Пресушују и џепови: Колико ће још због велике жеге поскупети храна у Србији

0
Суву пшеницу пољопривредници покосили за припрему сточне хране (Фото: Васељенска )

Суша, већ је извесно, умањила род основних пољопривредних производа који ионако већ дуже време држе високу цену. Отуда и запитаност хоћемо ли мањи овогодишњи род додатно плаћати још вишом ценом прехрамбених производа које су већ у продавницама порасле.

Суша неће бити од пресудног значаја за високе цене основних пољопривредних производа, које ће овако високе бити најмање још годину дана. Она ће свакако утицати на ценe хране и прехрамбених производа, али ће онe првенствено зависити од куповне моћи становништва, оцењује за Спутњик агроекономиста Милан Простран.

Докле ће ићи цене пољопривредних производа

Он каже да ћемо према првим проценама имати скромну јесењу бербу.

„Прве процене су биле да ће род кукуруза бити мањи за 30 одсто, па можда и више од тога у односу на прошлу годину, да ће соја још више подбацити и да ће сунцокрет најбоље проћи. То је култура која добро подноси сушу, али ће и његов род бити за око 10 одсто мањи“, оцењује Простран.

Он напомиње да ће праве процене ове три културе које су засејане на највећем броју хектара – милион под кукурузом, а пола милиона под сојом и сунцокретом, бити познате на јесен. То је јако велика површина и свако смањење рода одражава се пре свега на укупан фонд хране, а онда има утицаја и на кретање цена.



Он, међутим, напомиње да сада високе цене нису никакав продукт смањења производње због суше, подсећајући да је реч о берзанским производима и да и у Србији на њихову цену утичу цене тих производа на берзама у свету које су на високом нивоу још од јесени прошле године.

Берзе диктирају цену

„Тај се тренд успоставио на релативно високом нивоу тако да је цена кукуруза достигла 27 динара за килограм што је незабележен ниво за последњих неколико десетина година. Соја је чак дошла на ниво од 80 динара, а и сунцокрет који је утицао на цену уља, такође има високу цену“. Чак се и нови род кукуруза и соје, оно што ће се тек жњети и брати, уговора на 24 динара за кукуруз и за соју преко 70 динара, “ истиче наш саговорник.

И пшеница која је већ пожњевена има високу цену од преко 25 динара, напомиње Простран, додајући да је то одраз светског тренда високих цена свих сировина генерално – и бакра, злата, челика, алуминијума, нафте.

Зато ће суша, како истиче, утицати на род, али не и на цену за коју су пресудна кретања на светским берзама.

Кад и добар род има високу цену

Да је тако показује прошлогодишња ситуација када су климатски услови утицали на изузетно добар род, па је принос кукуруза код нас био преко осам милиона тона, а цена му на јесен отишла у вис, јер су је диктирале светске берзе.



„Сигурно ће се још најмање годину дана задржати висок ниво цена основних ратарских производа који су врло важни јер су то основни прехрамбени производи за исхрану и људи и животиња. Све у свему, мораће то да плати потрошач“, уверен је наш саговорник.

Важно је, наравно, и воће и поврће због квалитета исхране, али не као ови основни производи неопходни у исхрани људи и стоке, истиче Простран.
Он додаје да не зна како ће држава да прави пројекције јер четири производа – кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа – чине гро вредности пољопривредне производње која чини око 7,5 одсто БДП Србије.

Наш познати агроекономиста је сликовито на примеру кукуруза објаснио шта то значи.

Суша ће утицати на БДП

Прошле године је просечан принос кукуруза био осам милиона тона. Ако ове године буде 50 одсто мање, каквих има процена, то је четири милиона тона мање. Када то помножите са данашњом ценом кукуруза то је мањак од преко 600 милиона долара. Зато он сматра да ће суша, пре свега, направити неке поремећаје и у тим пројекцијама о ушечћу пољопривреде у БДП-у.
На питање како ће те високе цене ратарских производа утицати на сточарство јер се сточари већ хватају за главу и смањују производњу, он подсећа да ове турбуленције са ценама трају само годину дана, а да је ситуација у сточарству већ дуго лоша.

„Ми смо сточарство десетковали тако што уназад 20 година оно годишње пада по два посто. Број говеда смо са два милиона свели на око 800.000, а број свиња смо са 4,5 милиона свели на нешто више од два милиона,“ каже овај агроекономиста.

Сточари у још већем проблему

Он сматра да ће високе цене сточне хране пре свега да оптерете производњу свиња и живине. На питање, шта ће у тој ситуацији сточари да ураде, да ли ће у очекивању раста цена меса у малопродаји задржати производњу, или ће наставити да смичу стоку, Простран каже да је њих последњих пет-шест година више убијао увоз меса из ЕУ, јер су странци због обилно субвенционисане производње могли да се играју са ценом на нашем тржишту.



По његовом мишљењу, морали бисмо да пробамо да подржимо домаће произвођаче, па макар и мало више платили, бар да једемо квалитетније месо. Ипак, каже да се плаши да ће се пад сточарске производње наставити, а какво нам је стварно стање видећемо 2023. када буде попис у пољопривреди.

На цену у радњама ће утицати дубина џепа

Простран сматра да би држава ако жели да стабилизује пре свега ценовно тржиште на неком нижем нивоу, морала да формира своје робне резерве.
Оно у шта, међутим, не сумња, је да ћемо на крају све да платимо ми, потрошачи, али и истиче да колико год био висок раст основних пољопривредних производа, раст цена у малопродаји ће ипак диктирати потрошња.

„Познајући потрошачку логику, ви можете да понудите цену меса од хиљаду динара за килограм, али ко ће да га купи. Ми имамо високе цене јунећег и телећег меса, па је његова годишња потрошња јако мала код нас, не већа од 7-8 килограма по глави становника. Свињског једемо око 20 килограма. Неће ту доћи до неког великог раста цена јер то нема ко да плати“, истиче Простран, сликовито закључивши да ће џеп бити тај који ће кочити неки већи раст цена.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.