Усред кризе ЕПС цео октобар увозио струју

У Србију је прекјуче у једном тренутку увезено 850 мегавата електричне енергије из околних земаља, мада је значајна количина извезена на Косово и Метохију.

Током целог октобра Србија је била нето увозник струје, а 2. октобра у једном периоду у земљу је ушло чак 938 мегавата показују подаци са ЕМС-овог сајта Енергyфлуx.

Увоз струје је планиран будући да је од маја у току ремонт блока Б1 Термоелектране Никола Тесла снаге 650 мегавата и за толико је смањена производња струје, међутим цене на тржишту електричне енергије су закомпликовале ситуацију.

Пре два дана, на српској берзи струје СЕЕПЕX постигнута је базна цена за дан унапред од 210,88 евра за мегават-сат, а у врху потрошње чак 234,25 евра.

Према извештају берзе за октобар просечна базна цена била је 201,34 евра за мегават-сат, а просечна цена у пику 222,73 евра.

Минимална дневна базна цена струје износила је 137 евра за мегават-сат док је максимална цена достигла огромних 327,44 евра за мегават-сат.

Највећа достигнута цена струје на СЕЕПЕX-у у октобру износила је 386,92 евра за мегават-час. Поређења ради у октобру прошле године један мегават-час коштао је испод 50 евра.

Ово не значи да је ове цене плаћао и ЕПС за струју коју је увозио, пошто ова компанија енергију може да купује и на другим берзама, као и у склопу билатералних уговора са другим електропривредама.

Од ЕПС-а нисмо добили одговор колико су струје увезли у октобру и по којој цени.

На то одакле је дошао део струје указује изјава председника Србије Александра Вучића, који се захвалио и Републици Српској и Електропривреди, јер „са њима можемо да балансирамо. Они нама дају данас, ми ћемо њима да враћамо када будемо 650 мегавата из ТЕНТ-а Б1 укључили, тако да смо се и по том питању снашли“.

Слично је изјавио и Милорад Додик, члан Председништва БиХ: „Дешава се да Република Српска у овом тренутку има вишкове електричне енергије. Ми ту енергију не желимо да продајемо Србији, да искористимо овај тренутак и нешто зарађујемо, већ ћемо је уступити уз договор да нам се то врати у истим количинама.“

ЕПС око половине своје струје продаје привреди, а половину домаћинствима.

Познато је да је цена за домаћинства испод цене производње, док се привреди продаје по тржишним ценама на углавном једногодишње или двогодишње уговоре.

Упознати са ситуацијом истичу да је највећи број уговора од 1. јануара до 31. децембра те да ЕПС и даље углавном продаје струју компанијама по прошлогодишњим ценама од око 50-60 евра за мегаватчас.

Они којима су уговори истекли летос или јесенас добили су нове уговоре са ценама и до 150 евра за мегават час, а сличне цене могу да очекују и остали од Нове године.

С обзиром да према речима министарке енергетике Зоране Михајловић ЕПС увози око 10 одсто струје по високим ценама, а продајне цене су им махом ниже, делује да финансијска ситуација није сјајна.

Зато је министарка енергетике Зорана Михајловић апеловала на ЕПС да се убрзају радови како би се смањио увоз скупе струје.

„Хвала свим људима који раде на пројекту ревитализације блока Б1, има их око 600, а сваки дан ранијег завршетка посла значи много за Србију, привреду и ЕПС и тиме се смањује могућност увоза енергије када је цена веома висока“, рекла је Михајловић средином прошлог месеца приликом посете ТЕНТ-у.

Тада је и директор ЕПС-а Милорад Грчић истакао да „после данашњег разговора очекујемо да посао можемо да скратимо за 11 дана, односно да траје мање од 200 дана. Ово је скуп пројекат од 90 милиона евра, где су 20 милиона евра турбина и генератор, а 70 милиона евра котао“, поручио је Грчић.

Било би за очекивати да се струја за период када се тако велики агрегат ревитализује купи унапред посебно јер се према речима Грчића три године припремао, али ако је судити према изјави министарке Михајловић то није био случај.

„Знало се и када ЕПС улази у ремонте и морали су да воде рачуна већ у пролеће како ће надоместити струју, а не да данас увозимо 10 одсто. Држава ће у оваквим ситуацијама обезбедити све за грађане не питајући за цену, али је питање да ли држава треба да стане иза предузећа која не раде свој посао. Сад је важно да се цене прате и да будемо обезбеђени са довољном количином енергије и енергената, а кад се заврши криза да видимо где се каснило и чија је одговорност“, рекла је Михајловић гостујући на РТС-у.

Ненад Јовановић, консултант за енергетику, истиче да се знало да ће се струја увозити с обзиром на ремонт ТЕНТ-а Б и тако ће и бити док се радови не заврше. Колико ће ЕПС то да кошта у увозу, како каже, тешко је проценити.

„Не знамо колико ЕПС плаћа струју, јер може да је купује на берзи, али може и у билатералним уговорима или можда има и неки дугорочни уговор са неком електраном. У једном тренутку увозили смо близу једне трећине наше потрошње“, објашњава Јовановић додајући да је цена на берзи достигла у једном тренутку и преко 300 евра за мегават-сат.

„У том случају, у питању је био тајминг. Наша берза се затвара раније од осталих и у тренутку када се куповала струја из Немачке била је јако висока цена. Треба рећи и да ове цене на тржишту немају везе са нашом производњом већ се преливају цене споља. Када се заврши ремонт, можда ћемо и извозити или ћемо бар смањити увоз“, напомиње Јовановић.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић такође сматра да завршетак ремонта неће значајно променити цену струје на берзи.

„И они који купују и они који продају обично раде на више берзи. Рецимо ако би ЕПС све што има понудио на СЕЕПЕX сам себи би оборио цену. Такође и ако би све што му треба купио на нашој берзи подигао би цену у небо. Зато се купује или продаје по мало на неколико берзи“, објашњава Марковић.

Што се тиче куповина ЕПС-а, он оцењује да је могуће да се то обављало и билатералним уговорима, али питање је и то по којим ценама с обзиром на тржишне. Он каже да када се иде у ремонте, унапред се зна колико то траје, колика је потрошња у том периоду и онда је могуће купити и струју унапред.

„Сада је могуће купити рецимо фјучерс на мађарској берзи за 2024. годину по 73 евра за мегават-сат. Опет постоји ризик да тада спот цена на берзи буде 50 евра па онда испада да сте преплатили“, објашњава он.

[table id=1 /]

Данас