Да ли је могућа гарантована пензија онима без дана радног стажа и без имовине

0
(Фото: В. Веизовић / Васељенска ТВ)

Када би се пензионери и пензионерске организације једине у Србији питале за идеју Милана Кркобабића, министра за бригу о селу, да ли држава треба да уведе гарантовану пензију, он би одмах добио зелено светло. Јер већина од 1,7 милиона најстаријих поздравља замисао министра. Тим пре што нашој земљи ова категорија пензија не постоји. А њеним увођењем би се помогло како је изнео предлагач, 200.000 грађана који немају ни имовине, ни примања, ни дана радног стажа, а имају 65 и више година. Међутим, од идеје до реализације много је препрека и законских процедура.

Вођен праксом Македоније и Хрватске које су увеле гарантоване пензије, Кркобабић је предложио да би ова примања могла да износе око 100 евра или 12.000 динара месечно. С тим што би се обезбеђивала из буџета републике, а не из пензијског фонда.

Из Министарства рада за „Политику” наводе да је постојећи начин заштите минималног стандарда старијег становништва у потпуности примерен нашим условима и потребама. Министарство ће у сваком случају наставити да прати и анализира стање. Бољи увид ће се добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се и у будућности водити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести социјалну пензију у Србији и у ком облику.




У систему обавезног пензијског и инвалидског осигурања, најнижи стандард корисника принадлежности штити најнижим износом пензије који примају они чије би принадлежности на основу уплаћеног доприноса и навршеног стажа биле веома ниске. Поред тога, стандард грађана са нижим износима пензија додатно се штити исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, као и једнократном помоћи свим корисницима пензија. Они који нису остварили право на пензију а нису у могућности да обезбеде задовољавајући животни стандард, могу да остваре право у систему социјалне заштите.

Предуслов за то је, каже Јован Тамбурић, председник Удружења синдиката пензионера војних лица да се повећају најниже пољопривредне и породичне пензије које су и испод 10.000 динара. Јер, нема логике да неко ко је сам себи уплаћивао стаж најмање 15 година или је то за њега чинио послодавац има исту или мању пензију од 100 евра, колику би имао и онај ко никада није радио. Уколико би се то тако учинило, држава би дестимулисала и оно мало пољопривредних пензионера који себи уплаћују доприносе, објашњава Тамбурић и додаје: „Гарантована пензија да, али под овим условима.”

Проф. др Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику, овај предлог је давно преточила у студију „Социјална заштита у старости – дуготрајна нега и социјалне пензије” коју је заједно радила с Катарином Станић.

– Осим породичне, која им по закону припада, право на сопствену пензију могли би да остваре и старији који никада нису радили, нису испунили минимум услова за пензију или нису били у прилици да себи сами уплаћују доприносе у државни или неки од приватних пензијских фондова. И то кроз подизање породичне принадлежности до најниже инвалидске, односно старосне, увођење гарантоване пензије и посебног модула социјалне помоћи. Опција је подизање најнижих породичних принадлежности на ниво најниже старосне пензије из осигурања пољопривредника. Прва могућност обухвата грађане који нису радили, нису испунили услове за пензионисање и оне који остварују право на породичну пензију (по било ком основу), а за које не важи правило о минималном износу. Ова опција би обухватила, дакле, ограничен број старих без права на сопствену пензију – објашњава Матковић.




Друга могућност предвиђа гарантовану пензију и могла би да се додељује свим старијим особама чији приходи од пензије не прелазе унапред дефинисан износ. А то значи и онима који остварују право на пензију по основу осигурања, али и онима који никада нису били осигурани.

Она каже да предлог о помоћи старима без примања никада није заживео у Србији, јер су они обухваћени истим програмом који важи и за све друге угрожене грађане. У Србији има око 250.000 оних који имају изнад 65 година и живе без пензије. У тежем положају су жене, јер у чак 85 одсто случајева немају никаква примања.

– Било би добро, уколико се овај предлог узме озбиљно у разматрање да се пензија додељује онима који имају више од 65-70 година примера ради, јер би се тиме они који уплаћују доприносе стимулисали да наставе да плаћају јер би знали да ће пензију добити пре од оних који никада нису радили, а којима држава исплаћује гарантовану принадлежност – сматра Матковић.

Мома Чолаковић, доскорашњи посланик ПУПС-а у Скупштини Србије поздравља идеју о увођењу гарантоване пензије чиме би старији од 65 година без уплаћених доприноса могли да добијају минимална примања која би се разликовала од социјалних давања.

– Предуслов за то је да се направе социјалне карте и утврди право имовинско стање, како би новац ишао само онима који немају од чега да живе. Уколико би остао предлог од 100 евра то би државу коштало око 20 милиона евра месечно, што је подношљиво за буџет – наводи Чолаковић.

Упитан да ли ће и када предати и званично предлог влади око увођења гарантоване пензије, он одговара да се њихово министарство бави бригом о селу, али да ће свакако предочити министарки рада све предности увођења гарантованих пензија.

Северна Македонија и Хрватска увеле ову праксу

Сви који напуне 65 година а у радној књижици немају уписан ни дан радног стажа имаће у Северној Македонији право на социјалну пензију. Државна пензија биће 6.000 денара месечно, што је готово 100 евра, и усклађиваће се једном годишње са трошковима живота.




Услов за добијање је да је особа држављанин Северне Македоније и да у њој живи последњих 15 година. На њу неће моћи да рачунају они који су у браку или живе у ванбрачној заједници са неким ко има пензију. И у Хрватској је 2017. донета стратегија којом се планира увођење националне мировине. Информације о броју оних који живе без пензије у овој екс-југословенској републици су врло различите и крећу се од 65.000 до чак 100.000 старијих од 65 година. То су сви они грађани који немају минималних 15 година стажа за „старосну мировину”.

До 5.000 динара пензију прима 3.000 пољопривредних пензионера

Према статистичким подацима ПИО фонда до 5.000 динара пољопривредну пензију прима 2.123 старосна пензионера, 312 инвалидских и 566 породичних. Од 5.000 до 6.000 динара месечно прима 475 старосних пољопривредних, 62 инвалидска и 215 породична пензионера. Од 6.000 до 7.000 динара старосну пољопривредну пензију добија 551, инвалидску 67 и 204 породичну. Дакле, сви они, иако су уплаћивали најмање 15 година доприносе и радили имају мање од 100 евра месечно, колика би могла да буде гарантована пензија.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Јасна Петровић Стојановић / Политика

БОНУС ВИДЕО:

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.