Ратна писма рођенима у завичај и натраг

Кад добије писмо из завичаја ратнику на фронту ноге се скрате, све док не сазна каква се слова нижу у поруци из родне куће. Или ће га жена обрадовати јавком да су она и деца добро, па малишани питају кад ће тајо доћи, или ће низ образ да му крене суза жалосница, јер му поручују да некога од старијих укућана, авај, више нема.

Ево каква су писма у доба Велике војне из чачанског краја ишла тамо и амо…

Мобилизација – „Миљку Ракићевићу, Губеревци, 22. јула 1914, Алексинац… Поштовани Отац, данас смо се мобилисали и крећемо у састав батерије за Нови Пазар, на Скопље, Митровицу и за Херцеговину. Здраво сам и не брини. Поздрављам вас свију и збогом. Илија М. Ракићевић, каплар Пете батерије брдске.”

Писмо на фронту – „Таисија Ракићевић, Губеревци, Гуча, Чачак, за Илију Ракићевића, каплара Брдског артиљеријског пука, Женева Швајцарска. Драги мој Илија, добили смо твоју карту. Ми смо здраво и добро, само ти јављам да ти је отац Миљко умро. Данас је писала Софија за Милију. Молим те да пишеш чим добијеш ову карту и јавиш тачну адресу и број поште. Прими поздрав од мене и деце, Вучете, Драгомира и Драгутина, снаје Софије и Цмиљке и остале фамилије а поздрави све наше тамо. Твоја жена Таисија, Чачак, 1. јун 1917.”

Писмо саборцу – „Шаље Радомир Пајовић, Прво митраљеско одељење Првог батаљона, пошта број 40. Каплару Илији М. Ракићевићу, Четврта пољска батерија, број поште 216, 27. јула 1917. г. Драги сељо Илија пре свега да ти јавим Да сам Хвала Богу Здраво и Добро које увек и вама желим од бога Добро здравље. Драги Ико ево баш дави одговорим на вашу карту коју си ми писао 20. овог месеца и видеосам шта ми пишеш ја сам теби писо пре Две карте Али незнам далиси добијо самном је овде Војислав Ћендић и Војислав Ж. Зимоња и Ђорђе Капларевић и Тикомир Капларевић. Прими Млоги Поздрав од твог сеља Радомира Пајовића и свије моји другова.”

Залутала дописница – „Илији Ракићевићу каплару Четврте пољске бат. И ову карту нађо ономад 10 – 1 – 1918 даје залутала и шаљем је вама. Драги Илија да вам се јавим да сам здраво које и теби увек желим ја сам у активној коњици Мислим да ћу бити распоређен у Трећи ескадрон. Твој пош. ваш Милија Булија.”

Отпуштен из војске – „Грујица Бешевић, Шебли, Адлер, 7. маја 1918 год, Илији Ракићевићу Солун. Драги Илија! Здраво сам хвала Богу што и теби увек желим. Добио сам једну твоју карту од 8 – 2 – т. г. Много је лутала које где док ме није нашла. Можда ће те изненадити од куда ја сада овде. Отпуштен сам из војске као малолетан, пошто не подлежем војној обавези, скинуо сам копоран, пошто је капут пречи, а кад ћу га поново узети? Овде је живот доста добар, радим на пољском имању са мештанима, а за мене доста поучни ствари има. Поздрави Милију, Милојка, Тијосава и све наше који су тамо, а тебе поздравља и жели ти сваку срећу твој Грујица.”

Верни друг – „Г. Драгољубу Ђ. Стојићу трговцу у Гичи. За успомену и дуго сећање своме другу Драгољубу Стојићу који је заједно са мном за време арнаутске побуне био осуђен на стрељање, али смо срећно прошли. 28. априла 1914. Штип. Твој до гроба највернији друг Мито Милутиновић.”

Писмо родитељима – „За Ђорђа Стојића опанчара – трговца Чачак – Гуча 1 – 8 – 1917. Поштовани родитељи, Будите сви здраво које вам од Бога желим. Ја сам са братом Леком и Рођаком Миљком Ст. Ђекићем жив и здрав. Пре неколико дана пошиљао сам вам моју фотографију, да ли сте је примили јавите. Ја сам од вас само једну карту добио до данас. Чуди ме да се не јављате чешће. Ја сам чуо да је чика Миладин умро? Јели истина? Ја још у то не верујем јер би мени ма који из Гуче причао о томе. Молим вас да ми јавите Тошову адресу, а ви ми то до данас не учинисте. Пазите на децу и све их Поздравите а највише Сеју Раду, љуби је бата. Поздравите тетка Миљине и Цајине, кума Павлове, Чика Младенове, Кум Неофитове и све… Драгољуб Стојић.”

Настасу Станчићу – „командиру шоферу бр 999 29 – 6 – 1917 Солун. За успомену и дуго сећање на Ратовања 1913–1917. Своме добром Пријатељу нека драги Бог даде да се здраво и весело вратимо својим милим и драгим који нас жељно чекају. Драг. Ђ. Стојић каплар бр 999.”

Фотографија куму – „Драги Кумићу Шаљем ти своју фотографију на сећање и сећање Европског и Светског рата 1914–1917. г. Истовремено ти желим да се здраво и весело у што краћем року вратиш својим милим и драгим родитељима у загрљај. Вратиш сада у поробљену Краљевину Србију а будућу велику Југословенску Царевину. Теби и твојим милим родитељима – мојим кумовима желим сваку срећу, радост и дуг живот твој кум, пешадијски капетан Срето М. Милекић. 30 – 9 – 1917. Ница.”

[table id=1 /]

Гвозден Оташевић / Политика