Насловна Србија Хрвати и даље краду од Срба

Хрвати и даље краду од Срба

0
Хрватска (Фото: EPA-EFE/Christian Bruna)

У сажетом погледу на најновија дешавања у земљи Србији и њеном окружењу, вид ми парају две вести, са мог љубљеног сајта „Спутњик“. Прва, као трн у оку, тиче се и наслова овог запажања. И друга се једнако тиче истог наслова, али то на крају.

Хрвати не могу да установе сопствено биће а да не закораче у српско двориште и из њега као чеда таме здипе оно што им је најближе. Под комунистима, тојест у Черчил-Броз- Кардељевој Југославији не само да су дрписали, као џепароши у аутобусима градског саобраћајног (пошто су уцмекали преко 700.000 Срба), него су и нечасне дарове примали оберучке: Барању, Славонију, Банију, Кордун, Лику, Далмацију, Дубровник и Конавле, са острвима. Уз то натурили су Србима латиницу, коју је забраном ћирилице промовисао Анте Павелић, ништа мањи зликовац од Адолфа Хитлера, а Срби су је прихватили као писмо културнијег и цивилизованијег народа – да би се данас скоро сви у Србији њоме прсили и дичили. Тако су Срби пристали да буду и остану провинција хрватског духовног простора. И сада, јавља „Спутњик“, поново и по милионити пут хоће да украду Николу Теслу. Реч је о новчаници евра, са ликом православног Србина Николе Тесле. (Неписмени Срби, под утицајем културнијих Хрвата кажу еуро.)

Пошто је Хрватска чланица опскурне удруге под именом Европска заједница, тиме је и стекла право да се на једној монети дотичне валуте појави лик који она одабере. И заиста, она је у тај хвале вредан подухват укључила најпре кабинет председника Републике Хрватске а који је комисији Народне банке Хрватске то наложио и предложио да се на тој ковници нађе лик православног Србина Николе Тесле. (Очекује се протестно реаговање Велимира Абрамовића мање знаног као брата пропале сликарке Марине Абрамовић, а великог фана Николе Тесле.) Комисија се обратила неким институцијама, са размишљањем о три могућа мотива, на ковници. Да то буду или шаховница, или карта Хрватске, или куна, или глагољица или Дубровник.

Кренимо редом.




У „Стематографији“ Христифора Жефаровића из 1740. године, уз читав низ српских светитеља, кроз литографију, од Светог Саве, Светог Николе, Светог Јована Владимира, Светих Козме и Дамјана, и преко четрдесет (40) начина краснописом представљено писање ћирилице, налазе се и мапе српских грбова – а међу њима и шаховница.
Данашња карта Хрватске одговара оном што је професор Василије Крестић ословио као велика Хрватска, што у преводу значи отимачина туђе земље, у делу „Геноцидом до Велике Хрватске“, 2007.
Куна је новчаница натопљена српском крвљу у Независној Држави Хрватској која је извршила монструозан и неосуђен злочин геноцида над Србима. – Јер Хрвати у свом постојању, коликогод да је никад до Независне Државе Хрватске никад нису имали свој новац.

Глагољица је била и остала српско писмо, ништа мање но ћирилица. Погледај „Православну Далмацију“, Никодима Милаша, из 1901. у оном делу где се говори о Сплитском сабору и увођењу латинског језика у православну цркву у Далмацији.

Дубровник је до Черчил-Броз-Кардељеве Југославије био од свог настанка српски град, у чијем памћењу из новијих времена, а то значи из XIX столећа имао је своју српску штампарију, своја српска гласила, као и веома утицајне и угледне Дубровчане који су неговали, ширили и представљали српско становиште, што би рекао Милош Црњански. Овоме треба додати и постојање Матице српске, као и веома богате издавачке делатности. Иначе у Дубровнику и пре цара Душана нико никад и нигде није поменуо ма шта што би имало везе са Хрватима и Хрватском. Па тако и све до откривања споменика Иви Гундулићу, великом српском песнику, када су на ту свечаност као силеџије из Загреба дошли Франко и његови надобудни, набусити и беспризорни момци, да покваре ту велику свесрпску свечаност.

И сад кабинет председника Републике Хрватске предлаже лик православног Србина Николе Тесле за ковницу евра, а дизајнер Давор Брукета то поткрепљује речима: „То је историјска прилика да испричамо причу о човеку који се ту родио, школовао и саградио прву хидроелектрану у Европи“. Трт-мрт-крт.

Сигуран сам да ће се Велимиру Абрамовићу, поштоваоцу лика и дела Николе Тесле придружити и председник Српске академије наука и уметности, и онако као што је мудро и целисходно зборио о Косову и Метохији подићи свој глас против овог бестидно замишљеног лоповлука од Хрвата. А успут ће им и рећи: па како то да у Смиљану, селу у коме се Никола Тесла родио у време Војне Крајине, под Хабсбурзима, данас нема ни једног Тесле, а да уз сам храм посвећен Светом Петру и Павлу (не да су у питању Петар и Павао), над гробницу у којој леже земни остаци преко 160 оних који су с презименом Тесла, уз још око 400 православних Срба, које су Хрвати поклали у време Анте Павелића, ни дан данас немају достојно и православно надгробно обележје.
И како бисте описали тај гест веома културних Хрвата, са западним и цивилизованијим назорима живота, како су нас тукли у главу у време Черчил-Броз-Кардељевој Југославији, а ови данашњи настављају у Србији тим истим путем, све у духу одбране хрватског духовног простора у Србији.




И сад, други трн у мом оку. Наш врли челник престоног Београда најављује метро у Београду, поверен француским извођачима радова. Том приликом даје могућност грађанима Београда да гласањем, електронским начином, да одаберу изглед вагона у том будућем метроу.

Возио сам се у неколико метроа, па и у Париском. Дакле, у француском. И што сам видео у том метроу најимпресивније је било необично велико присутво клошара, као и просјака, који су као врхунски глумци дочаравали своју несрећу да би добили неку цркавицу. Све остало сводило се на пусте ходнике и путоказе по правцима кретања – на француском језику. Најмаркантнији, најупечатљивији, најбржи и најпрометнији у памћењу остао ми је московски метро: све и једна станица је музејски експонат, а распоред линија и станица је такав да се не може оманути у правцу кретања. Али власт је одлучила (да ли уз помоћ мита, или зарад „мира и стабилности на западном Балкану“, или због „традиционалног пријатељства са Французима“ који су нас тако лепо бомбардовали 1999. не знам – Арно Гујон није Француз, он је анђео) власт је одлучила да метро граде Французи.

Успут је тај челник своју слаткоречивост обогатио тврдњом како су сви градоначелници причали о метроу, али ето сада се приступа том велелепно подухвату. Господине челниче, мало сте се залећели у причи.

Бранко Пешић, иначе Земунац, Београд је подигао као ни један пре ни после њега. И почео је да гради метро – ископано је негде око 16 километара, а онда се стало. Зашто?
Јосип Броз је зауставио све што се у том часу налазило у раду, као и у планираном пројекту. Између осталог требало је да се подигне и ново здање Народног позопришта, са великом сценом за балет и велике позоришне представе, на левој обали Саве. На светском конкурсу било је пристигло преко 100 радова, а прву награду и откуп за извођење добио је аутор који је у Мелбурну направио ону чувену шкољка зграду опере.

Изградња Београда дешавала се у време док је у Хрватској кључао сепаратистички покрет под скраћеним именом МАСПОК. Хрватска је била на ногама, под гласном и грленом паролом: „Који се то град диже – величајно изграђује, док Загреб константно пропада?“ Оне пароле из времена Независне Државе Хрватске не бих помињао, само ћу рећи: епилог хрватског бунта био је кастрација Срба и гушење Београда.

Ако ово није крађа, да останем при учтивим изразима, питам се шта је онда крађа!?

Срђан Воларевић / Васељенска

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Нема коментара

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.