Зашто килограм малине кошта 800 динара у малопродаји

Док се ових дана уговарају цене за нови род малине, килограм овог воћа на београдским пијацама и у малим пиљарама достиже цену и до 800 динара. Ово је и до три пута више од тренутне цене – од 250 до 350 динара по килограму, колико добијају произвођачи у откупу од хладњачара.

Српска малина, црвено злато, најпознатији домаћи бренд у свету, и ове године у сезони биће недоступан већини домаћих потрошача. Оваква ситуација понавља се годинама, а најдрастичнији „поремећај” на тржишту догодио се 2017, када је малопродајне цена била чак седам пута виша од откупне. Паковање од 125 грама у радњама тада је коштало 100 динара, док су произвођачима хладњачари нудили 120 динара – али по килограму.

Јасно је да економске логике нема у формирању малопродајних цена овог воћа, али и ко у ланцу остварује највишу зараду.

На то су својевремено указали из Асоцијације малинара Србије, истичући да је управо главно питање колико је учесника на тржишту у ланцу продаје и да произвођачи ипак најмање зарађују. Око 75 одсто малинара продаје ово воће директно хладњачарима, а произвођачи закључују да постоји много посредника док то воће стигне до потрошача.

– Уместо да будемо карика у том ланцу, ми гледамо како од нас купују јефтино и продају скупо – рекли су тада у овој организацији. Чињеница је да су се у међувремену тржишне околности промениле и да због несташице малине у свету произвођачи ове сезоне рачунају на значајно бољу зараду него пре четири године.

Широј јавности мало је познато да Србија највећим делом производи малину која иде директно у хладњаче и даље у извоз или домаћу прераду. Само мале количине свеже малине остају на домаћем тржишту, али то углавном нису сорте виламет и микер, које су најтраженије у извозу, али смрзнуте.

– Трошкови код свеже малине јесу већи, али наши продавци прате неке светске трендове не уважавајући локалне прилике. Није то само случај код малине него и код неког другог воћа. То изазива прилично велики револт код потрошача – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Он истиче да овако висока цена нема везе с произвођачима, већ с трговцима. Како објашњава, производња код свеже малине другачије је организована. Трошкови се увећавају јер је потребно да буде што мање контакта рукама, селекција се ради на самом пољу, а мањи је и учинак берача, што поскупљује производњу.

– Другачији је и сортимент. Најчешће то нису виламет и друге најзаступљеније сорте јер она није добрих карактеристика када је реч о свежем програму. То су сорте које дају мањи принос, али подносе и дужи број дана изложености у тим неким полуконтролисаним условима. Ако и има виламета у малопродаји, то је у мањим количинама јер та малина има тамнију боју и није толико пријемчива купцима – објашњава Лепосавић.

Када је реч о откупној цени о којој се ових дана интензивно говори, наш саговорник каже да је прилично шаренолика ситуација на тржишту. Озбиљнији откупљивачи који размишљају дугорочно понудили су од 250 динара за килограм виламета до 270 за микер.

– Ове цене имају тенденцију раста и сигурно ће тако бити. Имали смо и понуду у Мачви за 350 динара по килограму, али такви откупљивачи углавном набављају за њих потребне количине и после тога прекидају откуп – каже Лепосавић.

Он додаје да треба бити обазрив у овом тренутку јер је велика јагма на тржишту и питање је шта ће бити када буду испоштоване количине од 20.000 тона, које ми већ дугујемо из прошле сезоне.

– Тачно је да је свуда у свету малина далеко скупља него прошле године. Али висока цена не мора нужно да значи да је то добро, јер је питање како ће тржиште реаговати када „покупи” све оне количине које се већ дугују. Треба бити разуман. Ни највиша цена не може надокнадити пад приноса. Савет произвођачима је да овакву ситуацију с бољим зарадама искористе за побољшање својих засада – каже Лепосавић.

[table id=1 /]

Ивана Албуновић / Политика