Ваздух у Београду поново најзагађенији на свету

Ваздух у престоници синоћ је по ко зна који пут био опасан за дисање, а ништа боље није ни у градовима широм земље, говоре подаци апликације АирВисуал.

Апликација АирВисуал је ових дана по ко зна који пут сместила Београд на врх листе престоница са најзагађенијим ваздухом на свету. Мерне станице показују да је ситуација у Бору и Шапцу још алармантнија, а да је опасно дисати и у многим другим градовима.

Штетне материје у ваздуху изазивају респираторне, кардиоваскуларне, и дуги низ других тегоба и болести. Подсетимо, по проценама Светске здравствене организације (СЗО) и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ неколико хиљада људи у Србији сваке године умре од последица загађења ваздуха, а на десетине више се разболи. Праве размере штетности загађења је немогуће квантификовати, јер оно на све грађане утиче у извесној мери, доприносећи постојећим здравственим проблемима, умањујући квалитет живота и скраћујући животни век.

У јавности се истовремено води полемика о примарним узроцима загађења.

Организације цивилног друштва и опозиција наглашавају да су највећи загађивач термоелектране. Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину – РЕРИ је тако вишекратно упозоравао да је 2018. и 2019. из термоелектрана Електропривреде Србија (ЕПС) емитовано око шест пута више сумпор диоксида него што је дозвољено, односно око 300 хиљада тона уместо 54. Само ТЕ Никола Тесла (ТЕНТ) и Kостолац загађењем годишње убију око 2.000 људи у региону, а здравство оптерете са додатних четири милијарде евра трошкова, тврди Мирко Поповић из РЕРИ-ја за Време.

Опасност од термоелектрана ЕПС-а није само домаћи проблем – оне су уједно и највећи појединачни загађивач у Европи. По подацима Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА) ТЕНТ и ТЕ Kостолац емитују више штетних гасова него Француска, Пољска, Бугарска и Чешка заједно.

Представници власти се, међутим, труде да релативизују сазнања о штетном утицају великих термоелектрана и нагласе значај напоре да се овај утицај смањи. ЕПС је, како преносе медији, у протеклих 15 година уложио око 500 милиона евра у заштиту животне средине, од чега 200 милиона у реконструкцију електрофилтера, то јест уређаја за одсумпоравање, а у уградњу нових филтера и развој „зеленог прстена“ око термоелектрана планира да уложи још пола милијарде евра. Ови пројекти мотивисали су претходног министра рударства и енергетике да 2020. чак изјави да термоелектране уопште нису учествовале у претходном таласу загађења ваздуха.

Студија Алијансе за здравље и животну средину, међутим, показује да је прича са ТЕНТ-ом и Kостолцем далеко од завршене. У овом истраживању се, наиме, показује да је у Kостолцу Б у Србији примењена технологија одсумпоравања, али да она не функционише, преноси Истиномер. РЕРИ је због загађења из ТЕНТ-а и ТЕ Kостолац почетком текуће године тужио ЕПС Вишем суду у Београду, а против Србије је годину дана раније због непоштовања Директиве о великим ложиштима поступак покренула међународна Енергетска заједница.

Kада је Београд у питању, удружења за заштиту животне средине су такође скретала пажњу на одговорност власти за непоштовање петогодишњег Плана квалитета ваздуха, стратешког документа којим локална самоуправа контролише и унапређује квалитет ваздуха. Док су представници Градског секретаријата за заштиту животне средине тврдили да је претходни план углавном испуњен, цивилно друштво је упозоравало на то да је то да је он донет без учешћа јавности, није садржао прецизне мере за побољшање квалитета ваздуха нити јасне индикаторе за праћење спровођења тих мера.

Подсетимо, као једна од скандалознијих ставки изношен је податак да је републичка Агенција за заштиту животне средине Србије променила горње границе за оцену квалитета ваздуха, тако да је „загађен“ ваздух постао „прихватљив“, а „добар“ — „одличан“. РЕРИ је алармирао јавност и на то да је Град Београд у октобру 2020. смањио средства намењена за мониторинг квалитета ваздуха са предвиђених 53 на 39 милиона динара.

Посебну забринутост грађана и организација за заштиту животне средине изазвао је предлог Просторног плана Републике Србије, објављен у априлу 2021, у ком се уместо затварања постојећих најављује изградња шест нових термоелектрана на угаљ. Просторни план, кровни стратешки документ, предвиђа да Србија оствари енергетску независност коришћењем „чистог угља“, што стручњаци оцењују као нонсенс будући да „чисти угаљ“ не постоји.

Представници Београдске отворене школе су упозоравали да ови планови, поред здравља грађана, угрожавају и економију и стратешко опредељење Србије за приступ ЕУ. Загађење, као што је већ наведено, узрокује секундарне трошкове, од којих здравствени нису занемарљиви. Може се претпоставити и да ће ЕУ Србији почети да наплаћује увозне таксе због прекомерне емисије угљен-диоксида. Рад постојећих и изградња нових ТЕ је у супротности са плановима ЕУ за постизање угљеничне неутралности до 2035. и њеном општом стратегијом против климатских промена, што може угрозити приступне преговоре.

Приступ решавању еколошких проблема, укључујући проблем загађења ваздуха, је питање опстанка грађана и планете. У нешто површнијем кључу, он би могао да ограничи услове за економски развој државе и њено позиционирање у међународној политици, а биће и важан елемент кампање на предстојећим изборима. Уместо да прихвати одговорност за живот и будућност грађана и барем одустане од изградње нових термоелектрана, држава кривицу за загађење углавном пребацује на неухватљиви глобални ниво климатске кризе и ниво индивидуалне кривице грађана који услед распрострањеног сиромаштва возе старе аутомобиле и ложе неадекватна горива.

[table id=1 /]

аутор:Искра Kрстић & хттпс://www.масина.рс/