Не-ковид пацијенти не могу да дођу на ред: На операције се чека и до пет година

Пандемија коронавируса направила је хаос у српском здравству, па осим здравствених радника који су већ скоро две године на ивици снаге, без одмора и слободних дана, угрожени су и нон-ковид пацијенти, који су можда и највеће жртве. Операције и снимања непрестано су одлагана, а у међувремену су стигли и нови оболели, који ће на поједине интервенције сада морати да чекају и до пет година.

Дочекати улазак у операциону салу у државној здравственој установи у Србији је велики успех, када се само на операцију катаракте чека више од пола године, док на уградњу протезе колена, пацијенти који су уписани на листу 2021., на ред стижу тек 2027. године, па ко дочека…

„Имам великих проблема са оком, мути ми се вид и лекар је рекао да морам на операцију катаракте. Међутим, исти тај доктор у државној установи, саветовао ме је, ако имам новца, да одем то приватно да решим, иако имам здравствено осигурање, како не бих предуго чекала. Процедура је у старту компликована. Прво морам да сачекам следећи месец јер се упути узимају од првог до петог, а онда у зависности од расположивости термина у клиникама, лекар заказује термин, који не може бити пре лета следеће године, а до тада не могу да чекам јер сам у јако тешком стању. Страшно је што целог живота плаћамо то здравствено осигурање и када дођемо у неке позније године, када нажалост не излазимо из лекарских ординација, морамо да вадимо уштеђевину или позајмљујемо новац да бисмо проблеме решили приватно” жали се читатељка „Нове“, која има 66 година и замолила је да остане анонимна.

У државним здравственим установама свуда у свету листе чекања су са пандемијом коронавируса „порасле“. Међутим у нашој земљи оне су биле „километарске“ и пре короне, а сада им се крај не назире, а на чекању је више од 50.000 људи.

Ако скролујете листу чекања на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање, на табели пацијената за уградњу ендопротезе за колено, у Институту за ортопедске болести на Бањици, требаће вам времена да стигнете до краја. На овој листи је тренутно више од 8.000 људи, а пацијент који је пријављен 30. септембра 2021., на ред за операцију стићи ће 30. октобра 2027. године. Kо се у новембру прошле године пријавио за уградњу протезе кука, чекаће до новембра 2025. Ситуација није много боља ни у Kлиничком центру Србије, али ни у осталим клиничким центрима у нашој земљи. Kо је овог месеца уписан на листу за операцију катаракте, чека до јуна 2022. За коронарографију срца уписани на листу у августу, чекају фебруар 2023. На магнетну резонанцу у KЦ Kрагујевац, они који су уписани у септембру 2021. стижу на ред у новембру 2022. Интервенције на срцу се у готово свим клиничким центрима чекају највише годину дана, као и снимања кичменог стуба, али и дојки и абдомена, док се најдуже чека на ортопедске и офталмолошке операције.

Директор Института за ортопедију на Бањици, проф. др Зоран Башчаревић, сматра да је једини спас у вакцини.

„Док год људи беже од вакцине и од превенције, биће све више заражених, а болнице које су у ковид систему не могу нормално да раде, и то онда додатно оптерећује друге установе, што је погубно за листе чекања, које су све дуже. Све више људи чека на интервенције и дијагностику. Они који немају корону мисле да су занемарени, али морају да схвате да пандемија утиче на све и да се морамо решити заразе како бисмо наставили да функционишемо нормално, као раније“, објашњава проф. др Башчаревић.

Иако се пацијенти жале на услове на Kлници за очне болести у KЦ Србије, и чекање на преглед, за које је понекад потребно издвојити један или чак два дана, како би стигли на ред да уђу у амбуланту, као и на интервенције које већина обави приватно, директор ове клинике сматра да они раде неочекивано добро.

“За операције катаракте ситуација је, узимајући све у обзир, доста добра, чак неочекивано. Пацијенти овде чекају до седам месеци, док рецимо у Великој Британији то траје и до две године. Наша земља има добру организацију јер Фонд плаћа операције у приватним клиникама, по нижим ценама него било где у Европи. Било је тренутака када су све здравствене институције радиле само хитне случајеве, али сад радимо све. И кад је била најгора корона, урадили смо 2.000 операција катаракте. То је иначе најчешћа операција на свету. Многе болнице у другим градовима биле су затваране због короне и сви су упућивани код нас, посебно озбиљнији случајеви, што је наравно утицало на дуже чекање. Пацијенти морају бити стрпљиви, јер ми урадимо између 200 и 400 прегледа дневно и треба да смо срећни што уопште стижемо да прегледамо толико људи, а то је, верујте, огроман број” објашњава за „Нову“ офталмолог проф. др Миленко Стојковић, директор ове клинике.

Оболели од рака су највеће жртве пандемије

Онколошки пацијенти су такође међу најугроженијима, јер је услед стреса и све тежих услова живота, због пандемије коронавируса, број оболелих од различитих облика канцера, нагло скочио.

“Пацијената има све више, а плашим се да ће тек да навале. Проблем је што највише људи долази у Београд, иако онколошке болнице постоје у више градова у Србији, али колеге своје пацијенте, из неког разлога, упорно упућују код нас” каже за „Нову“ прим. др Небојша Милетић, са Института за онкологију.

Нова.рс