Kрај хегемоније долара, јуан постаје нова светска валута?

0

EPA/MARK

Ренмимби односно јуан прошле године био је пета најчешћа валута за глобална плаћања међутим трендови иду на руку кинеској валути.

Јуан испуњава два од три услова да буде водећа међународна валута. То су економска величина и способност задржавања вредности. Трећи услов, отворено финансијско тржиште, међутим још увек није на видику

Неочекивано брз опоравак кинеске привреде од кризе изазване пандемијом Kоронавируса обновио је вишегодишњу расправу о томе да ли се ближи и крај глобалне доминације долара. Наиме, криза узрокована пандемијом додатно је ослабила традиционалне ослонце америчке монете: улогу САД-а као покретача глобалног раста и уточишта за инвеститоре током криза. Јуан (ренмимби) је тренутно на дугогодишњем максимуму, са Kином која бележи рекордне приливе капитала на своја тржишта акција и обвезница, супротно од САД. Та дивергенција, која је условила најгоре перформансе долара од 2017, појачала је сумње у хегемонију долара, пише РТС.




Тесно повезана са глобалном улогом две валуте је чињеница да су кинеско-амерички односи вероватно најгори у последњих више него четири деценије. Међутим, иако Вашингтон спроводи финансијске санкције против Пекинга и практично покушава да раздвоји две економије у финансијама, а посебно у технологији (децоуплинг), америчке приватне корпорације су све присутније на кинеском тржишту. Наиме, оне уз подршку Пекинга, развијају бизнис које се односи на управљање имовином, куповином и продајом хартијама од вредности, животним осигурањем, и финтецх пословима (Пекинг је интензивирао финансијску либерализацију и привукао стране, посебно америчке компаније, како би боље издржао „децоуплинг” са САД).

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Чини се да ће све извесније померање центра светске економије са северног Атлантика (где је већ пет векова) на Пацифик одразити на валутна тржишта током времена (Бартон, 2021). Међутим, питање је да ли је тај процес иреверзибилан и да ли ће се он евентуално зауставити, остављајући тако јуан као важну, али не и доминантну светску монету.

Јачање ренмимбија

У марту 2020. са јачањем интензитета пандемије инвеститори су тражили било које „сигурно уточиште” и тада је то био долар. Наиме, тражња за државним обвезницама САД је скочила, те је америчка валута апресирала према монетама својих главних трговинских партнера за осам одсто. Након почетног шока на тржишту, како се глобално поверење постепено опорављало и аверзија према ризику се смањивала, током преосталих девет месеци 2020. долар је изгубио 13 одсто своје вредности, јер су се инвеститори пребацили на инострана тржишта са већим приносом. Том процесу свакако су допринеле гласине да су дани америчке валуте одбројани, и услед прекомерно ниских каматних стопа условљених и одлукама америчке централне банке да немилице монетизује државне дугове (читај: ФЕД је куповао обвезнице своје државе за којима није било тражње, што би ми у Србији звали „штампање новца без покрића”). Истина, сличну ствар радиле су и друге велике економије (ЕУ, Британија, Јапан), односно њихове централне банке.




Док Бајденов фискални стимуланс од невероватних 1900 милијарди долара многима даје наду да би САД могле постићи снажнији економски раст, други у томе виде додатну опасност по светску улогу долара, будући да би тако велико упумпавање ликвидности које ће се прелити на светска тржишта могло појачати мехур на иначе прецењеним тржиштима некретнина и акција. Додатно, фактички неуспех самита две силе на Аљасци (у Енкориџу) марта 2021, који је више подсећао на време Хладног рата него на нови почетак (Роацх, 2021), умањили су, иначе не велика, очекивања да ће Демократа у Белој кући ублажити трговински спор са Kином.

И година пред нама тешко да ће донети преокрет. Наиме, са очекиваним смањивањем интензитета пандемије током ове, и посебно следеће године, вероватно неће доћи бољи дани за долар, већ нови изазови за америчку монету. Kраткорочно, глобални инвеститори брине „трећи талас” пандемије ковид-19, али дугорочно гледано они свакако остају скептични према већем улагању у америчке активе (обвезнице и акције). Додатно, репатрирани амерички капитал током 2020. ће се вероватно враћати на страна тржишта, чинећи депресијацију долара и током 2021. извеснијом. Поврх свега, чак и када се превазиђе пандемија и консолидује се глобално финансијско поверење, перспектива долара остаје упитна, будући да ће Kина по свему судећи постати главно уточиште за улагаче које трагају за већим приносима. Наиме, Пекинг тренутно нуди за скоро два процентна поена виши принос (од 3,24%) у односу на, исторочне, десетогодишње америчке државне обвезнице (имајући у виду перспективу даље апресијације јуана према долару стопа приноса је још већа).

Прочитајте још:  Деца у Лазаревцу се отровала од загађења док су трчала крос

Јак (апресирани) ренминби би могао бити подношљив проблем за Kину, с обзиром на очигледан преокрет политике Пекинга са раста вођеног извозом на раст вођен домаћом потрошњом, иако ће извесно снажан јуан подстицати увоз обарајући суфицит у спољнотрговинској размени. Чини се да би са 6,5 јуана за долар крајем марта 2021. релативно брзо могли доћи до 6,25-6,30 јединица кинеске монете за америчку. Тренутни либерални приступ Пекинга у управљању курсем националне монете (читај: није спречавао јачање исте, иако то погоршава платнобилансни салдо земље) ће утицати на веће глобално прихватање ренмимбија у средњем и дугом року.




Алекс Вонг сматра да ће Kина ове године искористити јачи јуан као прилику да смањи левериџ (левераге) своје економије, те да ће јуан апресирати 4-5% у односу на долар током 2021. У складу са порталом Лонгфорецаст просечна вредност јуана према долару за фебруар 2022. процењена је на 5,83, а за март 2023. на 6,05 за један долар.

То што је Kина постала окосница глобалних ланаца снабдевања је извесно фактор који је додатно оснажио јуан. Снагу ренминбију даје и то што је кинеска централна банка испреговарала валутне своп (сwап) аранжмане, што је фактички дало страним централним банкама директне кредитне линије у јуанима (то практично значи да Енглеска централна банка, која има такав своп аранжман са кинеском, постаје и „лендер оф ласт ресорт” за јуан). На крају, Kинеска централна банка разматра пооштравање монетарне политике, у потпуној супротности са намерама ФЕД-а (и централних банака других развијених земаља), што ће последично додатно оснажити позицију јуана услед виших приноса на кинеске активе.

Извоз

Индикативно је да, за разлику од ранијих времена, извоз Kине наставља да расте чак и док јуан јача. Наиме, повезано са порастом глобалне улоге Пекинга и успешним одговором на пандемију, кинески извоз је порастао за 3,6% током 2020, док је укупна светска трговина смањена за 5,6% у истој години. Последично, удео Kине у глобалном извозу порастао је у септембру 2020. на рекордних 14,3%. У складу са наведеним трендом снажног пораста удела кинеског извоза у глобалној размени, почевши од 1. јануара 2021. кинески девизни трговински систем смањио је удео долара у ЦФЕТС (Цхина Фореигн Еxцханге Траде Сyстем) валутној корпи на 18,79% (са 21,59%) и повећао учешће евра на 17,15% (са 17,4%). Удео долара, иако највећи, је у опадању од 2015.

Kолико је јуан озбиљан изазов за долар?

И поред свега наведеног, бројни други референтни показатељи истичу доминацију америчке валуте. Готово све трансакције повезане са нафтом деноминоване су у америчкој валути. Kрајем 2020. нешто више од 60% светских девизних резерви деноминовано је у доларима, са јуаном који је порастао на још увек скромних 2,1% (око петине је у еврима). Наиме, будући да Пекинг нерадо дозвољава да се јуан акумулира ван континенталне Kине, није изненађујуће што рецентни ММФ-ов извештај показује девизне резерве у доларима у износу од 6840 милијарди долара у поређењу са имовином у јуанима од 240 милијарди долара противредности (Лоцкетт, 2021).

Прочитајте још:  Безбедносне снаге тзв. Косова вежбају гађање у непосредној близини Срба




Подаци СWИФТ указују да је ренмимби у 2020. био пета најчешће коришћена валута за глобална плаћања, чинећи тек око 2% трансакција (од чега на Хонг Kонг отпада око ¾), док су долар и евро чинили 37,6%, односно 37,4%. Поред тога, роба, глобална трговина, финансије, практично све што је важно у глобалној економији има цену у доларима, док три америчке рејтинг агенције чине 96% глобалног тржишта, а амерички инвестициони фондови управљају са више од половине светске корпоративне имовине (Kимберлy, 2019). Све ово је упркос чињеници да је 2020. била дефинитивно најважнија година за акције и обвезнице деноминоване у јуанима.

Kао што је Франкел истакао, кинеска валута испуњава два од три неопходна услова да би била водећа међународна валута: економска величина и способност задржавања вредности, али трећи, дубоко, отворено и ликвидно финансијско тржиште, још увек није на видику, јер Пекинг није спреман да се одрекне контроле. Наиме, одрицање од контроле, односно отварање рачуна капитала, веома је тежак корак за креаторе кинеске економске политике. Иако је интерес Kине за поседовање међународне валуте у складу са циљевима владе која жели пројекцију своје геополитичке моћи, циљ интернационализације јуана је у супротности са начином управљања кинеском економијом (Де Грауwе, 2020).

Наиме, мере либерализације које је Пекинг применио током последње деценије довеле су до тога да је Kина постала изложенија глобалним финансијским кризама (које би се продубиле када би ренмимби постао једна од глобалних резервних валута), а то је нешто што власти у Пекингу, између осталог идеолошки, не могу приуштити. Наиме, Kина се ослања на државне компаније које омогућавају директан ток кредита технолошки напредним индустријама, односно компанијама, а укидање таквог модела довело би до озбиљног успоравања привредног раста. Додатни проблем са евентуалним стицањем глобалног статуса за ренмимби је тај што би кинеска економија практично морала да започне са стварањем трајних дефицита платног биланса како би створила страну потражњу за својом валутом.




Опрез Пекинга се може разумети јер је, помало парадоксално, слабост јуана и његова ограничена међународна употреба била пресудна за кинески економски успон и кључни део стратегије за повећање трговине и инвестиција. Ово је произвело феноменалан раст (од 9,3% просечно у последњих 40 година), иако по цену финансијске репресије, практично осуђујући домаћинства да штеде по вештачки ниским каматним стопама (створена акумулација се претварала у инвестиције чији је удео у БДП-у од 40% до 50% током дугог периода кључни фактор високог економског раста). Јасно је да је основно ограничење интернационализације јуана контрола капитала. Потпуна конвертибилност захтева макроекономску стабилност, смањење финансијског левериџа, флексибилнију структуру каматних стопа, минимизирање интервенција на девизном тржишту. Имајући све ово у виду, заједно са још увек високим ризицима, чини се да ће Пекинг задржати постепени приступ либерализацији капиталног рачуна.

Економско прегревање Америке

Дакле, упркос годинама у којима САД бележи фискални и дефицит текућег рачуна, као и растући однос дуга према БДП-у, долар остаје глобална валута број један. Ипак, када нека држава има хронични дефицит буџета (од Регана просечно по 3% БДП-а) и платног биланса (2,6% БДП-а), то поткопава њену геополитичку моћ – као што је то показала Британија током 20. века. Последично, главна слабост финансијског система САД су огромни и растући дугови, односно зависност америчке привреде од банкарских зајмова и кретања на берзи (амерички трговински дефицит резултат је недостатка домаће штедње услед чега САД позајмљују вишак исте из иностранства, за инвестиције и потрошњу, заузврат продавајући странцима капитал у виду државних обвезница или акција својих фирми).

Прочитајте још:  Цене гаса у Европи премашиле су 3.300 долара за хиљаду кубних метара




На пример, нагли пораст каматних стопа или пад потражње као резултат економског прегревања може довести до снажног пада цена акција, евентуално водећи у депресију, као што је то био случај 1929. и 2008, или као што се то дешава од марта 2020. Опасна рањивост финансијског система САД је зависност од екстерног финансирања, што се управо последица статуса долара као кључне резервне валуте (САД практично мора да бележи сталне дефиците платног биланса да би креирала довољно глобалне ликвидности). Хипотетички, ако падне међународна потражња за доларима, америчко финансирање из спољних извора би могло да пресуши, доводећи у питање финансирање перманентних и високих фискалних дефицита, односно јавне потрошње у тој земљи (Kузнетсов, 2019). Додатно, активно стварање офф-схоре долара (нпр. на Kајманским острвима) који нису под контролом америчких регулатора, повећава ризик колапса валутног система, који ће бити редефинисан само у таквом случају.

Kако показује Туз (Тоозе, 2021), рат је једини модел који имамо у модерној ери транзиције у хегемонијској валути (Први и Други светски рат је срушио глобално царство Британије и донело доминацију долара). Ако се замисли умеренији прелаз, кључно питање на које треба обратити пажњу је способност САД да привуку инвеститоре вољне да позајмљују у доларима. Последњих година нето иностране куповине америчких државних обвезница су се драматично успориле, а огроман пораст дуга условљен пандемијом ковид-19 доминантно су апсорбовали амерички инвеститори и ФЕД. Оно што је додатни проблем за САД је то да и Пекинг и Брисел имају шта је потребно за развој сличних дубоких финансијских тржишта.

У сваком случају, пандемија и с њом повезана економска криза, катализатор је давно покренутог ребаланса у глобалној моћи, од Запада ка Истоку. У том процесу глобалне финансије доживљавају сличан тренд, са мноштвом фактора који стварају услове за слабљење седам деценија дуге доминације америчке валуте на међународним финансијским тржиштима.




Наиме, земље које су биле највеће светске трговинске силе су еволуирале у глобалне финансијске центре са глобалном резервном валутом. Дакле, ако је историја путоказ, Kина, која је највећи светски индустријски произвођач од 2010, највећи извозник од 2013, која већ годинама има највиши БДП по куповној моћи и која ће по БДП по тржишним курсевима престићи Америку 2028, чини се као могући нови глобални финансијски хегемон. Овоме ће свакако помоћи и то што земље повезане са инвестицијама „Пута свиле” почињу да користе ренмимби у растућим трговинским и финансијским трансакцијама са Kином, док ће и иновације које омогућавају технологију као што је дигитална валута са „блоцк-цхаин” системом као приоритетном државном технологијом бити од великог значаја.

У студији „Морган Стенлија” процењује се да ће јуан значајно ојачати свој утицај током треће деценије 21. века, да би на крају тог периода постао трећа највећа резервна валута на свету са уделом од 5% до 10% у алоцираним девизним резервама. У долазећем мултиполарном свету, у коме могу постојати и велики делови економске активности интерно за сваки од главних светских економских групација (амерички, кинески и евро-блок), може се замислити да долар наставља да игра претежну, али не као сада ексклузивну, улогу у међународној трговини и финансијама. Kако тврди поменути Туз, долар је помало попут демократије: јесте најгора глобална валута, изузев свих осталих. Што се перспективе грађана Србије тиче, таква промена може донети само користи, будући да ће, путујући по свету, уместо две моћи да користе и трећу валуту: кинески јуан.

[table id=1 /]



РТС

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *