Какве ће бити политичке последице одлуке Хашког трибунала?

То што је у правоснажној пресуди потврђена првостепена одлука да је Младић ослобођен за „геноцид“ у пет општина у западној Босни, за професора Варадија је нешто што има значај
Епилог последњег суђења Хашког трибунала, потврда доживотне казне генералу Ратку Младићу, само је заокружио мрцварење, а неретко и прави медијски линч кроз који су Србија, Република Српска и Срби пролазили у последње три деценије, и то, по мишљењу многих, све са циљем да се целом једном народу трајно залепи етикета геноцидног.

У хашкој судници јуче су се опет низале тешке речи из 10 тачака оптужнице против Младића, које су потврђиване једна по једна: геноцид у Сребреници, удружени злочиначки подухват, истребљење, присилно премештање, терор, узимање талаца, терорисање цивилног становништва Сарајева, незаконити напади на цивиле… Све тачке жалбе Младића на првостепену пресуду – одбачене су.

Саговорници Новости имају донекле различита виђења о евентуалним политичким последицама пресуде, али и око тога да ли ће спуштање завесе на рад Хашког трибунала ставити тачку на покушаје гурања Србије и Срба под плашт злочиначког народа.

За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, пресуда Младићу само је делимични крај притиска на Србију и Србе:

– Окончаће се притисци који су ишли кроз хашку форму, али и даље ће се наставити блаћење Срба. Можда ће то бити мање интензивно, али та прича ће стално у наредном периоду бити актуелна, из простог разлога што Запад не може да призна да је он разбио Југославију и изазвао ратове, агресију. За то мора да оптужује некога другог. Тако да ће Срби бити и у наредном периоду „дежурни кривци” како би се НАТО и западне силе, пре свих Америка, „прали” за кршење међународног права које су починили током ратова за југословенско наслеђе – каже Анђелковић за Новости.

Професор међународног права и односа Бојан Милисављевић објашњава, за наш лист, да смо деценијама сведочили не само невиђеној медијској хајци него и очигледно једностраном приступу правди, са циљем да се искључиво једна страна прогласи одговорном за сукобе:

– Пресуда Младићу је окончање поступка индивидуалне кривичне одговорности и не може да утиче на позицију Србије, пре свега због тога што је поступак у вези са геноцидом, по тужби БиХ, окончан и што су протекли сви рокови за ревизију – субјективни шест месеци, објективни 10 година. Тако да заправо више не постоји могућност отварања тог поступка пред Међународним судом правде. Суд је и тада утврдио да Србија није одговорна за геноцид, уз додатак да је могла да учини нешто у циљу спречавања и кажњавања злочина геноцида. Али, то су, уосталом, могле да ураде и друге државе које су биле присутне. Ту мислим и на међународне снаге у оквиру контингената УН.

Академик Тибор Варади, бивши главни правни заступник Србије пред МСП, поручује да се јуче у Хагу ништа драматично ново није догодило:

– Пресуда не изненађује и мислим да не би требало да има озбиљне политичке последице.

Наравно, за неке ће пресуда бити разочарање, за друге велика радост. Али мислим да тај део историје треба да остане иза нас. Било би много мудрије и целисходније ако у томе не бисмо видели неки кључни нови догађај, него ишли даље.

Фактор Западна Босна
То што је у правоснажној пресуди потврђена првостепена одлука да је Младић ослобођен у једној тачки оптужнице – за геноцид у пет општина у западној Босни, за професора Варадија је нешто што има значај. Он указује да по Србију, чак и да је Младић за ово осуђен, не би било проблематично, јер је наша држава у процесу пред МСП већ растерећена бремена кривице за геноцид.

[table id=1 /]

Аутор Д. Милинковић / Новости