Е. Џозеф: Србија је једини проблем на Балкану јер не прихвата западни поредак

Људи гледају на БиХ и Балкан и виде „мочвару“ проблема, ту су етнонационалне подјеле, хиљаде људи које напуштају регион, неуспјех у напретку ка придруживању НАТО-у и ЕУ, па чак и загађење ваздуха, казао је у интервјуу за Аваз угледни професор америчког Универзитета „Џонс Хопкинс“ и спољнополитички аналитичар НАТО.

Фиксне границе
– У ствари, проблем и рјешење су врло јасни. То знамо из успјеха попут Охридског споразума, Преспанског споразума и потпуног помирења између Црне Горе и Хрватске. Заједнички елемент свих ових споразума је да све стране прихвате западни поредак. Тачније, да је Балкан под безбедносним и економским кишобраном НАТО-а и ЕУ, да су све земље у региону једнаке, с једнаким приступом чланству у НАТО-у и ЕУ, те да су границе фиксне и коначне – поручио је Џозеф.

Додао је да проблем представља једина држава на Балкану која не прихвата западни поредак, а то је, према његовом мишљењу, Србија.

– Србија је кандидат за ЕУ, али њена кандидатура је шарада. У ствари, Србија промовише вриједности, а понекад и дневни ред Русије и Кине, а у Мађарској има важног савезника. Ипак, то хвале западни званичници, који затварају очи пред нападом на демократију и подривањем из Србије савезника у НАТО-у, попут Црне Горе. Зашто? Јер Србија држи полугу над Косовом. Због тога и због ове полуге Србија не жели прихватити независност Косова, које је још једна формативна компонента западног поретка у региону – казао је Џозеф.

Сматра да се ради о истом проблему који се увијек појављује, а евидентан је био и у БиХ за вријеме рата.

– Проблем су подјеле унутар ЕУ. Србија има полугу само зато што пет земаља ЕУ (од којих четири припадају НАТО-у) не признаје Косово. Ако би Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар признали Косово, трансформисао би се цијели регион, укључујући и БиХ. Зашто? Јер тада би нестала полуга Србије, која би без икаквог притиска или принуде прихватила и признала Косово као независну државу. На тај начин Србија би прихватила западни поредак за регион, укључујући и то да су Босна и Херцеговина и Црна Гора одвојене и суверене државе – поручио је Џозеф.

Истакао је да је прихватање западног поретка од Србије услов за уставну реформу и функционалну БиХ.

– То је тако једноставно. Сва друга питања, укључујући хрватско-бошњачка, постају рјешива. Све постаје вјероватно у овом сценарију. БиХ постаје функционална земља, а пријетња отцјепљењем РС нестаје. Алтернатива демократском суживоту је промјена граница и, у неколико случајева, пресељавање становништва. Ово је руски начин. То је начин хаоса и континуираних етнонационалних тензија, а не рјешења – нагласио је Џозеф.

Хрватска и Словенија
Говорећи о хрватском нон пејперу, Џозеф истиче да се он не може упоредити с оним из Словеније.

– Хрватски нон пејпер углавном је бенигне природе, па чак је и конструктиван у одређеним дијеловима. Загреб може играти конструктивну или негативну улогу на Балкану, али је сукобљен у БиХ због гласова Хрвата за ХДЗ. Загреб је одиграо негативну улогу у дочеку Милорада Додика и Драгана Човића на највишим нивоима те у топлом пријему Сергеја Лаврова након његове намјерно провокативне посјете Сарајеву. И, такође, у склапању послова с Додиком без одобрења Сарајева – поручио је Џозеф.

Бошњачки политичари неправедни према Хрватима
Џозеф посебно истиче да су и бошњачки политичари, такође, криви за погоршање хрватско-бошњачких односа.

– Избор хрватског члана Предсједништва БиХ гласовима Бошњака, док се бошњачки члан бира бошњачким, а не хрватским гласовима, није у духу Дејтонског споразума. То је кршење темељних принципа правичности. Такође, коришћење демографске надмоћи за политичко притискање супротно је духу Дејтонског споразума – истакао је Џозеф.

[table id=1 /]

Аутор Ердин Халимић / Извор avaz.ba