ОБЈАВЉЕНА СТЕПИНЧЕВА ПИСМА, ХРВАТИ БЕСНИ: Овако је писао о Србима и православљу – „Дајте Павелићу 20 година и ликвидираће их из Хрватске“

НАКОН што је патријарх Српске православне цркве Порфирије рекао током интервјуа на ХРТ да поседује писма озлоглашеног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, у Хрватској се подигла бура због нарушавања такозване „националне сигурности“.

На те речи српског патријарха реаговали су хртватски политичари, генерали, академици, колумнисти, свештеници, који траже извињења и оставке одговорних на хрватској телевизији.

Хрватски историчар Хрвоје Класић је у ауторском тексту за нет.хр јавно обелоданио делове тих писама, у којима се јасно могу прочитати Степинчеви ставови о Србима, православљу, поглавнику Анти Павелићу и расним законима који су важили у НДХ.

Да подсетимо, патријарх Порфирије је током интервјуа одмерено одговарао на питања о канонизацији Степинца, након чега је рекао следеће:

– У рукама имам писма која је Степинац упућивао Пију XII и из којих заиста могу да се нађу места која јесу дубоко проблематична. Што не значи да он није живео у тешком времену и да се може сагледавати у црно-белој техници – рекао је патријарх Порфирије.

Међу првима је реаговао католички свештеник Јурај Батеља, који је годинама проучавао „живот и дело“ Степинца и који носи титулу „постулатора каузе за канонизацију Алојзија Степинца“.

Батеља је затражио да српски патријарх наведе места која он оцењује дубоко проблематичним у Степинчевим писмима. А онда, пре него што је допустио да му се одговори, понудио свој одговор:

– О садржају свих писама надбискупа Степинца папи Пију XII стручњаци су рекли свој суд – теолошки и историјски. Ни у једном писму нема ништа против хришћанске вере и морала. Нема у њима проблематичних места; не дају повод за контроверзе – још мање за сумњу у чисту савест и светачки значај Алојзија Степинца.

Класић скреће пажњу да монсињоре Батеља „у свом дугогодишњем истраживачком раду никако да налети на нека контроверзна и проблематична места у Степинчевом животу и раду, него искључиво проналази мисли, речи и дела која иду у прилог његовој светости“.

Садржај Степинчевих писама – О Павелићевој „души“ и Србима шизматицима

Хрвастки историчар потом открива шта тачно пише у Степинчевим писмима папи Пију, и зашто су тако дуго била скривана од јавности.

Он истиче да је проблематично када Степинац, као „хришћанин и добронамеран човек“, папи у писму датираном 16. маја 1941. пише о увођењу расних закона у НДХ, или како их он назива „законима против Жидова“ („Leggi contro gli Ebrei“), као средству да се удобровоље нацисти, па закључује да је „много мање зло то што су Хрвати донели овај закон него да су Немци преузели сву власт у своје руке“.

У истом писму Степинац пише и о кампањи покрштавања у НДХ, али он у томе види нешто другачије мотиве од оних стварних: „Пошто је власт католичка, осећа се велики пораст обраћења Јевреја и православних шизматика (термин који Степинац користи за православне Србе) у католичанство. Морамо бити врло пажљиви приликом њихова примања, пошто су у питању материјални интереси“. Своје обраћање папи Степинац завршава следећим речима: „На крају, потпуно искрен, могу приметити да у круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу. Ратни министар (Славко Кватерник) ми је апсолутно гарантовао: или ће Хрватска бити католичка земља, или нека нестане“, и закључује: „Жеља оних који тренутно владају Хрватском да спроведу у дело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо“.

Хрватски историчар појашњава да у тренутку када Степинац пише ово писмо већ неколико недеља постоји логор Даница код Копривнице у који усташе одводе стотине (а ускоро и хиљаде) невиних Срба и Јевреја. Две недеље пре Степинчевог писма, 28. априла, усташе су поубијале око двеста сељака српске националности из села Гудовца крај Беловара, а само три дана пре Степинчевог писма (12./13. маја) близу 400 Срба из Глине и околине. Класић наводи да је о свим тим жртвама надбискуп Степинац био одмах обавештен.

У писму упућеном папи месец дана касније, 14. јуна 1941, Степинац се залаже да Света Столица призна НДХ и пише о разочарању државног вођства јер се то још није догодило. Спомињући изјаве представника власти који подсећају на „милионе хрватских живота палих у одбрани католичанства“ надбискуп помало лирски настоји да омекша папу: „Ово су Најблаженији Оче осећања која испуњавају душу поглавника Павелића и других чланова његове владе.“ Загребачки надбискуп користи прилику да још једном нагласи о каквој се борби у новоствореној хрватској држави уствари ради: „Не сумњам Свети Оче да се овде води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима“.

Степинац такође истиче да “иако је очито да међу поглавниковим присталицама није све онако како би се желело, мора се узети у обзир и вредновати чињеница да је Павелић истински католички практични вјерник, и да жели створити, успркос огромним проблемима, једну католичку државу у Хрватској.“

На крају, Класић оставља самим читаоцима да процене какав је био Степинчев став према Србима на основу следећег извода из писма:

„Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под дојмом да власт подржава католичанство. Али не може се порећи нити да их на то тера и сва беда шизматичке цркве… Верујем, када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били посве ликвидирани из Хрватске.“ Класић потом ставља последњи део писма у оригиналу: „Credo, se il Poglavnik Pavelić restasse 20 anni a capo del Governo, gli scismatici in Croazia sarebbero del tutto liquidati“, постављајући питање свима који боље знају италијански језик да ли се реч ликвидаре може „боље“ превести.

[table id=1 /]

БОНУС ВИДЕО: