Тужбе Курира, као и оне Миленијум тима, застрашују новинаре и угрожавају егзистенцију медија

1
(Фото: Depositphotos/zharate1)

После тужбе издавача Курира, који од четири медија и једне НВО тражи апсурдних 11 милиона динара због писања о лажним вестима и говору мржње тог прорежимског таблоида, стручњаци подсећају да медији овакве поступке тешко могу да поднесу. Чак и ако не буду осуђени, медији морају одмах да плате таксе и адвокате, да улажу велико време и енергију у овакве процесе, а повратак уложеног новца може да потраје годинама.

„Сви смо помало шокирани. Ово је опасан, нимало безазлен притисак“, каже Александра Ђурић Боснић из Центра за интеркултурну комуникацију (ЦИНК), после одлуке издавача таблоида Курир да тужи ту невладину организацију, портале Цензоловку, Раскрикавање, Јавни сервис и дневни лист Данас, те да као накнаду штете затражи невероватних 11 милиона динара.

„Тужбу Курира видим не само као притисак на нашу организацију, конкретне независне медије и њихове издаваче, него и као притисак на слободу мисли и говора уопште. Невероватна свота која се спомиње у тужби такође је врста психолошког притиска. Она сугерише да су, исто тако невероватно, решени да нас застраше. Наравно да нисмо у прилици ни да размишљамо о таквим, апсурдним сумама новца.

“Управо су истраживања ЦИНК-а и Раскрикавања (КРИК) навела Компанију Адриа Медиа Гроуп, која издаје таблоид Курир, на то да Привредном суду у Београду поднесе тужбу и захтева одштету због „нарушавања пословног угледа“ у текстоима о говору мржње и лажним вестима у пет таблоида, међу којима је и Курир.

„Ово није никакав покушај да се дође до истине“




На питање Цензоловке да ли је последња у таласу астрономских тужби против медија покушај да се открије истина, да се узме новац, или да се утиче на уређивачку политику и избор тема којима ће се новинари бавити, Александра Ђурић Боснић је одговорила да би „бизарно било не видети да ово није никакав покушај да се дође до истине“.

„Оваква врста њихове реакције је апсурдна. То је један медиј који има серију притужби на текстове који крше новинарски кодекс. Изврћу се тезе, па долазимо у ситуацију да нас таблоиди оптужују да не говоримо истину. Притом, у нашем тексту нема никакве импровизације. Ради се о истраживању садржаја који је тај медиј већ објавио“, објашњава Ђурић Боснић.

Бојан Цвејић, главни и одговорни уредник портала листа Данас, још једног медија обухваћеног тужбом издавача Курира, најаву парнице тумачи као жељу Курира да се оправда и искупи.

„Тужбу не видим у толикој мери чак ни као притисак, колико као њихову жељу да се оправдају пред јавношћу. Тај новац који се спомиње огроман је за било који медиј у Србији, међутим, ја нисам сигуран да ли они очекују уопште да та тужба стварно прође и да ће наплатити наводну штету“, сматра Цвејић.

„Морају на неки начин да се искупе, да се представе пред другима у бољем светлу. Појавила се, ето, информација да је велик број лажних вести објављен у њиховим новинама и на њиховом порталу и они сад желе да скрену пажњу на себе и да кажу да то није то. Чини ми се да желе да кажу: ‘Ми не признајемо тако нешто и све који кажу да је то тачно – тужићемо их’.“

ОМИЉЕНО СРЕДСТВО БОГАТИХ И МОЋНИХ У УЋУТКИВАЊУ КРИТИКА

Тужбом против медија и НВО, Курир се придружио тренду подношења SLAPP тужби којим наставља да врши притисак и застрашује новинаре, уреднике и издаваче медија, односно да угрожава медијске слободе и информисање у јавном интересу, оценила је Славко Ћурувија фондација.




„СЋФ и Цензоловка ће наставити да бескомпромисно бране право на слободу изражавања и право грађана да буду тачно и објективно информисани. Ако у том послу успемо да убедимо и понеког читаоца Курира да не баца новац на дистрибутере лажних вести, кликбејтова и мржње према другима и другачијима, сматраћемо да смо у томе и успели“, наводи се у саопштењу фондације.

О феномену SLAPP тужби недавно су светски експерти говорили за Цензоловку.

Пол Копан, шеф правног тима Репортера без граница, изнео је став да су оне „постале омиљено средство богатих и моћних у ућуткивању сваке врсте критике“.

Тужбе које би затвориле све локалне медије у земљи

Прва реакција јавности била је да се овде ради о такозваној SLAPP тужби (Strategic Lawsuit Against Public Participation), стратешком поступку усмереном против јавног ангажовања медија или појединаца, с намером да цензурише, застраши и ућутка критичаре.

Подсећамо, претходно је у врло кратком року слично писмо стигло на адресе више домаћих медија.

Почетком априла, београдска компанија Миленијум тим, ангажована на неким од највећих грађевинских послова у земљи, која се у јавности перципира као блиска владајућој Српској напредној странци (СНС), на име нематеријалне штете је од два локална медија (лесковачки портал ЈУГпресс и врањски Инфоврањске) захтевала чак 300.000 евра – своту која би ставила катанац на све професионалне локалне медије у земљи, без изузетка.

Иста фирма потом је тужила још два медија: дневни лист Данас и Телевизију Н1.

Само неколико недеља касније на удару је био Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE). Представници Нивеус тима из Горњег Милановца затражили су да им VOICE исплати два милиона динара због истраживања о јавним набавкама за услуге социјалне заштите.

„Хиперпродукција тужби коју је започео Миленијум тим има за жељу да произведе акт цензуре“, сматра адвокат Иван Нинић, правни заступник портала Инфоврањске у тужби Миленијум тима, коју је окарактерисао као „бесмислену“.

„Ово је директан ударац на егзистенцију медија. У психолошком смислу, такође стварају одређену баријеру. Поступак са собом носи дугогодишњу неизвесност, у смислу коначног пресуђивања. Плаћају се таксе, адвокати, све то захтева ангажовање знања, времена, енергије. Иако тужбе бивају одбијене, медији плаћају трошкове у реалном времену, а тек касније их регресирају, што може трајати и три или четири године.




“У последњем случају против четири медија компанији Adria Media Group који настану између привредних субјеката.

Нинић за Цензоловку објашњава да оваква тужба нема основу у Закону о јавном информисању и медијима, већ у Закону о облигационим односима.

Појединци, дакле, по Закону о јавном информисању и медијима могу тужити медиј уколико сматрају да је о њима изречена неистина која је довела да повреде њиховог угледа или части.

„За то је надлежан искључиво Виши суд у Београду, без обзира на то у ком месту се налази седиште медија. Законодавац је овде хтео да уједначи праксу и на неки начин специјализује Виши суд, међутим, добили смо ситуацију да медији из унутрашњости имају додатне трошкове за пут и смештај, што их свакако додатно исцрпљује“, сматра Нинић.

Евентуално нарушавање пословног угледа привредног субјекта, с друге стране, одређује се пред Привредним судом.

„У нашој пракси, међутим, изузетно тешко се доказује повреда пословног угледа. Субјекат много лакше остварује право на накнаду када она проистиче из кривичног дела за које постоји правоснажна пресуда. У овом случају морала би се доказати штета, односно штетна последица која је настала писањем медија, што није нимало једноставно. Колико је мени познато из јавно доступних података, домаћи судови нису донели велик број оваквих пресуда“, објашњава Нинић.

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Заштита права на слободу изражавања у правосудном систему Србије“, који спроводи Славко Ћурувија фондација, а финансира Европска унија. Ставови изречени у овом тексту представљају ставове аутора и не одсликавају ставове ЕУ.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!

Данијел Апро / Цензоловка



1 Коментар

  1. ciji su ti krikovi i pistaljke? nevladini srpski, ili nevladini americki. kako nevladini?
    „cije-vlade-ne“?

    ok pisu oni protiv vucica, bez njih ne bi saznali puno toga. ali ne laje kera zbog sela…

    to da vucic hoce da ih ugusi, da bi ostao na vlasti je jedno. sasvim drugi su porivi drmanja vucica od strane krika i pistaljke ili kako sve vec svi oni zovu. iskoristimo to vreme i te informacije pametno. ali ne padam u ocaj zbog tih „glasila“

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.