НАТО демонтирао систем безбедности у Европи

Кривица за демонтирање система безбедности на европском континенту лежи на Северноатлантском савезу који је у два таласа ширења приближио војну инфраструктуру руским границама, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко коментаришући речи генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о руској претњи.

„Подсећам да је управо НАТО тај који је приближио своје границе границама Русије. Услед неколико таласа ширења ситуација у Европи се кардинално променила, видели смо пораст присуства инфраструктуре НАТО-а у близини наших виталних центара, размештање трупа и наоружања, иако не на трајној основи, ротацију јединица, повећање броја војних вежби. Све ово је нарушило ситуацију у области безбедности каква је настала у периоду након завршетка Хладног рата“, рекао је Грушко.

Заменик министра истакао је да су такви процеси захтевали од Русије да реагује и прилагоди политику и војно планирање, што је и учињено, јер су питања јачања безбедности и национални интереси увек у првом плану.

Осим тога, нагласио је да су изјаве о ракетној претњи из Русије такође неосноване, јер су управо Сједињене Америчке Државе изашле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, који је био један од кључних споразума у области безбедности у Европи, а НАТО није одговорио на руску иницијативу за мораторијум на размештање одговарајућег оружја.

„И, на крају, не сме се заборавити да земље и савезници НАТО-а доследно спроводе програм стварања противракетних система у Европи, то су објекти у Румунији и Пољској. НАТО је одлучан да их доведе до логичног завршетка“, резимирао је Грушко.

„Подсетићу да су ти објекти прављени, наводно, за неутралисање ракетне претње из Ирана, али ако пажљиво прочитате текстове НАТО-а, онда не само између редова, већ и директно може да се чита да ће уствари ови објекти бити усмерени на „парирање претњи са Истока“.

Столтенберг је у уторак рекао да су главне претње земљама НАТО-а Русија, тероризам, сајбер-напади, технологија, успон Кине и климатске промене.

Нема договора о заседању Савета Русија-НАТО
Грушко је додао да није било договора о одржавању састанака Савета Русија-НАТО, главни проблем је што су контакти на војној линији потпуно прекинути.

„Ради се о томе да није било споразума о одржавању таквих савета. Сваки савет треба да буде припремљен, НАТО је одустао од свих припремних структура, односно оног од чега се Савет састојао – радне групе, припремног одбора и самог Савета на нивоу амбасадора. Уништили су све елементе осим састанка амбасадора, они више не функционишу“, објаснио је Грушко.

Он је нагласио да је данас главни проблем што су „потпуно прекинути војни контакти“. То је по много чему „главна препрека за политички дијалог у Савету“.

Практичан смисао Савета

Грушко сматра да ће састанци Савета Русија-НАТО имати значај тек након што се обнове нормални војни контакти.

„Прво, ми нисмо одустајали од дијалога. НАТО је био тај који је прекинуо сваку практичну сарадњу и одустао од војних контаката. У почетку смо полазили од чињенице да одржавање Савета треба да има неки практични смисао“, рекао је он.
„Нема никаквог напретка у принципијелним тачкама везаним за деескалацију, за побољшање, усавршавање механизама за спречавање војних инцидената. Овај напредак не може се постићи без обнављања нормалних системских војних контаката“, истакао је Грушко.

Он је додао да је Русија неколико година давала конкретне предлоге НАТО-у о својој спремности за преговоре, али да алијанса није одговорила позитивно.

„Спремни смо да разговарамо о питањима деескалације, давали смо конкретне предлоге да смо спремни да преговарамо, консултујемо се и са НАТО-ом и са појединачним земљама о побољшању механизама за спречавање опасних војних инцидената, наравно, имајући у виду повећану активност у зонама додира – пре свега у балтичком региону и на Црном мору“, објаснио је Грушко.

У извештају који је у уторак објавио Столтенберг о резултатима рада 2020. године наводи се да састанак Савета НАТО-Русија 2020. године није одржан кривицом руске стране.

Улога НАТО-а у решавању ситуације у Украјини – деструктивна

НАТО не крије да би желео да разговара о сукобу у Украјини, али то нема додатну вредност, улога НАТО-а у решавању украјинског питања је деструктивна, а помоћ Алијансе милитантним круговима у Кијеву противречи примени Минских споразума и подстиче их на саботажу, сматра Грушко.

Он је објаснио да је у оквиру Савета Русија-НАТО неколико пута разговарано о сукобу у Украјини, али да је „то што они раде апсолутно деструктивно“ и да нема смисла.

„Земље НАТО-а и даље инсистирају на томе да ови састанци буду углавном посвећени унутрашњем украјинском сукобу. То је, са нашег становишта, апсолутно бесмислен посао, јер се о ситуацији у Украјини сваке недеље расправља на Сталном савету ОЕБС-а, на Форуму ОЕБС-а за безбедносну сарадњу. ОЕБС, у складу са споразумима, игра важну улогу. Ради Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а, а НАТО нема никакву улогу у Украјини“, истакао је заменик шефа руске дипломатије.

Грушко је скренуо пажњу на то да не постоје никакве међународне одлуке или међународна тела која би упућивала НАТО да врши „такву политичку улогу“.

„Друга је ствар што нас (Русију) не може да не брине то што земље НАТО-а спроводе програм војне подршке у Украјини. Све то је у супротности са самим смислом Минског пакета мера, јер подстиче рат, а не приближава изгледе за политичко решење, једино могуће и једино засновано на Минским споразумима“, закључио је Грушко.

[table id=1 /]

Спутњик