Дошло до краја: Кафане и хотели иду у бесцење, брод вреди као стан

0
Foto: Shutterstock

Удружење хотелијера и ресторана (ХОРЕС) ће Влади Србије предложити мере помоћи за угоститељку делатност, најтеже погођену пандемијом ковида, која је после најновијег закључавања дошла до краја. Кафане и хотели иду у бесцење, а брод вреди као стан.

Да би спасили што се може спасити, многи власници су се после кључа у брави одлучили на продају ресторана, сплавова, кафића, па и хотела.

Ово је Спутњику изјавио председник ХОРЕС-а Георги Генов који истиче да је угоститељска индустрија постала социјална жртва која затвара своје објекте док остала привреда мање-више несметано ради.

Продаја кафана, хотела, бродова у бесцење

Сајтови који се баве продајом некретнина на којима се све чешће појављују угоститељски објекти су потврда тежине те ситуације.




Људи из ове индустрије кажу да су цене и издавања и продаје у просеку за трећину ниже од њихове реалне вредности.

Тако је, на пример на сајту некретнине.рс објављено да се брод ресторан Сава на Новом Београду продаје за 350.000 евра , или изнајмљује комплетно опремњен. Брод – ресторан од 700 квадрата на Ушћу са погледом на Калемегдан продаје се за 240.000 евра, а његов власник у огласу напомиње да у обзир долази и замена за стан.

Хотел ресторан, код хотела Југославија чији само ресторан има 400 метара квадратних издаје се за 4 500 евра, 11,25 евра по метру квадратном. Комплетно опремљен угоститељски објекат од 200 квадрата код Вуковог споменика се издаје за 1200 евра.

Најтеже ноћним клубовима и баровима

Угоститељски објекат у Белвилу на Новом Београду од 50 квадрата може да се пазари за 105.000 евра, а кафић исте квадратуре у Сарајевској улици за 115.000 евра.




Председник Удружења ноћних барова и клубова, где је ситација најтежа, Миша Релић за Спутњик каже да се имовина продаје само онда када мора, када нема другог излаза, а да има чак и оних који је у таквој ситуацији продају по цени нижој чак 70 одсто од реалне вредности.

Слично је и у Новом Саду и Нишу. Тако се, на пример, кафић на новосадском Лиману од 30 квадрата продаје за 59.000, а кафић у центру Ниша од 105 квадрата издаје за 1200 евра.

„Сваким даном нестаје по један ресторан, кафић, или неки други од угоститељских објеката, тако да је код њих најтежа ситуација у целој угоститељској индустрији. Док су хотели добијали одређену помоћ, ресторани, који такође имају високе инвестицвионе трошкове и велики број запослених, остали су ускраћени за помоћ када су у питању послодавци док ће део помоћи добити запослени – 50 одсто минималне зараде за април, мај и јун и 100 посто у јулу месецу“, каже Генов.

То је, како напомиње, толико мало и недовољно. Послодавци нису у стању да плате ни пословни простор који закупљују, а ту су издаци за струју, плаћања осталих комуналија, плаћања добављачима… тако да су пред банкротом.

„С друге стране, велики број запослених који су били у угоститељству је већ остао без посла. Када је хотелска индустрија у питању, у њој је било запослено 19.500 радника, а сада их је 13.000 прецизирао је председник Удружења ХОРЕС.




Извући средства колико је могуће

За економисту Сашу Ђоговића сасвим је логично да у оваквој пандемијској кризи која се продужава и заоштрава предузетници продају део или можда и целу имовину како би спасили део средстава.

„Они то продају испод реалне цене како би што пре дошли до средстава и извукли се из тог бизниса, јер помоћ коју даје држава може на кратак период да помогне, али на дуже стазе свакако не. Уколико немају неке додатне делатности сем тих угоститељских и туристичких, сигурно им је приоритет да извуку та средства и да их онда уложе у неке лукративније делатности, јер ова пандемија ће сигурно да потраје макар до краја ове године“, каже Ђоговић.

Генов је уверен да ће без конкретног плана и пораста туризма бити веома тешко да се покрене угоститељска индустрија.

Промет смањен око 80 одсто

Он је најавио да спремају предлог за Владу Србије за конкретну помоћ угоститељима који подразумева селективну помоћ онима којима је заиста потребна, а не целој индустрији јер су неки и радили. Такву привилегију је, каже Генов, имало десетак посто, подсећајући да су планински центри и тамошњи хотели и ресторани имали могућност да зараде током зимске па и летње сезоне. Хотели и ресторани у градовима су, како каже, заиста у таквој ситуацији да стављају кључ у браву.

Једноставно, дошао је крај, јер је потрошена и резерва резерве, истиче он. Приликом делимичног закључавања, када је угоститељска индустрија колико-толико функционисала, промет је, како напомиње, био мањи између 70 и 80 одсто од оног у години пре пандемије.




„Када су хотели у питању то је било око 70 одсто, а код ресторана и осталих угоститељских објеката око 80 одсто, за разлику од ноћних клубова и барова који уопште нису радили током протеклих годину дана и ту је губитак 100 посто. Све то време су они покушавали да сачувају раднике и свој бизнис, али сада је дошао крај. Уколико се не отворе објекти да несметано раде сигурно је да нема излаза, та грана је жртвована“, сматра председник Удружења ХОРЕС.




Тражимо ПДВ на храну за људе као и за кућне љубимце

На питање да ли је могуће брзо опоравити ту индустрију која је добро пословала до пандемије, он је мишљења да је за то потребно најмање четири до пет година, без обзира на то да ли ће се ова ситуација нормализовати за три месеца, шест месеци или годину дана.

„Ако вам кажем да је ЕУ за 28 држава издвојила 161 милијарду евра, то значи да ће, ако за параметар узмемо број међународних долазака, Србији требати око 500 милиона евра да ову ондустрију врати у нормалу и на проход из 2019. године“, прецизира Генов.
Он подсећа да су већ предлагали да им буде отписан порез на имовину, да им се омогући добијање пореског кредита који не би стигао на враћање пре 2023. године, да им буде смањен порез на додату вредност (ПДВ) са 20 на 10 одсто и да ништа није прихваћено.

„Ми само тражимо да се ПДВ изједначи да буде исти – 10 процената као што је то сада на храну коју купите у било ком већем тржном центру коју вам упакују у пластичне кутије. Ако наручите чорбу од карфиола у ресторану ПДВ је 20 одсто. Ми хоћемо да изједначимо ПДВ, да он буде као и за храну за кућне љубимце који је 10 одсто, а за људе је 20 процената“, сликовито објашњава Генов.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Мира Канкараш Тркља / Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.