Два примера шифрованих “непристрасних” медија

Статус: Свака част Владимиру Димитријевићу који је код шифрованих, дакле против инфотејмент водитељке и једне “модерне” растурио трансџендер и међуполни и како год вонаби уџбеник из биологије. “Модерна” је могла само да кука како је он “једини ненаучан” (главни Владимиров аргумент је био ненаучност тзв. уџбеника) и, си кларо, како је нетолерантан. Водитељки није успело помињањем две-три инстанце кроз које је ствар прошла, јер је овај дочекао тиме да нека комисија има само три члана. Е, тако се припрема за емисију.

Оvo je prva okrugla godišnjica 9. marta a da ne postoji “onaj” B92, koji je bio akter i svedok onoga što se dogodilo ’91. i svih ostalih godina koje su usledile. Prvu deceniju obeležili smo u postpetooktobarskoj euforiji, koja nam je povratila dašak one energije 9. marta i zimskih demonstracija ’96/97. Pre deset godina, osakaćeni ekonomskom krizom i zbunjeni novom vlasničkom strukturom, još uvek smo imali zrno one devetomartovske energije i veru da ima nade.

Veran Matić

(Zašto mi se čini da u daljini čujem violine?!)

Често сам “на друштвеној мрежи” (како и они знају рећи цитирајући их а да притом упорно избегавају не само мене него и било шта што сам ја видео) помињао шифроване. Наравно, реч је о N1, Nova S и још понечему што је део пројекта. Па, мислим да су заслужили блог, али кренућемо од једног другог, већ историјског, примера. Ово пишем по сећању, ако неко мисли да би нека чињеница променила поЈенту, мож се јави, ако је само до фактуалности – нека не троши своје и моје време.

Према легенди је идеју за оснивање В92 (касније беееее92, за шта се и бановало, за умјетничке душе ~U~92) дао нико други до Слободан Милошевић. “Нека се омладина занима”. Сећам се да су још почетком 1990. имали емисију О-позиција, где су биле тада све опозиционе странке на територији СФРЈ, дакле и ХДЗ. А онда је дошао фамозни 9. март, на којег се, видимо горе, референцира и Веран.

Наставак је био кроз две борбе са осталим медијима. Прва је била, си кларо, против “режима”. Нема потребе о томе много писати. Сетићу се само два израза: неоправдане и ничим изазване санкције и страни плаћеници. Нисам тад-е гледао РТС, не знам тачно колико пута је поновљено, али спреман сам опкладити се и у солидну суму да је чешће то понављано што на самом В92 и опозиционим медијима, што на митинзима и у међусобним разговорима опозиционара, где сам и сам учествовао. Наравно иронично. Али шта то значи!? Јери су можда санкције биле оправдане и нечим изазване?! Јасно, ми смо мислили да је за све крив Слободан Милошевић (мада ја сам био од оних што су му замерали што је ратове изгубио, не то што их је почињао). Још је перфиднији ефекат оног “страни плаћеник”. Са једне стране желело се рећи да је то измишљотина – ма где мииии – са друге да то није срамота и ако је тачно, ау контре, поносило се тиме, а зна се ко је и зашто ишао у Будимпешту.

Друга борба је била интерна. Испрва испод жита, касније је доста тога испливало. На демонстрацијама 9. марта 1991. највише узвикивали Студио Бе – Студио Бе – Студио Бе – Студио Бе – Студио Бе. То је био не само и радио, неко прва (од власти) независна телевизија, била је она кратица НТВ, чак приватни медиј (В92 је тад у суштини био нелегалан, али декриминализован, како се модерно каже, радио је без дозволе). Али статус је био нејасан… Сећам се национализације пролећа 2000-те, дакле мало пре пада “режима”, кад их је град узео под своје. Демонстрације, разбијена глава лепе риђокосе девојке, двадесет пандура како буквално гази младића… Колега је рекао да се нада да ће Американци дати паре да се власт промени. Нисам се бунио… Студио Б је после “промена” остао на градском нивоу у трку за “националне фреквенције” није могао ни хтео. Увек лојалан ономе ко је у Београду на власти, престао је бити икакав фактор. Сада познат по извесној Барбари (јопет неки протести).

Нешто је занимљивији случај Радио Индекс. Понесен атмосфером и зезањем пожелео сам да радим тамо. Сећам се неког амфитеатра где смо чекали, па се појавио Цекић или беше Коцијан, па сав важан рекао: Овде се ради много, а зарађује мало. Биће да је ‘тео да нас олади, а и да се српски речено курчи, али данас кад анализирам не могу да се не надивим самоуверености те реченице потенцијалног послодавца.

Индексовци су волели да истичу некакву еквидистанцу према Слоби и према Западу. Сећам се следеће расправе:
– Ја правим разлику између Аркана и Уједињених Нација.

– Аркан има војску која се зове Српска добровољачка гарда, УН имају војску која се зове НАТО. У директном сукобу НАТО би имао велике шансе да победи Српску добровољачку гарду.

Тада су скоро сви (осим мене) истицали другу реченицу, сигурно је она била битнија и Цекићу & Коцијану. Али како се власт променила и престала је претња бомби & санкција, ипак је прва реченица постајала битнија. Данас је можемо препознати као пунокрвни морално-политички нихилизам.

Ненад Цекић је ишао у Будимпешту колико и Веран Матић. Како сам чуо није испушио због идеологије, односно те “еквидистанце”, вероватно је тамо није упражњавао. Него је паре чим их добије трошио на пиће & жене. Мада то ми рекоше другари који су били идеолошки опредељени. Већ 2001. је Радио Индекс практично заборављен, не знам дал’ су и помислили на неку телевизију. Али сетих се Јасмине Сеферовић, односно популарне Џеси. Јоца Палавестра, који је извештавао са фамозног Петог октобра, одавно ради на Пинку.

Бееее 92 је знао где припада, и кад су њихови дошли на власт. Сетимо се да је реч о екстремној влади ДОС-а (ДС-а) до краја 2003; времену кохабитације (реч је иначе синоним за коитус) Тадића и Коштунице; те потпуној, али килавој, власти “жутих” (Тадић) у периоду 2008-2012. Све је више било ту домаћих пара. Странци су мање давали за “демократизацију”, уосталом ваљда је тај процес завршен. Зато су ту били домаћи тајкуни, а ваљало је бити и комерцијалан. Отуд Вераново вајкање гледе друге деценије Деветог марта…
Наравно да је беееее92 добио “националну фреквенцију”, дошла би Седма флота да није. Зато је много боља ТВ Авала отишла под лед. Мало ко се данас сећа Арт ТВ… Ипак, почело је дуготрајно пропадање. Мени је данас занимљиво што су покушали да раздвоје озбиљно информисање од веселијих садржаја (видећемо како се то сада ради). Прво је требало бити Б92 Инфо – канал који тада тешко да је ико гледао, данас наравно заборављен. Са друге стране, инфотејмент, емисија индикативног назива Булевар који је водила и данас актуелна Невена Маџаревић (поменута у статусу на почетку). И данас она слично ради… Не само зато што је емисија ишла касно, у 23ч, била је наравно ћорак. О осталом пропадању, променама власничке структуре инклудид, не бих сада.

Зато је ту N1. Режимска пропаганда је одавно досадила с оним “Ђилас и Шолак”, а испрва су се и сами исправно рееференцирали на корене ове телевизије. Данас само у џингловима “шифрованих”, ђе показују како су вазда нападани, можемо чути оно што су им говорили – сиенен телевизија. То им је веома сметало, иако јасно видимо на слици лево, њиховом логу. Режим сад ретко говори о Америци и Луксембургу, јесу пре неколико година, понекад добију неку “претњу” у том смислу, па ударају на сва звона. У једном од тих џингл-спотова читају и означавају речи претње; неозначено остаје у писму да су они вређали Анри Гујона. Србима је мука од сатанизације, па логично је да ће неко емотивно реаговати кад прозивају једног од ретких наших пријатеља.

Но, мало је познато да је овом медију кумовао Петреус, једно време окупациони гувернер Ирака! Кажу, добро је урадио посао, али видећемо колико то стоји…
У међувремену је маса “опозиционих” и си кларо “урбаних” новинара, водитеља и забављача била на Првој, хвалили њен урбани сензибилитет (све сас Карлеуша – ЈК Дива) и како је то “брза телевизија”. Каква црна брзина кад имају вишеминутне најаве својих емисија, све са Карлеушом, ко има времена то да гледа?! Једна од познатијих њихових емисија је 150 минута, кад се прерачуна два и по сата, дакле баш је брзо… Да би Ивановић, наравно, кад је отишао, рекао да је та те-ве “лака порнографија”. Е баш је тај “хумориста” морална громада!

Вратимо се овим новим шифрованима. Идеја је у основи слична оној од позног Б92. N1 је слично изгледао као В92 Инфо, ни сад није много технички и визуално бољи. Имао је мање гледалаца него В92 кад је добио “националну”, сигурно много мање него 2001, рецимо… Али је био опозициони канал (они то наравно никад нису признавали, они су “непристрасни”, само “раде свој посао”). Са све већим заптом власти над скоро свим осталим медијима, добијао је на значају.

Са друге стране, Nova S се дуго крчкала. Прво је безецована “фреквенција” (или како то рећи кад иде преко кабла?). А онда је кренуо инфотејмент, преузимање емисија (ништа по себи спорно, уосталом оне су гашене или ометане другде), чак продукција серија. А све то, јел’те кошта… (“хоћеш да једеш, хоћеш да јебеш, а пара нема”). Да се не лажемо, садржаји су гледљиви, може се понекад нешто паметно и наћи…
Али колико је то у стварности ефектно? Добар показатељ утицаја на “свест људи” је јануарско истраживање НСПМ о вакцинама. Испаде да је само 15 одсто гледалаца ових медија за опцију “вакцина одмах”, док је на РТС и РТВ тај проценат 45 одсто, на Пинку и Хепију још и више. По себи податак ништа не значи, а не значи баш много ни кад “рођак” Ђорђе дода да је то пресликана слика да ли си за Вучића.

Значи ако узмемо у обзир извештавање шифрованих о коронишу… Не слажем се са оним да су они били за “стицање имунитета” од почетка. Јесте да су априла прошле године били за блаже мере, ал тад је стварно било тешко бити за строжије. И то су били селективно. Док су државни и режимски медији само рекли да Цркви неће одобрити Васкрс, ови су денунцирали како то СПЦ “крши мере”. Ивановић (на слици) се расправљао са Ацом Лукасом да ли је већи Титов пионир од њега (више за закључавање, да би медицински систем могао да “хендлује”, ово је цитат).

Истина је да су подржали јулске протесте, започете због најаве полицијског јопет, али су се својски трудили да фокус пребаце са самог противљења закључавању и неких других ствари (Косова), на лош рад власти под епидемијом (“Ћале, ово је за тебе”). Частан изузетак је емисија Ментално разгибавање, све што смо на овим телевизијама чули је на линији СЗО. Несторовића не смеју ни да помену, осим кад га “уједињени” туже. Он је чест гост био на Хепију, некад на Првој, за Пинк не знам, па ипак три пута више пратилаца тих медија ‘тело је да се вакцинише одма’.
Зашто ово говорим? Јасно је да је онај ко гледа ове медије је против ставова који се тамо износе. Прати, информише се, АЛИ… Шта мислите да ли ће бити другачије сутра када буде било “da priznamo Kosovo, pa da uđemo u EU”?!? Јасно, за пљување по Вучићу увек ће наћи гледаоце и саговорнике, али они ваљда ‘оће нешто више – да “мењају Србију” као ономад бееее92 и Чедај (упоредити визуални идентитет те телевизије и ЛДП-а, како су се заједно мењали).

Иван Вукадиновић / Свет агарте

[table id=1 /]

БОНУС ВИДЕО: