Устанак или нестанак

Налазимо се у процесу потпуног и сигурног нестанка, све то посматрајући и ћутећи без икаквог покушаја устанка и пружања отпора. Непријатељи нам намећу пацифизам, хуманизам, демократију и мултикултурализам као нешто нормално и пожељно, а нама је то да прихватимо и да сигурним кораком закорачимо у пакао.

Поробљивачи, не само што нас пљачкају и израбљују, они желе да нас сведу на најмању могућу меру, да изгубимо национални идентитет како би са нама могли што лакше да управљају. Баш као дахије некад што су хтеле да оставе само луду ђецу од седам година и да тако добију послушну рају.

Продају нашу земљу, наше реке, планине, шуме, језера, пашњаке… пошто су фабрике и фирме већ продали. Продају и нас саме, тргују нашим животима и имовином као џаком кромпира. Краду и убијају нашу децу, уцењују нас, малтретирају и брукају где год да стигну. Ми само слежемо раменима и ћутимо.

Воде нас у ратове које су унапред испланирали да изгубимо. Оптужују нас и суде нам за ратне злочине које нисмо починили. Терају нас да плаћамо ратне одштете за ратове које нисмо ни водили нити у њима званично учествовали. Србија већ дуже време плаћа ратну одштету (додуше испод жита, да се Власи не досете) Хрватској, Федерацији БиХ, терористичкој нарко “држави” Косово, Албанији и некаквој јеврејској заједници.

Измишљају непостојеће вирусе и болести, застрашују нас и закључавају, а онда нам по папреној цени продају своје вакцине помоћу којих су испланирали да нас истребе. Зашто би покретали отворени рат који може да их кошта времена, људства и новца, кад могу то да одраде на потпуно безболан начин и још да зараде на томе.

Пласирају нам мајмунске крике као аутентичну српску музику а Срби као овце климају главом и прихватају све што им се наметне и све што већина прихвата. Српском музичком сценом доминирају некакве Џале, Бубе, Расте и којекакве друге креатуре. Књижевност која је изнедрила Његоша, Андрића и Црњанског данас је спала на полупане старлете и дрогиране ријалити играче.

Неко ће рећи: Али тако је свуда!
Нас уопште не сме да интересује шта се накарадно прихвата и пропагира било где на свету, већ треба да учинимо све да зауставимо ову пошаст без обзира да ли је у питању политика, спорт, музика или нешто друго. Ми не треба да се поводимо за модерним светом, већ морамо бити звезда водиља побуне против таквог света.

Нећемо их победити на изборима где су сви кандидати из њихове кухиње. Сви су они, као што Шешељ сам за себе рече, радикалне демократе и либерали. Избори су само демократска шарада, јер да заиста нешто могу да промене били би укинути. Нико од њих не представља и не заступа народ већ су сви они војници партије.

Нећемо их победити ни мирним шетњама и петицијама које се потписују свакодневно и које само служе за убијање било какве воље за смисленом борбом против окупаторског поретка. Имамо пример организације 1 од 5 милиона која ништа није постигла шетњама и звиждањем, већ је њихова улога била да отупе оштрицу народног гнева и да је усмере у погрешном правцу.

Једино чега се они плаше је сила. Гола, агресивна сила је једини језик који они разумеју. Нација уједињена у једном циљу их ужасава. Зато су сви њихови напори усмерени ка томе да спрече окупљање јаких који би водили борбу против њих. Поткупљују народ илузијом демократије да би спречили свој неминовни крај. Они се више ништа не питају, на нама је да одлучимо хоћемо ли устати или нестати.

[table id=1 /]

Иван Милић / Васељенска