У средњим школама око 9.000 места више него будућих ђака

0
(фото: Depositphotos, racorn)

За упис ученика у први разред 519 средњих школа Србије званичним конкурсом планирано је укупно 76.877 места, од тога 16.854 у трогодишњим образовним профилима и 59.777 места у гимназијским и четворогодишњим смеровима стручних школа. Генерација осмака који су недавно положили завршни испит и тиме стекли услов да конкуришу за упис у средње школе броји 68.013 ђака. Међу њима су 66.933 мала матуранта класичних осмолетки и 1.080 полазника који су осам разреда основне завршили по програму функционалног образовања одраслих. И да сви у овом року упишу први разред средње школе, остаће 8.864 непопуњена места. Али, за најтраженије смерове први уписни круг је и једини, број планираних ђака по правилу је недовољан за све заинтересоване ученике, праг је висок, а испод црте остају десетине кандидата. Сваке године је тако у школи од посебног националног значаја у језгру престонице у коју на пријемни долазе и ђаци из Сенте, Новог Сада, Ваљева, Ниша, Крагујевца и Краљева иако у овим градовима постоје специјализована одељења основана по угледу на веома тражену Математичку гимназију. У први разред она прима 100 ученика. Двапут више осмака ове године покушало је да се домогне њених клупа.

– Било је скоро 200 кандидата. Пријемни није био лак. Година је била тешка. Деца су се очигледно спремала. Положило је 135 ђака. За оне који су на граници, изнад и испод 100. места на ранг-листи с пријемног, веома је важан успех на завршном испиту. Извесно је да неће сви који желе успети да постану ђаци Математичке гимназије. Као другу жељу могу да наведу специјализовано математичко одељење при некој другог гимназији, али и специјализована одељења за информатику и рачунарство или за физику, за која се рачуна пријемни који су код нас положили. Такође, као другу жељу могу да ставе природно-математички смер, на пример, Десете или Пете београдске гимназије у којима се одлично ради – сугерише Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије.

Пракса потврђује да има и талената који упркос томе што су први на листи распоређени у жељени смер, не могу да се школују где су намерили и заслужили кад нема довољно ученика да се формира одељење. Примера ради, тако је прошле године у ИТ смер Гимназије у Чачку распоређено свега осам кандидата. Оваква специјализована одељења, по правилу, могу да приме до 20 ученика, али не могу да опстану без минимум 15 ђака, па чачанско ИТ одељење није формирано.




– Они који су ту били распоређени, као и вршњаци, навели су више жеља у листи, али су аутоматски распоређени само у једну школу. Ризик да ли ће бити довољно ђака да се оформи одељење увек постоји. Ако их нема довољно, имају избор да упишу неки други смер у истој школи или сличан смер у другој школи у истом граду, на пример, за електротехничаре информационих технологија или рачунара у техничким школама. У оваквој ситуацији ђаци се углавном определе да остану код нас на природном смеру. Најупорнији одлазе у други град због гимназијског ИТ одељења, из Чачка у Крагујевац, под условом да тамо остане места – појашњава Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку.

Руководиоци средњих школа добију готове спискове ученика за упис у први разред, не утичу на рангирање и распоред ђака по смеровима, али су прва адреса за недоумице ђака и родитеља који не разумеју – како је могуће да два осмака из исте осмолетке и с истим бројем бодова конкуришу за исти смер, једном је то прва, а другом друга жеља, а на крају буде примљен ученик по другој жељи.

– Последњи уписан међу 30 првака смера медицинска сестра техничари и први испод црте прошле године имали су идентичан број бодова 83,07. Није примљено дете које је тај смер навело као прву жељу. Родитељи су реаговали, а и нама није било јасно како је то могуће, као ни члановима Окружне уписне комисије. Добили смо званичан одговор из ресорног министарства да је дете уписано по другој жељи имало више бодова на завршном испиту, што му је дало предност у односу на ученика с истим бројем бодова коме је исти смер био прва жеља – дочарава Јелена Мирковић, директорка Средње школе „Свети Сава” у Лозници.

Искуство из претходних година потврђује да се око две трећине осмака на републичком нивоу упише у средњу школу по некој од прве три жеље, али на окружном није баш тако. Примера ради, у Београду се по првој жељи у првом уписном кругу средњошколских клупа лане домогло 54,40 одсто ђака, а у Севернобачком округу, где је десет пута мање осмака него у престоничком, прву жељу је испунило 79,13 одсто ученика.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Миленија Симић-Миладиновић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.