отуђена вила на Дедињу вредна милион  евра. причињене су им и друге енормне материјалне и нематеријалне штете.

3. С у д с к и  п о д н е с ц и.

Позивајући се на уставне и законске одредбе  сам  се дакле обратио  28.5.1994 године Првом  општинском суду у Београду тужбом за накнаду штете (п.3547/94) против Републике Србије и Републике Југославије, због  неколико стотина казнених кривичних дела, од почетка 1970-их година, и пре тога,  касније проширивану све до Решења о рехабилитацији 2012 године, уз коју су прилагани подаци све до данашњих дана ( 2021 године).Због вишедеценијских политичких прогона насталих по основу мојих филозофских, моралних и духовних убеђења, због ненасилног израженог мишљења, због породичног порекла, а нарочито због злоуоптреба личног идентитета и постваривања у сврхе претварања у жртвеног јарца, ради застрашивања других- који трају од почетка 1970- их година, и пре тога. Због више стотина почињених повреда законских права, и појединих тешких кривичних деликата, све до покушаја убиства, утамничења у психијатријски азилум и проглашавања неурачунљивим душевним болесником, кажњавања за вербална ненасилна дела, полицијских прогона, тешких повреда права из области професије, насилног растурања породице и отимачине личног стана ( са неформалним објашњењем судије“ да не би користио стан за окупљање дисидената`) , физичких обрачуна, насртаја на физички интегритет, на здравље, ускраћивање права на медицинску негу, опструкција права на слободу удруживања у политичке странке и учествовање на изборима, на слободу личног литерарног стваралаштва, комуницирања и употребе личног рачунара, због тешких повреда мојих законских права, злоупотреба, тортура, и штета које су из тога проистекле, што се тиче материјалних штетних последица, и нематеријалних штета, претрљеног душевног бола, страха, угледа, нарушавања здравља, позивајући се на уставне и законске одредбе о праву на накнаду штете, 

http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_1.pdf, од стране 1 до 10.

-bela knjiga tužba za naknadu štete –http://enlite.org/bela/01.doc-

-bela knjiga rehabilitacija –http://enlite.org/bela/02.doc-

Овај мегамаратонски судски поступак се одуговлачи 27 године, до данашњих дана .иако сам Решењем  Вишег суда у Београду о рехабилитацији бр..82/10 од .2012.године оглашен  жртвом прогона и насиља из политичких разлога вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе и да сам из истих  разлога био лишаван слободе, имовине и других грађанских права, са правом на накнаду  материјалне и нематеријалне штете- судови упорно одбијају да изрекну правичну накнаду почињене штете. 

Од тада па све до данашњих дана тужена Република Србија одбија да исплати пресуђену накнаду штете, упркос Решења о рехабилитацији Вишег суда у Београду рех. бр. 82/10 од 14.децембра 2012.године  http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf , од   стране 241 до 249) којим сам означен као жртва наведеннх прогона са правом на накнаду нематеријалне  и материјалне штете.и пресуде Вишег суда у  Београду 8п бр. 1739/16. од 18.09.2019.године (црна књига тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf, од стране 763  до 773).

 

Када се ради о нематеријалној штети Виши суд у  Београду 8п бр. 1739/16. од                                        18.09.2019.године (црна књига тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf,  од стране 763  до 773  )је досудио износ, који сам прихватио. државни  правобранилац у име тужене се жалио Апелационом суду у Београду број п-2818/15 од 29 октобар 2019 године (црна књига тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf ,од стране 774 до 775 ) понављајући оно што је већ раније истицао као против аргументе, да тужилац није био лишаван слободе, да није претрпео штете, да има нереална очекивања , да жели да се богати, и да држава нема средстава. Виши суд  у Београду 8п бр. 1739/16. од                                        18.09.2019.године (црна књига тужба за накнаду  штете-  http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf,  )је изнео доказе да је тужилац био лишаван слободе и да је трпео вишедеценијске  прогоне, чиме је доведен у стање материјалне беде и сиромаштва.

Обратио сам се 28.2.2020.године  председнику Aпелационог суда  у  Београду.                                гж.755/2020 ургенцијом  (црна књига тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf од стране  775 до 781).

Неоснована  жалба државног правобраниоца има једини циљ да, узимајући у обзир  године тужиоца ( имаће у јулу 85 године) га изнуривањима уклони са овога света.

Kада је у питању материјална штета ствар је стигла до Уставног суда Србије., где је предата 6 маја 2019.године   Претходна тужба Уставном суду Србије је пре тога годинама oд 28.12.2016.године лежала у ладици тога суда..Уставни суд Србије је решењем од 01.04.2019.године одбио  жалбу са образложењем  да није исцрпео сва прописана правна  средства, јер није обавестио Уставни суд Србије да је Врховни касациони суд  донео одлуку у ревизији, нити је проширио уставну жалбу  на на пресуду В рховног касационог суда  рев. 795/17  од 23 новембра 2018.године. тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf  стране  782

Оваква тврдња Уставног суда Србије није основана , нисам могао обавестити Уставни суд да је Врховни касациони суд донео одлуку , јер ми пресуда  Врховног касационог суда  са печатом није никада била уручена. чиме нису биле испоштоване одредбе зпп  о достављању писмена и р азматрање списа. (тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf, стране  783-786)..

Уставни суд Србије је притешњен доказима усвојио овакву моју аргументациј и узео у рад мој поднесак од 6 маја 2019.године. уместо да узме у обзир да је претходни  поступак трајао три године,  да је Уставна жалба неосновано одбијена  , те да стога убрза поступак, Уставни суд опет почиње свој уобичајену превару-да у недоглед  растеже. обратио сам се 28.2.2020.године  председнику Уставног суда Србије ургенцијом  (црна књига тужба за накнаду  штете- http://enlite.org/toma/crna_knjiga_tuzba_za_naknadu_stete_broj_2.pdf стране 783-786). 

Лешинарење се наставља. некрофилни судови очекују да реше обавезе државе тако да потражиоци премину. Имаћу у  јулу 85 године. стратегија судских гробара је јасна- да ме стресовима отерају са овог света-

Уместо досуђене рехабилитације они који су кршили моја права до 2012 године, од тада интензивирају увреде, претње, угрожавања моје личне безбедности и имовинске сигурности, и мојих блиских.  Сваки дан нам доноси зло, запенушана неман  јуриша на мене и моје да нас згроми. 

Што су јасни наговештаја да судови не желе да донесу закониту пресуду накнаде штете. Упркос бројних обраћања судовима, државним органима и јавности, и даље упорно кидишу да ме што пре уклоне из овога света, убеђени да то неће нико препознати, и да ће то проћи без последица по њих.

Већина судија су савесни стручњаци. Али су преплашени. Има потплаћених каријериста, и застрашених.

Судије треба да проникну у слагалицу, да схвате да долазе  нова времена, када ће моћи без ичије присиле и страха да доносе правичне пресуде. и да их неће нико више уцењивати и кажњавати ако суде по правди и закону..-

Спречимо заваде, и ми, и судије, и тајкуни, сви смо у истом кошу. зауставимо ескалацију мржње и колективног самоистребљења. 

Oчекујем правичну судску одлуку. Уколико се то не деси, они који угрожавају мој живот и здравље, и мојих блиских, ће научити да је то опција која не води ничему добром.. У  случају одбијања мога захтева, цео мој живот ћу посветити борби против организама појединаца који иза тога стоје. 

A то данас није потребно Србији. Зар да нас наши мрзиоци као балканске балване вечито међусобно завађају (  divider et impera ), да се међусобно самоистрeбљујемо.( magnum crimen). Они који су вековима навикли да нас овде заваћају и гурају  у међусобна крвопролића, упркос очигледног слабљења и губљења позиција у светској гео-политици, , трдоглаво желе да по сваку цену наставе вишевековне вековне злочиначке навике  o Балкану и Словенима, настављају да интригаре. Ови непоправи шовинисти ( огавни нацисти),  се упиру да тако пронађу своју некакву утилитарност у новопромењеним околностима.

Будимо мудри и дипломатични.

Судије Србије! Знајте, да они који вас застрашују и уцењују да доносите одлуке супротне вашој савести, нису поштеђени неприлика и трагедија које погађају већину. они који су у стању да се мењају, добијају карту за воз који иде у будћност, у коме има и много новајлија, шампиона новака, који су наше наде. из воза ће пак летети наглвачке  острашћени, заблокираних мозгова и са навикама прошлости, који су за ријалити, за независно косово. за погреб србије а да тако напуне њихове бушне џепове..

Спас је у разуму и мудрости. 

Судским органима је дато морбидно упутство да ни по коју цену не дају правичне накнаде штете, укључујући и моје поднеске, да не враћају одузету имовину, да не обештете оне који су од 1945.године на било који начин оштећени незаконитим поступцима државних органа. јер наводно држава нема новца, банкротираће, охрабриће безброј оних који ће тражити накнаде и правду. 

Да тако  абра кадабра реше нагомилана питања-непрепознатљиво уклонити  тражиоце правде. да тако напуне државну касу уз помоћ читуља, и да опљачкано национално богатство остане у рукама пљачкаша. 

И овакве “ мудролије“ су joш неки од  бисера шупљоглавих тајкуна, који од траве не виде шуму. 

Државну имовину није отео народ, него свакојаки енормни новопечени богаташи криминалци. некажњавање и необавезивање прекршиоца на накнаду штете, их тиме подстиче 

Aко тако буде биће све горе. 

Чиме би потписали трагичну пресуду рационалној транзицији, судству Србије, држави и народу Србије. Србија већ сада копни облепљена читуљама?  

Полиција свој посао обавља савесно и професионално, није више “политичка“, него “ грађанска“.

Проблем су судови.

Стање у судству Србије је суштина декаденције државе и народа. еу и међународна заједница захтевају  да се у Србији спроведу  реформе правосуђа. Нажалост, мали број некрофилних појединаца из дубљих сегмената државе, су још увек оптерећени лешинарским навикама уништавања што већег броја грађана. Што горе то боље. Aко су неки од њих у заблуди, незналице, треба да се угледају на огромну већину припадника државног апарата, патриота. 

Препознајмо тај тренд благовремено. Судије  заорите прву бразду.! 

ПОТСЕЋАМ ДА ЈЕ ДОСАДА ИЗ АМЕРИКЕ ОД СТРАНЕ УТИЦАЈНИХ ПОЛИТИЧАРА СТИГЛО НЕКОЛИКО ИНТЕРВЕНЦИЈА НАДЛЕЖНИМ ОРГАНИМА У СРБИЈИ, ДА БУДЕ ДОНЕТА ПРАВИЧНА ПРЕСУДА, 

Деценијама сам био коришћен као “ жртвени јарац`, шифрован, мене су манипуланти користили као “ кривца“, да на мени добијају радне задатке, да ме на силу производе у непријатеља , да мојим примером обрађују јавно мнење, да заплашују, и да приказују како пролазе  њихови“ непријатељи“. свестан ових манипулација, мене политика никада није интересовала, сам се обраћао учтиво државним органима да ми кажу у чему је кривица да се исправим. никад нисам добио одговор. 

ИЗ ДАНА У ДАН ( 2020-2021), ИЗ НОЋИ У НОЋ, ИЗ ЧАСА У ЧАСА, А ТО ТРАЈЕ ВРЛО ДУГО, УСТРЕМИО СЕ ДЕМОН, МОНСТРУМИ  ЗАКРВАВЉЕНИХ ОЧИЈУ, КРВАВЕ ПЕНЕ У КРАЈЕВИМА УСАНА, СЕВАЈУ МУЊЕ НЕИЗМЕРНЕ МРЖЊЕ У ОЧИМА, СИКТЕ КАО ЗМИЈЕ УБАЧЕНЕ У МОЈЕ ПРЕБИВАЛИШТЕ. ИЗМОЖДИТИ ГА, УЗЕТИ МУ СНАГУ, ЕНЕРГИЈУ, ИСПРАВИТИ МУ МОЖДАНЕ ВИЈУГЕ, ЕЛЕКТРОШОКЕР, ОПАК УДАР У МОЖДАНЕ ВИЈУГЕ И КОНЦЕНТРАЦИЈУ, ГУРНУТИ ГА ШТО ПРЕ У РАКУ. НЕ ДАЈТЕ МУ  ДА СПАВА, ДЕХИДРАТИЗАЦИЈА, ДА НЕ МОЖЕ ДА ОТВОРИ ВИЛИЦЕ, ДА ГЛАДУЈЕ, ДА ЦРКНЕ СКОТ, ДА УМИРЕ ОД БОЛОВА У  ЗУБИМА, У ЖЕЛУДЦУ, ФИЗИЧКИ НАПАДИ, ИЗНУРИТИ ГА ФИНАНСИЈСКИ, УЗЕТИ МУ ВРЕМЕ, СВА ЖИВОТНА ЗАДОВОЉСТВА ПРЕТВОРИТИ У БОЛ И ПАТЊУ, КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ПРЕТВОРИТИ У СТРЕС,  У САМОУБИСТВО. ПОКВАРИ МУ ШПОРЕТ, ДА НЕ МОЖЕ ДА СПРЕМА ЈЕЛО, ПОКВАРИТИ БОЈЛЕР, КАКАВ КОМПЈУТЕР, ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ, ТЕЛЕФОН, ИНСТАЛАЦИЈЕ, СМЕТАТИ , НАДУВАВАЈ РАЧУНЕ. ИЗОЛОВАТИ ГА, ОСАМИТИ.  САТРТИ СЈЕМЕ СИНУ по мајци ПОРЕКЛОМ ЈЕВРЕЈИНУ, НЕ ДАТИ ПОСАО ,УБИЛИ СУ 1.1.2019 У 1 ЧАС ,МЕДИЦИНОМ ЊЕГОВУ МАЈКУ АЛЕКСАНДРУ ФОН САКС КРСМАНОВИЋ, ИЗ УГЛЕДНЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПОРОДИЦЕ, ПОСТИГЛА НАЈВИШИ  QI OД 500 ФАКУЛТЕТСКИ ОБРАЗОВАНИХ ИСПИТАНИКА,. НЕСТАЛИ СУ МИ БРАТ И СЕСТРА.  ОСЛАБИТИ МУ ИМУНИТЕТ, ДА ОБОЛИ.ЗАР ДА ОН ДОБИЈЕ НАКНАДУ ШТЕТЕ, УБИТИ ОЛОША.  ДА СУДИЈЕ ВИДЕ КАКО ПРОЛАЗЕ ОНИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ ПРАВДУ.  Под пијуком пуче лобања злодуха,  свугде около злочинцу засмрдеше мождане вијуге, оштрица косе му распара стомак, измешаше се мириси пасуља и можданих вијуга, црева се разасуше около. пас дивље режећи разувукоше му црева на све стране, извукоше  из груди још куцајуће срце злодуха, почеше  да халапљиво пију крв што у млазевима јурну из комора срца.  зажвакаше  срце оштрим очњацима, дохватише му јетру и бубреге, настаде незамислива крвава гозба. па онда зажвакаше тестисе, прснуше  крв и жута текућина на све стране. злодух је издисао, није имао снаге ни да размисли-казна. погрешио сам. није више онако како је било. 

Проваљени су. Канцерознима ударила крвава пена на уши и кроз све отворе, утркују се ко ће већу пакост да учини.  а не виде своје голготе и својих блиских.биће им све горе и горе.многи су отишли превремено са овога света.

4. М е т а- л и ч н о  з д р а в љ е.

УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР  МОЈЕ ГОДИНЕ ( 85)  ОВО ИМА ЗА ЈЕДИНИ ЦИЉ ДА ОДУГОВЛАЧИ  ПРОПИСАНУ НАКНАДУ ШТЕТЕ, ДА МЕ  ДОДАТНИМ СТРЕСОВИМА И ИЗНУРИВАЊИМА У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА, ИМУНОЛОШКИ ОСЛАБИ, ДА МЕ УБРЗАНО  ОБОЛИ И УКЛАЊА  СА ОВОГА СВЕТА. .BELA КЊИГА О ЗДРАВЉУ-HTTP://ENLITE.ORG/TOMA/BELA_KNJIGA_O_ZDRAVLJU.PDF

Прво и прво треба одати највеће признање  Кризном штабу и свим нашим здравственим радницима, званичницима, да сузбију вирус невидљивог непријатеља, како изналазе најбоље потезе у крајње тешкој и сложеној ситуацији.  

Али треба знати што је добро познато ,да у здравству постоји поред огромне већине савесних лекара, и злогласна најсуровија и најпохлепнија, најсулудија медицинска мафија у белом, Држава се досада показала немоћна пред њом. Незајажљива неман у белом, корупција, продаја беба, трговина децом, подвођење деце и дрогираних  судиница, замена новорођених, трговина фетуса и органа, хуманитарним донацијама, цитостатицима, нејасна  умирања, крађе здравствених фондова, 500 хиљада абортуса годишње, нетачне дијагнозе, наручена убиства медицином, све до честих злоупотреба психијатрије и медицине.

Народ се духом вратио у Средњи век, врачарама и видовњацима.( Конгрес лекара Србије)  враг је одавно однео шалу..  

Напомињем да су досада у више наврата почињене злоупотребе са мојим здрављем,  што је доказано судски и од стране надлежних вештака и здравствених органа и Решењем о рехабилитацији Ввишег суда у Београду .рех.бр. 82/10 од 14.12.2012.године, којим сам оглашен као жртва по здравље врло опасних  злоупотреба. 

Зауставимо колективно самоубиство мудром дипломатијом уз помоћ доносиоца одлука -моћних држава.

оун је едификовала више конвенција против тортуре: 10 децембра 1948 године Генерална скупштина ун је прихватила Општу декларацију о правима човека, у члану 5 стоји:‘” нико не може бити подвргнут тортури , свирепим или нељудским, понижавајућим  поступцима  кажњавањима’’. Oд тада је прихваћено неколико међународних конвенција о заштити против тортуре, ун kонвенција против тортуре и женевска конвенција, Међународна конвенција о грађанским и политичким правима, европска конвенција о  људским правима. 

Tортура је према Kонвенцији ун против тортуре  :“било који поступак којим се некоме наноси озбиљан бол или патња, физички или душевни,  што се чини због кажњавања“. 

Члан 7 Римског статута, позивајући се на Kонвенција о заштити особа жртава тортуре и других свирепих, нељудских и понижавајућих поступака и кажњавања, усвојеној у Уједињеним нацијама 1975 године, тортуру дефинише као: 

а.-било какав намеран поступак од стране званичних или  јавних инстанци

б.-којим су проузроковани интензиван бол или патња према појединцу

ц.-ради кажњавања због почињених дела. 

Ја сам жртва вишедеценијских тортура. злоупотребу психијатрије за кажњавање неистомишљеника  поједине међународне конвенције људских права виде као злочин против човека, врсту медицинских експеримената . 

Не ради се само о спихијатрији, него о вишедецнијској  менталној методичној разорној тортури.

Према Уставу Србије свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља. Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

У  поднесцима судовима се налазе подаци о тешким злоупотребама  са  мојим правима , укључујући и моје ментално и органско здравље,  разорна тортура  траје дуги низ година, и има за циљ здравствено изнуривање. на делу су несносни методично програмирани дуготрајни притисци са циљем изнуривања, узимања времена, енергије, и новца. Мета је руинирати без судске пресуде и пуцња, и тако уклонити као неугодног жалиоца. да тако будем  онемогућен да се изборим  за своја  права , која се тичу судских поступака за накнаду штете, рехабилитације и реституције.  

У описаном временском интервалу сам био перманентно изложен врло интензивном стресу. Не може се негирати да се такав стрес није одразио на  здравље. Раније нисам  патио од несанице, она је се појачавала упоредо са политичким насиљем исказаним Решењем о рехабилитацији из 2012.године. што је битно умањивало радну способност и виталност.

Добро је позната узрочно последична повезаност дуготрајних разорних стресова и душевне надражености, стрес јако погодује појави психосоматских обољења. Kада је стресно стање продужено, кад су ендокрини и нервни систем сувише дуго изложени хиперфункцији, природно је очекивати да ће се створити услови за настанак поремећаја у организму. Под дејством психосоцијалних стресора, указују бројни подаци, настају несаница, нервна напетост, слабљење имунског система, кардиоваскуларна обољења, чир у стомаку, дијабетис, мождани и срчани удар, психофизичка и свака друга изнуреност, до слабости и функционалног исцрпљивања, колапса организма. 

Према званичним здравственим установама стрес је подмукли убица број 1 у данашњој Србији. 

Водим  здрав живот и упражњавам спорт и физичку рекреацију,  па сам упркос тешких злоупотреба и година, сачувао своје душевно и органско здравље.  

A поједине убице нису.

Подаци на линку бела књига о здрављу-http://enlite.org/toma/bela_knjiga_o_zdravlju.pdf

Oхоли и сурови починиоци врло добро знају колико је разоран стрес, и какве су његове погубне последице по организам, зато то  и чине. Стрес је данас у Србији подмукли разбојник-убојица, удружен са другим подмуклим починиоцима,је невидљиви масовни убица.Стрес је Србију облепио читуљама. смањује је из дана у дан

Имам 85.године, здравствено стање се може годинама погоршати, несаница, страх, аанксиозност, замор, депресија лоша концентрација, смањење способности прављења асоцијација, употребе интелектуалног домена,  чиме ће се још више смањити животна виталноист и активност, повећати  животне потребе..

Tо ми се чини зато што захтевам: обештећење за претрпљене деценијске прогоне; што водим поступак за повраћај одузете архиве и заплењене имовине оцу моје мајке покојном Василију Поповићу вредну неколико милиона евра. Да мојим примером обесхрабре оне који као и ја траже своју правду. Свете ми се дан данас они којима сам се замерио борећи се за демократију.

 Да будем отворен: овако је са већином грађана Србије. У Србији одјекују канонаде нечујних масовних егзекуција.Србија нестаје.

У Србији данас некога убити или му нанети штету здравља се  може учинити на безброј начин, а да се не сазна узрок смрти. медија су спомињала да се између кланова криминалаца води истински рат медицинским средствима, у прилогу сајтови на којима се то подробно описује:

-http://cns.miis.edu/research/cbnj/ ; sredstva za tihe likvidacije -http://njnjnj.apisgroup.org/article.html?id=325 ;tajne sluzbe velike britanije -http://njnjnj.apisgroup.org/pr.html?id=53 ; kako cia ubija 

–http://njnjnj.apisgroup.org/article.html?id=38 ;treci metak http://njnjnj.apisgroup.org/trecimetak ;- bivsi ruski obavestajac otrovan u londonu-http://njnjnj.apisgroup.org/article.html?id=3472литвињенка; 

http://cns.miis.edu/research/cbnj/ 

 

Oстрашћени “манипуланти“ дан данас настављају исто ,лоше навике претходних деценија, срљају у насиље нада мном да мојим примером и даље обрађују јавно мнење.  

Oни сносе одговорност за моје здравље, многи су преминули превремено, али још има ратоборних и острашћених самоубица појединаца, иако су махом оболели. Угледни политичари сад у својим дописима упућеним судовима, су ме подржавали  захтевали судску правду,.добио сам значајна признања..

Успео сам да сачувам моје органско здравље и духовни интегритет, упркос  разорног дејства насилника, и мојих година, јер имам усађен генетески  код доброг здравља, али нарочито због личног оптимизма и  зато што одувек гајим истински култ здравог  живота. 

Oтворено ме питају: кад ћеш да умреш? 

Полиције широм света понекад користе приликом надзора јавних скупова приручне електро шок апарате, да парализују опасне демонстранте. У Србији су у прошлим годинама забележени случајеви злоупотреба малих електрошок апарата од стране криминалаца, којима су онеспособљавали оне које су пљачкали. Широм света се воде расправе о оваквим злоупотребама и захтева се стриктан надзор. законска материја, поготову надзорна пракса када се ради о оваквим апаратима, су у Србији крајње недовољни. Прекривени су застором заборава. забрана?  У Србији још царује злогласна“ лакировка“.

Нпр.у јавним огласима се  нуде на продају приручни одбранбени апарати  за електро шокове на дистанцу. Свако их може купити и употребити да изазове мождану деконцентрацију, а има и оних јачих апарата који могу изазвати крварење у мозгу, шлог, инфаркт. https://www.spytech.rs/spijunska-oprema/elektrosoker-aparat-za-samoodbranu/. 

Не може се говорити о стварном учинку немоћних института за судску медицину, или преплашених лекара  да заштите грађане од  могућих медицинских злоупотреба, када у болницама краду бебе, тргују људским органима, фетусима ( 500.000 абортуса годишње!), злоупотребе са хуманитарном помоћи, мито, корупција, убиства, сумњиве саобраћајке, нер азјашњена умирања, учестале жалбе на  злоупотребе  са  здрављем.

Где је држава? Где су медија, нво, сану, укс, спц, судови, пoлиција? Где су Eвропски суд, еу, међународна заједница?  

Tерористи се правдају да им је то “наређено  споља“. 

Што је нетачно. 

Зашто се онда изживљавају, злостављају, и енормно богате? Jедва чекају повод да наводно “ бране светски  поредак“. 

A у ствари су деликвенти који хоће хлеба без мотике.  

Oни би хтели да укину судове, законе и устав, културу и морал, цивилизацију, да се не може добити било каква судска заштита, без права на жалбу и критику, ови кукавни слабићи и примитивни лопови и пљачкаши ,очекују да им се апалаудира што киње и уништавају овај јадни народ. 

Oни су  вратили  Србију у мрак робовласништва. 

Oвако је са већином грађана Србије. Циљ је подмукло рушење Србије, по начелу: осиромашени, ојађени,  изнурени и остарели Срби –тако подмукло онеспособљени да бране  своја права.

На радост оних којима одговара нетакнут друштвени status quo. да тако овековече власт.

Имамо право на самоодбрану. 

Њима фараонима је то чудно, како неко може да се брани од њих? 

Tешко је поверовати да такве нечувене извитоперености има било где на планети. 

Србија је претворена у резерват извитоперених демонизираних душевних болесника. 

Kако се неко усуђује  да њих “недодирљиве“ спречава у пљачкама и насиљу?

Kако се неко усуђује да се брани од њих ?

Поручујем им да имам право на самоодбрану, и не само ја него и други грађани.

Имам право да се удружим-join instead to oppose., и добијем заштиту.. Нека то знају “ недодирљиви“, када могу они “ да се удруже“, то можемо и ми. Kлимају им се фараонске ст олице..

Имамо заштиту. ударе на нас, наши ударе по њима.

Kо није у стању да логички размишља и уважава очигледне аргументе, губи битку. наши заштитници им кажу:“Будале не треба призивати, оне долазе саме.Што код паметног постигне разум, код будале постигну батине“..

Имамо право на самоодбрану. имамо заштиту. 

Србија и њен народ убрзанo нестају. немa дијагнозe узрока. нема мера спасења. 

Србију уназађује неформална, тајновита хоботница , оличена у енормним богаташима, тајкунима, и свакојаким мафијашима, заверенички прекрила земљу и људе од врха до дна, од грла до стопала. Уз спољну подршку владају свим и свачим у Србији, све до личних егзистенција, здравља, породица и брака, судова, професије, образовања, односа међу људима и половима, суверени су власници живота милиона људи. апсолутни владар Србије је дубока Србија, званична власт је послушна марионета.

Дешава се изузетно значајна појава, мафијашке структуре се деле на оне разумније, који се супростављају деценијском лешинарском накоту (Фестингерова Kоњитивна дисонанца) 

Србија су беспрегледне гробљанске парцеле, на којима људождери сатанистички оргијају, из потаје пију животне сокове  и крв, черече и гутају људско месо, злостављају, масовно мучки усмрћују невине људе. оргастички уживају да муче, највеће задовољство им је да то жртве не препознају. 

Скамењена људска бића не знају ко то чини, како, зашто, виде се жртве, не виде се џелати.. тек треба разјаснити откуд овакви демони у србији??. канибалски монструми одгајани у научним лабораторијама, па онда пуштени да се множе у ткиву жртвене србије.

људождерска психологија   мафијашке власти-enlite.org › brod_ludaka

“ Mудри“, “ манипуланти “ скрећу пажњу на хлеба и игара, ријалитије. дубока Србија, подземље састављено од  задртих примитивних шовиниста србофобских  nмањина  удружених са олошом српског народа, безбожници, пагани и варвари, снажно потпомагани од непријатеља из гео-окружења и света, подмукло, из потаје, сви заједно уништавају српски народ и државу Србију. 

Mафијашко подземље је смртна пресуда Србији. Србија се не може сама ослободити мафијашког крвожедног монструма, јер имају пресудну спољну подршку. а то је и историјско питање.

Дубокој Србији непријатељи број 1 су не само грађани, него пре свега државни поредак, војска, полиција,.судство 

5. Н а с  о д  м а ф и ј а ш а  и з  д у б о к е  С р б и ј е  м о ж е  ј е д и н о  с п а с и т и  А м е р и к а.

Нама недостаје умешност спасавања . Све је у гео-политици.-

Дубока Србија, мафијашко подземље je састављено махом од  Срба, има  и инфилтрираних мањина из региона ( Les meteques), задртих и примитивних паганa и варварa, подржаваних подмукло од наших векових непријатеља, страних србофоба. Метеци ксенофоби зајашили на знојава бедра распамећених  халапљивих Срба мафијаша, мамузају“мудре транзиционе богаташе“, одјекују ударци бичева по њиховим замашћеним испуцалим кожама и борама. 

Подмукло подмећу Србима кукавичје јаје антисемитизма.

Да их тако осаме. Да их лакше могу робити.

Неопходна је реформа запуштене спољне државне политике, која је нацију одвела у изолацију уместо на прави пут. 

Србија и Срби су од црне србофобске коалиције ( Les meteques) лажно представљени као вековни дивљаци, примитивци, лопови и убице, бизантијски затуцани, против европских вредности.  па су нас као опасан вирус  ставили у карантин домаћих клиничких идиота, отровног безможденог халапљивог демонског накота, да нас обеспомоћене истребе. против нас су инквизицијски србофоби изазвали интригама поједине светске  силе, које су одувек према нама биле пријатељски  наклоњене, против  којих нас упорно  и врло подмукло изазивају. 

Да нас  тако осаме и изолују, позавађају, да нас  могу остављене без  подршке продужено робити. 

Будимо мудрији од њих. повратимо изгубљено поверење. или ћемо нестати. join instead to oppose.

 Да се сложе власт и опозиција јер су обе беспомоћне импулсивне жртве. .

Суседи демони, којима одговара метеж, нам  у насталом страху и пометњи подмећу мећусобне заваде , и са суседима, подмећу нам опако зло  антисемитизма, да нас тако  гурну у амбис, антисемитизам-кукавичје јаје подметано србима , https://srbin.info/pocetna/aktuelno/kukavicije-jaje-podmetano-srbima-nato-bombe-1999-i-antisemitizam/?lang=lathttp://borbazaveru.info/content/view/10682/65/,  

Да нас тако изоловане, могу  несметано  робити и пљачкати. 

Уместо у исправне процене и разум, нас  гурају  у супротном правцу. у амбис. да гурамо прст у очи моћним владарима света, да нас тако изолују, да они овде остану једина филијала . 

Aмерика пре свега, може Србију извести из провалије у коју је гурнута, очекују од Србије и Срба зрелост, дипломатичност и уљудност. 

Долази час освешћења.што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава,

Потребна је мудрост.власт,укључујући и ону неформалну из дубоке Србије, треба да осети ове промене, да оне воде опстанку српског народа, да су тачка његовом  нестанку, да се у њих уклопе, да схвате сигнале, нови однос према србији и њеном народу и његовим потребама, да тако спасе свој народ. 

Једини начин спаса Србије је да се постави тако да добије подршку светске моћи. 

                                                                                                                                                                            Србија треба да се пробуди, да схвати да се не може сама ослободити од  деструктивног и у исто време самоубилачког мафијашког подземља. 

Mафијашко подземље је смртна пресуда Србији. 

Питање бити или не бити Србије , је да се спасе од мафијашког ропства. 

Србија треба да се пробуди, да схвати да се не може сама ослободити мафијашког крвожедног монструма, од клиничких идиота, јер имају пресудну спољну подршку. 

A то је и историјско питање.

Jедини начин спаса Србије је да се постави тако да добије подршку светске моћи.  Имаjмo на уму да гео-политика одређује судбине Србије, чак  и појединаца. 

Наш народ могу спасити једино моћне државе, не Русија и Kина, него пре свега Aмерика.

Свестан оваког стања, да бих спашавао здравље и живот, схватио сам да је спас једино у -.join instead to oppose. Постоји свемоћно око које све види и све зна. 

Tерористи се правдају да им је то “наређено споља“. што је нетачно. Зашто се онда изживљавају, злостављају, и енормно богате? Jедва чекају повод да наводно “ бране светски  поредак“. а уствари су деликвенти који хоће хлеба без мотике.  

Од Дубоке  Србије ( која се раслојава на оне флексибилније и тврдокорне) нас може спасити једино Aмерика. Имајмо одличне односе са Русијом  и Kином. 

Сада се јавља јединствена шанса, да се наш народ који копни, почне да ослобађа од вековне балканизације. Aмерика наш савезник одувек, нам пружа руку искреног пријатељства и подршке. 

 

Aко ову шансу искористимо, кроз разумну дипломатију према доносиоцу одлука  о нашој нацноналној и државној судбини, да тако придобијемо његову  подршку, уместо да се незналички гура прст у очи свемоћнима, наш народ и наша држава ће кренути путем спасења.

Појединим снагама зла  и мржње  ван Србије, и у земљи, таква еволуција не одговара. 

Oвима првима надојеним снажним расним предрасудама, јер су тако чинили вековима, а ови  потоњи у земљи, лоцирани  пре свега у мафијашко-тајкунским сегментима, Нажалост у њима има много Срба, али и других, таква еволуција не одговара. јер сматрају да по сваку цену, па и пропадања државе и нације, треба да сачувају нетакнут  status quo, нетакнутo богатство, привилегије, да могу да наставе тиранију и пљачку.

Упињу се да сеју заваде са Aмериком и Eнглеском, подмукло подмећу србима кукавичје јаје антисемитизма. 

Домаћи заслепљен тајкуни сматрају да Србији и Србима ионако немо спаса, да треба да очерупају све што могу, да треба да буду у тренду слабљења нације и државе..

Народ је огорчен, пишти од свакојаких неправди које праве управо ови домаћи саботери, мафијаши. али народ не схвата ко то чини, да то не чине наша влада и наши министри,  

Tо је подмукла саботажа држава и поретка. уместо слоге, гурају Србе у међусобне заваде, са суседима и светом. Гурају полумртве људе уместо у рационалан дипломатски одговор- у незрели пркос, да гурају  прст у очи свемоћнима који их једино могу спасити.

Да нас тако осаме, лише подршке моћних савезника, да Срби и Србија буду заувек изоловани , нахушкани против светских сила, позавађани , да Србија буде заувек слепо црево  незнања, краљевство мржње и деструкције у Eвропи. да тако овековече самовлашће

Србија се буди и освешћује, увиђа да пркосу моћним државама треба да уступи место мудра дипломатија. Однос Aмерике према нама ће се мењати набоље 

Kако се из позиције непријатеља, жртвеног јарца,  перјаника нове балканизације извући, да Србија више не буде релеј “ clasroom“, да њоме подучавају шта треба, а шта не треба чинити.  постанимо модерна нација свести и културе?

Боже спаси наш народ. будимо  проницљиви-тако ћемо  се  спасити.

Највећи непријатељ Ссрбије и Ссрпства су незналице, острашћени домаћи криминалци спржених можданих вијуга, убеђени  да им одговара страдање Срба и Србије, они га заједно са спољним србофобима енергично подстичу. уместо слоге, гурају Србе у међусобне заваде, са суседима и светом. гурају полумртве људе уместо у рационалан дипломатски одговор- у незрели пркос, да гурају  прст у очи свемоћнима који их могу спасити.

Настају нове коњунктуре и нацрти гео-политике, Ватикан више није оно што је био. Aмерика је главна и пресудна, иако на први поглед изгледа подељена и ослабљена.. 

Данашња Србија и Срби, нису својом моћи нечија сметња. Србија страда управо зато јер је  снемоћала. некад била јака, сада млохава, ко год наиће најаше. Користи вишевековну моћ и славу Србије, злоупотребљава привид, дух славе векова – у млохавом телу.а тај аргумент се данас у ери конфузија и гео-политичог мрака може искористити, да вековну славу Србије, претвори у жртвеног  јарца, у школу. 

Србију и Србе од пријатеља на силу претварају у непријатеља, у “снажног непобедивог момка. да онда њиховим примером  уче друге како ће проћи ако се супротставе као што чине Србе, шта треба а шта не треба чинити. 

Однос Aмерике према нама се мења набоље. Aмерика нам не брани пријатељство са Русијом. не захтева од нас “ шпијунство“, уместо капитулације, очекује од нас понајвише  стабилне и просвећене партнере. Будимо свесни пресудног адута- Aмерика неће никад заборавити јуначку и духовну Србију, због наше славне, јуначке  историје. Америка манифестује из дана у дан знаке симпатије према Србији , па и у односу на Kосово, макако стидљиве ипак сигнификативно. треба знати да је Aмерика као држава наш пријатељ, али исто тако да у Aмерици дан данас има јаких сегмената моћи који заговарају наставак стратегије “Србије жртвеног јарца“. 

6. К а к о  с е  с п а с и т и?.

Kако се из позиције непријатеља, жртвеног јарца,  перјаника нове балканизације извући, да Србија више не буде релеј “ clasroom“, да њоме подучавају шта треба, а шта не треба чинити.  постанимо модерна нација свести и културе.  боже спаси наш народ. будимо  проницљиви-тако ћемо  се  спасити.

сага о .. ићима toм 1, виски, вотка, шљивовица  1940-1953-http\\:enlite.org/sage/1.doc

сага о …ићима, toм 2, београдска кошава, 1953-1965-http://enlite.org/sage/2.pdf

сага о … ићима toм 3, роман о бриселу 1965-1978-http://enlite.org/sage/3.pdf

сага о … ићима toм 4, завера југославије против југославије, 1979-1992.године- http://enlite.org/sage/4.pdf

сага о …ићима toм 5, puzzle-исцељење душа балканских народа, 1993-2004.године, –http://enlite.org/sage/5.pdf

сага о …. ићима  том 6 , пијанац криве дрине,очекујући светлост са неких далеких звезда, 2005-2017.године-http://enlite.org/sage/6.pdf.

линк личне књиге- казнена психијатрија-ко је овде – www.psihijatrijaubija.info/…/kompletna-knjiga-kaznena-psihijatrija-ko-je-ovde-lud.ht

Томислав Крсмановић. председник нво покрет за заштиту људских права. тel.064-3095176.books@eunet.rs. liberty international, san francisco, usa- https://liberty-intl.org/ архив сану.

[table id=1 /]