Турска у новом руху на Балкану од 2023.

Након дуго времена поново се уочава заинтересованост Великих сила за прерасподелу сфера утицаја на Балкану, па се сходно томе дешавају интересантни моменти у специфичним условима пандемијских околности, а након историјског августовског повлачења Американаца из Кабула.

Турска се припрема за радикалне промене уочи, за Турке важне 2023. године, када се прославља 100 година од проглашења Републике Турске. Председник Републике Турске и председник АК Партије Реџеп Тајип Ердоган је тим поводом недавно истакао: „Настављамо осујећивати издајничке насртаје на јединство и интегритет наше државе као и на мир и благостање наше нације. Одлучни смо да у 2023. годину, када прослављамо 100. годишњицу Републике Турске, уђемо као још снажнија, независнија и просперитетнија држава, у економском, војном, политичком и дипломатском смислу“. Турски лидер изјавио је, такође, да се у оквиру те странке врше потребне припреме за нови и први грађански Устав Турске, јавља Anadolu Agency (АА).

Када се узме у обзир да је Турска и претходних година показала изузетно интересовање за поједине земље попут Либије, где активно подржава једну од сукобљених страна, преко Сирије, где активно помаже Туркмене, или Азербејџана који је у све већој зависности од Анкаре, па све до Сомалије, где је Турска изградила војне базе, многи турски аналитичари сматрају да је сазрео тренутак да се Турска окрене још активнијем присуству и на Балкану.

Проблем Турске је што су јој непосредни суседи на Балкану две чланице Европске Уније Бугарска и Грчка, па у колоплету сложених односа Брисела и Анкаре и тај фактор треба узети у обзир.

Међутим, у перспективи, у случају велике глобалне рецесије, могуће инфлације у многим земљама и нестабилности, која се очекује у наредних неколико година, могуће је да ће Турска тражити свој део колача у Европи управо на Балкану, а ту у западном делу полуострва стоји још боље, јер има пријатељски наклоњене политичке вође у Сарајеву, Тирани, Скопљу, Приштини и однедавно Подгорици. Најтеже је дефинисати односе званичног Београда и Анкаре у перспективи, јер то зависи од низа фактора, али свакако да сви још памте Ердоганове посете српским градовима и неретко врло проблематичне изјаве.

Како турска регионална политика прати пројекције на геополитичком ширем плану, врло је важно пратити амбивалентне руско-турске односе, који лавирају од сарадње у вези Турског тока, до Ердоганове подршке Украјини у вези Крима (где се рачуна на дуготрајно везивање Кримских Татара за Анкару).

У случају етничких ломова у Бугарској, који су могући у наредним годинама Турска ће сигурно покушати да се директно или индиректно умеша помажући турску мањину. Бугарска постаје све нестабилнија (само ове године одржава треће парламентране изборе и не могу да саставе владу), па тако обичан муслимански свет у Бугарској све чешће упире поглед у Анкару. Од скора у Бугарској се даје и информативни програм на турском језику на телевизијама са националном фреквенцијом, а многи Помаци (Бугари муслимани) најављују да ће се изјаснити на попису као Турци. Турски фактор у Бугарској јача и то је видљиво и по структури инвестиција на бугарском црноморском приморју.

Док се бугарски националисти атлантистичког типа баве македонском проблематиком, за то време у самој Бугарској турски фактор јача и остварује све већи утицај и на ромску популацију. Бугаре је забиринуло у то да се с времена на време, појављују и фејк-мапе Турске на друштвеним мрежама, које обухватају и не мали део Бугарске. Мали број људи зна да се у турским круговима озбиљно разматра ревизија догађаја из 1908. (Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије), те да се већ пишу научне студије о томе да је Пловдивски преврат био нелегалан чин. Сама Бугарска је тек 22. септембра 1908. године прогласила своју независност од Османлијског царства. Десило се то три деценије после ослободилачког Руско-турског рата из 1877-1878. године.

Наравно, Турска је касније признала независност Бугарске и садашње границу су са становишта међународног права неупитне.

Ипак, питање је колико ће се Анкара у будућности држати међународног права, јер спор око Кипра, као и сукоб са Грчком око морских миља, показују да је Турска итекако спремна да еластично тумачи међународне уговоре.

Наша процена је да је на удару турског фактора на Балкану следећа Бугарска, која демографски стоји лошије и од Србије.

Све ово говоримо, јер ми не знамо у ово тренутку како ће изгледати нови турски устав и колико ће се позивати на османлијско наслеђе. Оно што је сигурно јесте да Ердоган врло лако може добити султанска овлашћења и формално, која и сада спроводи на неки начин.

Да се Турска не шали у својим намерама да обнови свој утицај на Балкану, показао је и случај Аја Софије. Просечна стопа раста БДП-а Турске пре светске економске кризе из 2008. године, у периоду између 2002. и 2007. била је 7,4%, што је чини једном од највећих у свету. Током пандемије турска економија показала се отпорнијом у односу на европске земље.

Турској су посебно важни симболични геополитички гестови, па је тако само за уређење Калемегдана 642.000 евра издвојила ТИКА (Турска агенција за међународни развој и сарадњу), што је власт у Београду оберучке прихватила.

У Турској на снази је још увек државни пројекат „Турска стратешка визија до 2023”. који предвиђа повећање моћи Турске од регионалне силе ка глобалном утицају.

Оно што јесте питање за размишљање већ данас јесте како ће изгледати турска доктрина (и јавна, а поготово тајна) према атомизованом Балкану после 2023. И сама реч Балкан је турцизам, који се примио у народу замењујући старије српске изразе попут Хелмско полустрво или Тропоље.

Сврха овог текста није да никог уплаши, нити да развије некакав антитурцизам, већ да се укаже јавности на значај предстојећих промена у Анкари, које само површни аналитичари могу тумачити само као још један начин повећања популистичке власти Ердогана.

Турска балансира између кемалистичког наслеђа, исламизма, пантуркизма, неоосманизма. Не може да буде све то одједном, али у случају обнове османлијске идеје, уз већ пројектовану исламизацију Балкана на више начина балканске државе ће се наћи у проблему.

Пише: Горан Игић / Васељенска

[table id=1 /]