Иван Вукадиновић: Ни капи кише на Аракису

0

Ако сам ово већ делио, могуће написао блог, било је то у неко летње време. У мом антироману Папа, то је масон текст који следи сам убацио јер сам га писао лети, по жешћој врућини, па онда иди на посао… Наслов се слаже с тим временом, зар не!? Али, ако не преносим због врућине, онда има други разлог. Наравно, то је зато што… та-дааааа! филм Дина ускоро ће бити у биоскопима. Па док чекамо погледајмо овај литерални меш-ап: шта сам писао инспирисан Дином, и како сам то повезао са чувеним The Cult хитом.

 

Ни капи кише на Аракису.

Лето долази, спремите се…

Без таме нема ни светлости.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Hot sticky scenes you know what I mean

Like a desert sun that burns my skin



Некада сам волео Сунце и носио сам црно. Није то никаква контрадикција, Д. рече да црна боја упија светлост … и остале зраке.

Лети би се чварили на сунцу. Онда бих после, увече, замишљао како бих могао испржити јаје на себи. Тако су некада Ромелови војници у либијској пустињи, на хауби тенка из којег би управо изашли… Онда би ме баба, или ко већ, мазала киселим млеком. Добро је то за изгорелу кожу.

Нешто касније, већ сам био тинејџер, наставио сам са том праксом. Тако бих се припремао за море. Изгорим к’о човек, одморим кожу пар дана, па могу без блама на летовање. А не на плажи бео ко сир, па да се плашим да не изгорим кад то не би било добро… Мацкање разним помадама нисам волео. Заштитни фактор? Па нисмо ни знали шта је то.

Прочитајте још:  Мрачна сенка Ротшилдовог наслеђа: Смрт Јакоба Ротшилда и православни народи

I’ve been waiting for her so long

Open the sky (and let her come down)



Сад не излазим док не падне мрак. У соби ми брунда клима, то ме смирује. И већ теже замишљам да сам лети негде без ове корисне справе. Не сунчам се без солидног фактора, користим га и зими, на скијању. А и не волим више да се чварим. Нити ме плажа толико привлачи…

Моја девојка је аристократски бела, све више сам и сам такав. Да ли се само стари или нам је неко отео Сунце? Кише нема у дугим месецима, земља се претвара у песак. Као у оном Трировом филму Мандерлај – Here comes the dust! Хоћемо ли усвојити онај јужњачки обичај да гриземо прашину, или можда блато, ако нађемо воду да је разблажимо.

Here comes the rain I love the rain

Here she comes again

Да ли ће нам заиста бити потребан Квизац Хадерах, божанско биће које некад беше човек, да нам донесе кишу? Хоће ли се он на крају животног циклуса претворити у Црва?!? Или можда треба неко да нам донесе Ново Сунце?! Нову Зору, када ће Он доћи и поља опет бити зелена

Јер кад равнотеже нема, нормалним методама се она не може вратити.

Rain

Иван Вукадиновић

[table id=1 /]



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *