Представа за рају: Споразум власти и опозиције о изборним условима

Почетком септембра, после краће летње паузе, требало би да буде познато које уступке је власт спремна да направи по питању захтева опозиције за изборним условима кроз међустраначки дијалог без страних посредника, истичу за Данас учесници дијалога из опозиције.

Након тога убрзо би могло да уследи потписивање споразума између свих који су учествовали у овим преговорима.

Следећи састанак радне групе за међустраначки дијалог власти и опозиције без страних посредника требало би да се одржи 25. или 26. августа, он ће бити техничке природе и на њему неће присуствовати председник државе већ само представници странака. На овом састанку требало би да буде сублимирано све што је до сад урађено и договорено кроз раније сесије.

Наредни долазак председника Александра Вучића на састанак радне групе очекује се почетком септембра и тада су могући и конкретнији завршни потези по питању договора о изборним условима.

Очекује се да председник Вучић на том састанку каже које уступке је власт спремна да направи по питању изборних услова, посебно у сфери медијских захтева за већим присуством опозиције на јавним сервисима, а онда ће бити ред да опозиција одлучи да ли ће прихватити понуду власти.

Поводом изнетих предлога за побољшање изборних услова требало би да се изјасне чланови радне групе из опозиције али и друге политичке организације које не учествују у раду овог тела а јесу део пленума странака које су прихватиле дијалог без странаца.

Уколико дође до усаглашавања обе стране, следи потписивање споразума власти и опозиције о изборним условима што би требало да буде завршено током септембра како би остало довољно времена за примену договореног до избора на свим нивоима који се очекују у априлу 2022. године.

Овакав споразум могао би да се нађе и пред остатком опозиције која учествује у преговорима под окриљем Европског паралемента, без обзира на то шта буде договорено на овом посебном колосеку дијалога.

Жика Гојковић, председник Покрета за обнову краљевине Србије (ПОKС) каже да је „умерени оптимиста“ по питању оваквог распореда дешавања, очекује да ће све ићи по плану и истиче да су медијски услови најважнија ставка од које ће зависити исход преговора.

– Очекујемо да председник државе као најзначајнија политичка фигура каже шта је власт спремна да испуни од захтева опозиције. Један од кључних захтева су медијске слободе али није довољно да се само направи простор за медијску кампању пред изборе већ да буду омогућено више присуства за опозицију у медијима и да примена почне већ од септембра уколико постигнемо сагласност. Од тога шта власт понуди зависи да ли ћемо потписати споразум или не, навео је Гојковић.

Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије (ДСС) подсетио је да поред медијских, постоје и услови који се односе на техничке и законске аспекте спровођења избора и у томе види кључну улогу опозиције.

– Раван која се тиче изборних услова у техничком смислу значи једноставно да не буде крађе и малверзација, да резултат одражава оно како људи гласају и да се то нађе у гласачкој кутији. То се тиче делимично воље власти али највећим делом се тиче нас из опозиције и колико ми будемо способни да организујемо добру контролу избора. Суштински све зависи од тога како осигурамо да се на бирачким местима и са записницима не ради ништа што није легално – истиче Јовановић.

Милица Ђурђевић Стаменковски председница Српске странке Заветници, каже да је њено једино очекивање да не буде даљег одуговлачења јер сматра да је опозиција јасно изнела све своје захтеве и нема потребе да се пролонгира са коначним споразумом.

– Било би добро да се тај процес што пре оконча, нарочито узевши у обзир најаве да ће избори бити на свим нивоима у пролеће. Ми сматрамо да сви захтеви треба да буду уважени, сваки је пођеднако важан и односе се на укупну атмосферу. Посебно смо апострофирали притиске са којима се грађани суочавају на локалу јер је то кључни проблем за учествовање у политичком животу. Један наш захтев за који је у старту најављено да неће бити прихваћен је да на локалним листама носиоци не буду лидери политичких странака већ појединци који имају пребивалиште у тим местима. Ипак, ово је у старту одбијено а није било довољно интересовања од стране опозиције да се инсистира на томе – наводи Ђурђевић.

[table id=1 /]

Данас