Могу ли фриленсери да остваре право на пензијско и инвалидско осигурање

Просечан фриленсер у Србији је особа у тридесетим годинама са завршеним факултетом која се бави тим послом како би издржавала себе или једну и више чланова породице, а којој је то једини извор прихода. Фриленсер при том не остварује право на пензијско и инвалидско осигурање, и то често узимају као највећу ману свог посла, показује недавно објављена анкета на коју је одговорило 797 испитаника. Истраживање, које је пренео Танјуг, показује да се фриленсингом у Србији подједнако баве жене (49,2 одсто) и мушкарци (50,8).

Упитани како фриленсери могу да остваре право на пензијско и инвалидско осигурање да би сутра могли да имају и пензију, у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике за наш лист одговарају да они која су радно ангажовани без формалног закључења уговора – прихватањем услова пословања, односно регистрацијом (рад на домаћим и страним платформама), такозвани фриленсери, у систему ПИО сматрају се осигураницима самосталних делатности (ако нису осигурани по другом основу).

Њихов статус регулисан је чланом 12, став један, тачка три Закона о ПИО. Ово се односи и на све друге врсте уговора (неименоване, именоване, орочене, без рока, уговоре по приступу, формалне, неформалне…) код којих се за извршен рад или посао остварује накнада односно приход. Они који раде на територији Србије за страног послодавца, који нема регистровано представништво у нашој земљи, код кога за обављен посао добијају накнаду, у систему ПИО такође се сматрају осигураницима самосталних делатности (ако нису осигурани по другом основу).

Све наведене категорије имају обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на начин уређен Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање и Законом о порезу на доходак грађана, на основу чега су у могућности да остваре сва права из пензијског и инвалидског осигурања на исти начин као и сви остали осигураници, наглашавају из Министарства рада.

Уколико се особе које обављају наведене послове већ налазе у осигурању (на пример запослене су код домаћег послодавца) постоји обавеза плаћања доприноса по основу прихода оствареног обављањем свих наведених послова.

Наиме, допринос се плаћа на сваки приход који се добије на основу рада, до лимита утврђеног Законом о доприносима о обавезном социјалном осигурању. Дакле, уколико је неко истовремено запослен, оснивач је неког привредног друштва, остварује приход од домаћег или страног послодавца по основу ауторског уговора, уговора о делу или било ког другог уговора, а такође ради на платформи, у обавези је да плати допринос за ПИО на сваки приход добијен по наведеним основама.

Стаж осигурања сразмерно се утврђује тако што се износ накнаде на коју се плаћају порез и доприноси дели са најнижом основицом за плаћање доприноса која важи у моменту уплате. Висина пензије сразмерна је временском периоду проведеном у осигурању (дужини стажа осигурања) и висини основица на које је плаћан допринос током осигурања.

У складу са тим, већи износ оствареног прихода по основу рада, а тиме и већа основица на коју је плаћен допринос, утичу на већу пензију у будућности.

Упитани да ли су фриленсери могли да уплаћују стаж по члану 15 Закона о ПИО који предвиђа самосталну уплату на једну од основица, у ресорном министарству наглашавају да је укључивање у обавезно осигурање уређено овим чланом и ту могућност имају особе које нису осигуране по другом основу, односно не обављају рад по основу кога остварују приход на који се плаћа допринос за ПИО.

Фриленсери не спадају у ту категорију, с обзиром на то да, како је наведено, имају обавезу плаћања доприноса по основу прихода који остварују радом.

[table id=1 /]

Јасна Петровић-Стојановић / Политика

БОНУС ВИДЕО: