Северни рат: Како је Русија постала светска сила?

0

Царска Русија се докопала изласка на Тихи океан (1639) пре него што је обезбедила излазак на Црно и Балтичко море. Ова чињеница говори колико је Русија била упућена на азијски свет све до владавине Петра I Великог (1682-1725). Прво море на које је Русија имала излаз је био Северни ледени океан, који је великим делом године окован ледом и непроходан за пролаз бродова. Током 16. и 17. века, Шведска и Пољско-литванска унија су биле на врхунцу моћи, тако да су њихови поседи пресецали морске и копнене везе Русије са другим државама Европе. Петар Велики све до 1696. године (поход на Азов) у свом животу није ни видео море, али је на широким руским рекама стварао моћну флоту спремну да загосподари морима на рубу Европе.

Краљевина Шведска је била једна од најјачих европских држава од почетка 16. до почетка 18. века. Под својим влашћу држала је Финску, Естонију, Летонију, данашње руске области Карелију и Ингрију, неколико немачких градова на Балтику, а поседовала је чак и колоније у Северној Америци (Делавер). Копнена веза Русије са европским земљама је била онемогућена постојањем огромне Пољско-литванске уније, која је у својим рукама држала Белорусију и велики део Украјине. Споменимо и татарски Кримски Канат, који је био под суверенитетом Османског Царства (Турске).

Петров пут у Европу (рус.: „Великое посольство) 1697. и 1698. године, током кога је руски владар доспео чак до Лондона, представљао је дипломатску припрему за велики рат против Шведске, којом је од 1697. године владао Карл ХII Палатинатски. Шведски суседи (Данско-норвешка унија, Пољско-литванска унија и Руско Царство) склапају Северни савез, рачунајући на слабост малолетног Карла ХII. Испоставило се да је Карл ХII, после краља Густава Адолфа био најспособнији војсковођа у шведској историји.



Северни рат (1700-1721) био је окршај двојице најспособнијих европских владара тога доба – Карла ХII и Петра I. Остали владари, почевши од данско-норвешког владара Фредерика IV, пољско-литванског Августа II, до османског султана Ахмеда III били су у другом плану. Сукоб који је захватио подручје од Балтика до Црног мора, представљао је дуел који је одлучивао о останку Шведске у друштву светских сила, односно уласку Русије у споменути престижни круг.

Покушај Петра I да на почетку рата од Швеђана преотме лучки град Нарву (најисточнији кутак Естоније), завршио се неуспехом. Ипак, Петар I је успео да заузме област Ингрију (рус.: Ижорская земла), где је на ушћу реке Неве у Балтичко море почео да гради нову престоницу Русије (маја 1703). Швеђани су покушали да поврате изгубљене тероторије 1704. и 1705. године нападима на стратешки важно острво Котлин, у Финском заливу. Руска флота и пешадија су херојском одбраном успеле да одбију шведске нападе. Најстарије језгро Санкт Петербурга била је Петропавловска тврђава на Зајачијем острву. Петар Велики је на ушће Неве довео на хиљаде кметова који су у тешким условима радили на подизању града. Многи радници су страдали од заразних болести. Град који почива на костима руских мужика почео је да добија обрисе тек 1712. године, када је Петар Велики донео Генерални план, а већ следеће године у Санкт Петербург долази највиши законодавни, извршни и судски орган: Правитељствујушћи Сенат.

У дубини Ингрије, према Карелији, на обали Онешког језера, Петар Велики је саградио велику фабрику ватреног оружја око које је никао град Петрозаводск. Фабрика је лила топове од звона које је Петар Велики сакупљао затварајући многе цркве и манастире. Ово Петрово богоборство је наишло на осуду цркве. Петар Велики је сломио црквену опозицију укидањем звања патријарха. Руском црквом је све до револуција 1917. године управљао Синод који је био под строгим надзором државе. Почев од Петра Великог, Романови црквом управљају по угледу на протестантске владаре Западне Европе.



Шведска војска предвођена краљем Карлом ХII се после успешне кампање по Пољској, појавила у Смоленској области (1708). Крајњи циљ Карла ХII је заправо била Москва. Швеђани су победили у бици код Головчине јула 1708, али руска тактика спаљене земље, као касније у време Наполеоновог напада (1812) је изморила Швеђане. Суочени са глађу и недостатком муниције, бежећи од све већих руских снага, али и надолазеће зиме, шведски одреди на челу са својим краљем се повлаче на југ и склапају савез са одметнутим Украјинцима које предводи козачки хетман Иван Мазепа.

С пролећа, Карло ХII покушава да из Укријине продре у Русију, али у јулу 1709. године доживљава катастрофалан пораз од Руса које предводи Петрова десна рука, Александар Мењшиков. Била је то знаменита победа код Полтаве. Ова битка спада у најзначајније руске победе у историји и заузима централно место у Северном рату. Карло ХII и његов савезник Иван Мазепа, немајући излаза, беже на југ ка Црном мору, тражећи спас на територији под суверенитетом Османског Царства.

Руски генерал Шереметјев 1710. г. заузима Ригу, највећи град шведске Летоније. Рига је била један од најзначајнијих лука на Балтику и њен пад представља велику руску победу. Највећи део свог трогодишњег избеглиштва у Турској, Карло ХII је провео у Бендеру, граду који се данас налази у Придњестровљу (отцепљени део Молдавије). Шведски краљ је убедио свог домаћина, султана Ахмеда III да зарати са Русијом. Боравак шведског краља на турској територији има значаја и за српску историју. Улазак Османског Царства у рат, подстакло је Петра Великог на контакте са православним народима који су већ неколико столећа били под турским јармом. Руски изасланици 1711. године стижу на Цетиње код митрополита Данила Петровића Његоша и то је почетак руско-црногорске сарадње. Петар Велики је покушао да подстакне Србе и друге хришћанске народе на Балкану на устанак против Османлија.



Руска кампања против Турске се завршила поразом на реци Прут у Молдавији (1711), тако да је сламање Османлија остављено у аманет потоњим владарима династије Романов. Циљ Петра Великог је била доминација у водама Балтика, док је Балкан остао у запећку. Контакте са Србима, Петар Велики је искористио за ангажовање најспособнијих међу њима. Руска флота је 1714. године забалежила велику победу код Гангута. Ова битка се сматра почетком руске таласократије на Балтичком мору. Један од најзаслужнијих за руски тријумф је био Матија Змајевић, Србин из Пераста у Боки Которској. Свестан да не може да савлада Русију, Карл ХII покушава да сломи њене савезнике. У покушају да Данцима преотме Норвешку, Карл ХII губи свој живот (1718). Шведска је обезглављена. На њеном престолу се налази Карлова сестра Урлика Елеонора, девојка неспремна за владавину.

Осокољени Руси предузимају акцију на обалама Упланда у близини Стокхолма (1719) и постаје јасно да је крај рата ускоро близу.
Велика Британија је помно посматрала дешавања на Балтику. Често је мењала страну у рату, настојећи да сачува своје преимућство на светским морима, које стиче у рату за Шпанско наслеђе (1701-1714). Заједно са овим ратом који се водио после изумирања шпанских Хабзбурговаца, Северни рат представља први велики сукоб глобалних размера који је превазишао европски континент. Значајну војну и дипломатску улогу у овим ратовима има војвода од Марлбороа, предак Винстона Черчила.

Северни рат се окончао миром у Ништаду (1721). Шведска се званично одрекла Карелије, Ингрије, Естоније и Летоније у корист Русије. У име Русије, уговор је потписао Џејмс Брус, дипломата шкотског порекла и оснивач руске масонерије. Руски цар Петар Велики уместо словенске титуле цар почиње да користи западњачку титулу император. Русија је у правом смислу постала империја. Контролисала је огромне просторе Евроазије од Кине и северног Пацифика до Балтика. У престижном друштву светских сила, Русија заузима место Шведске, која постаје другоразредна европска држава.

аутор текста: Душан Јевтић / Васељенска

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.