Савић: Док други скраћују радну недељу на четири дана, код нас се ради у пеленама

Председник ИТМ групе Топлица Спасојевић изјавио је да је за бољи статус и положај радника у Србији потребно предузети низ политичких и економских потеза.

Према његовим речима, можда најважнији потез је стимулација предузетништва – где човек преузима функцију и послодавца и запосленог.

Он је за Н1 рекао да се из буџета стално издвајају средства за велике послодавце, а да у земљи има стотинак хиљада малих послодаваца које би требало да буду више цењени и које би требало да “подигнемо на неки пиједестал”. Kако каже, “клинци који су завршили школу требало би да размишљају о томе да буду предузетници”.

“То је лепо теоретски речено, али у пракси је тешко спроводиво”, сматра председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић.

“Потребна нам је правна држава, сигурност, поштовање закона. Потребно нам је да у земљи почне да се цени стручност, знање, посвећеност послу, да немамо у овом обиму партијског запошљавања”, истиче Савић.

На питање где раде срећни радници, Спасојевић одговара да су то пре свега добро плаћени послови у ИТ сектору и компаније где је посао помало и забава.

“И четвородневна радна недеља највећи бенефит ће бити ту”, каже.

Ранка Савић наглашава да српски радник сања о томе да стекне услове и да напусти ову земљу, да оде у неку земљу ЕУ.

“Проблем ове земље је то што људи који напуштају Србију имају и плате од 1.000 евра. Kада их питам зашто одлазе са платом која је добра за Србију добијем одговор да не могу да живе у оваквој неуређеној држави, у којој се не поштују закони. Не могу да поднесу да им шефови и директори буду људи који немају појма о послу који раде јер су на та места дошли путем партијских књижица. Мало је компанија у Србији у којима је радник задовољан и срећан. По анкетама у Србији само је 10 компанија у којима радници желе да раде – ЕПС, НИС, Телеком, Теленор, Филип Морис из Ниша, у којима радници имају добре плате и у којима су међуљудски односи на добром нивоу”, рекла је Савић.

Она оцењује као велики проблем то што послодавци радну снагу доживљавају као трошак, а не као економску вредност.

Спасојевић каже да се плате повећавају у дефицитарним занимањима, тамо где нема довољно радника. Наводи и пример из његове фирме где у систему хладњачи за смрзнуто поврће возач комбајна ради и за 1.500 евра.

Ранка Савић каже да је свима познат одговор на питање да ли је држави важнији послодавац или судбина стотина хиљада породица које и хлеб купују на акцији.

“Ова влада апсолутно је све усмерила према послодавцу, профиту, расту БДП-а”, нагласила је Савић за Н1.

Навела је пример да је лесковачка компанија Аптив терала раднике да пристају да раде 12 сати дневно, а да се одричу накнаде за случај неке повреде. “Да ли нам требају такве компаније?”, упитала је.

Она је рекла да се, док се у европским земљама размишља о скраћивању радног времена на пет сати или четири радна дана, код нас ради у пеленама.

“АСНС је покренуо иницијативу да се не ради недељом, пре свега у трговинама. У питању је цивилизацијска тековина, један дан у недељи да буде за те људе и њихове породице, али онда је изашао председник, лупио руком о сто и рекао – не може, тачка”, рекла је Савић.

[table id=1 /]

Н1