Хрвати и даље краду од Срба

Хрвати и даље краду од Срба

Хрватска (Фото: EPA-EFE/Christian Bruna)

У сажетом погледу на најновија дешавања у земљи Србији и њеном окружењу, вид ми парају две вести, са мог љубљеног сајта „Спутњик“. Прва, као трн у оку, тиче се и наслова овог запажања. И друга се једнако тиче истог наслова, али то на крају.

Хрвати не могу да установе сопствено биће а да не закораче у српско двориште и из њега као чеда таме здипе оно што им је најближе. Под комунистима, тојест у Черчил-Броз- Кардељевој Југославији не само да су дрписали, као џепароши у аутобусима градског саобраћајног (пошто су уцмекали преко 700.000 Срба), него су и нечасне дарове примали оберучке: Барању, Славонију, Банију, Кордун, Лику, Далмацију, Дубровник и Конавле, са острвима. Уз то натурили су Србима латиницу, коју је забраном ћирилице промовисао Анте Павелић, ништа мањи зликовац од Адолфа Хитлера, а Срби су је прихватили као писмо културнијег и цивилизованијег народа – да би се данас скоро сви у Србији њоме прсили и дичили. Тако су Срби пристали да буду и остану провинција хрватског духовног простора. И сада, јавља „Спутњик“, поново и по милионити пут хоће да украду Николу Теслу. Реч је о новчаници евра, са ликом православног Србина Николе Тесле. (Неписмени Срби, под утицајем културнијих Хрвата кажу еуро.)

Пошто је Хрватска чланица опскурне удруге под именом Европска заједница, тиме је и стекла право да се на једној монети дотичне валуте појави лик који она одабере. И заиста, она је у тај хвале вредан подухват укључила најпре кабинет председника Републике Хрватске а који је комисији Народне банке Хрватске то наложио и предложио да се на тој ковници нађе лик православног Србина Николе Тесле. (Очекује се протестно реаговање Велимира Абрамовића мање знаног као брата пропале сликарке Марине Абрамовић, а великог фана Николе Тесле.) Комисија се обратила неким институцијама, са размишљањем о три могућа мотива, на ковници. Да то буду или шаховница, или карта Хрватске, или куна, или глагољица или Дубровник.

Кренимо редом.




У „Стематографији“ Христифора Жефаровића из 1740. године, уз читав низ српских светитеља, кроз литографију, од Светог Саве, Светог Николе, Светог Јована Владимира, Светих Козме и Дамјана, и преко четрдесет (40) начина краснописом представљено писање ћирилице, налазе се и мапе српских грбова – а међу њима и шаховница.
Данашња карта Хрватске одговара оном што је професор Василије Крестић ословио као велика Хрватска, што у преводу значи отимачина туђе земље, у делу „Геноцидом до Велике Хрватске“, 2007.
Куна је новчаница натопљена српском крвљу у Независној Држави Хрватској која је извршила монструозан и неосуђен злочин геноцида над Србима. – Јер Хрвати у свом постојању, коликогод да је никад до Независне Државе Хрватске никад нису имали свој новац.

Глагољица је била и остала српско писмо, ништа мање но ћирилица. Погледај „Православну Далмацију“, Никодима Милаша, из 1901. у оном делу где се говори о Сплитском сабору и увођењу латинског језика у православну цркву у Далмацији.

Дубровник је до Черчил-Броз-Кардељеве Југославије био од свог настанка српски град, у чијем памћењу из новијих времена, а то значи из XIX столећа имао је своју српску штампарију, своја српска гласила, као и веома утицајне и угледне Дубровчане који су неговали, ширили и представљали српско становиште, што би рекао Милош Црњански. Овоме треба додати и постојање Матице српске, као и веома богате издавачке делатности. Иначе у Дубровнику и пре цара Душана нико никад и нигде није поменуо ма шта што би имало везе са Хрватима и Хрватском. Па тако и све до откривања споменика Иви Гундулићу, великом српском песнику, када су на ту свечаност као силеџије из Загреба дошли Франко и његови надобудни, набусити и беспризорни момци, да покваре ту велику свесрпску свечаност.

И сад кабинет председника Републике Хрватске предлаже лик православног Србина Николе Тесле за ковницу евра, а дизајнер Давор Брукета то поткрепљује речима: „То је историјска прилика да испричамо причу о човеку који се ту родио, школовао и саградио прву хидроелектрану у Европи“. Трт-мрт-крт.

Сигуран сам да ће се Велимиру Абрамовићу, поштоваоцу лика и дела Николе Тесле придружити и председник Српске академије наука и уметности, и онако као што је мудро и целисходно зборио о Косову и Метохији подићи свој глас против овог бестидно замишљеног лоповлука од Хрвата. А успут ће им и рећи: па како то да у Смиљану, селу у коме се Никола Тесла родио у време Војне Крајине, под Хабсбурзима, данас нема ни једног Тесле, а да уз сам храм посвећен Светом Петру и Павлу (не да су у питању Петар и Павао), над гробницу у којој леже земни остаци преко 160 оних који су с презименом Тесла, уз још око 400 православних Срба, које су Хрвати поклали у време Анте Павелића, ни дан данас немају достојно и православно надгробно обележје.
И како бисте описали тај гест веома културних Хрвата, са западним и цивилизованијим назорима живота, како су нас тукли у главу у време Черчил-Броз-Кардељевој Југославији, а ови данашњи настављају у Србији тим истим путем, све у духу одбране хрватског духовног простора у Србији.




И сад, други трн у мом оку. Наш врли челник престоног Београда најављује метро у Београду, поверен француским извођачима радова. Том приликом даје могућност грађанима Београда да гласањем, електронским начином, да одаберу изглед вагона у том будућем метроу.

Возио сам се у неколико метроа, па и у Париском. Дакле, у француском. И што сам видео у том метроу најимпресивније је било необично велико присутво клошара, као и просјака, који су као врхунски глумци дочаравали своју несрећу да би добили неку цркавицу. Све остало сводило се на пусте ходнике и путоказе по правцима кретања – на француском језику. Најмаркантнији, најупечатљивији, најбржи и најпрометнији у памћењу остао ми је московски метро: све и једна станица је музејски експонат, а распоред линија и станица је такав да се не може оманути у правцу кретања. Али власт је одлучила (да ли уз помоћ мита, или зарад „мира и стабилности на западном Балкану“, или због „традиционалног пријатељства са Французима“ који су нас тако лепо бомбардовали 1999. не знам – Арно Гујон није Француз, он је анђео) власт је одлучила да метро граде Французи.

Успут је тај челник своју слаткоречивост обогатио тврдњом како су сви градоначелници причали о метроу, али ето сада се приступа том велелепно подухвату. Господине челниче, мало сте се залећели у причи.

Бранко Пешић, иначе Земунац, Београд је подигао као ни један пре ни после њега. И почео је да гради метро – ископано је негде око 16 километара, а онда се стало. Зашто?
Јосип Броз је зауставио све што се у том часу налазило у раду, као и у планираном пројекту. Између осталог требало је да се подигне и ново здање Народног позопришта, са великом сценом за балет и велике позоришне представе, на левој обали Саве. На светском конкурсу било је пристигло преко 100 радова, а прву награду и откуп за извођење добио је аутор који је у Мелбурну направио ону чувену шкољка зграду опере.

Изградња Београда дешавала се у време док је у Хрватској кључао сепаратистички покрет под скраћеним именом МАСПОК. Хрватска је била на ногама, под гласном и грленом паролом: „Који се то град диже – величајно изграђује, док Загреб константно пропада?“ Оне пароле из времена Независне Државе Хрватске не бих помињао, само ћу рећи: епилог хрватског бунта био је кастрација Срба и гушење Београда.

Ако ово није крађа, да останем при учтивим изразима, питам се шта је онда крађа!?

Срђан Воларевић / Васељенска

[table id=1 /]



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета