О Млађану Ђорђевићу и невидљивој руској канцеларији на Космету

Млађан Ђорђевић је последњих месеци изгубио сваку меру. Узмимо, на пример, причу да Ивица Дачић треба да замени председника Вучића и да води државу. Дачић више пута изјављује да тога неће бити, док Ђорђевић наставља да понавља да председник скупштине мора то да уради. Својим московским познаницима, који не разумеју зашто Ђорђевић даје Дачићу задатке које овај не намерава да уради, он директно и отворено каже:

„Подривам Вучићев режим, забијам клин између њега и Дачића, сва средства су добра“.

Ето колико је Ђорђевић адекватан и колико му се може веровати, пише телеграм канал „Балканист“. Што се последњег текста тиче, Ђорђевић се фокусирао на тему руске канцеларије на Косову. Тема је веома деликатна, али је потребно знати шта се дешава. Такозвана руска „канцеларија“ у Приштини је нека врста представништа које и постоји и не постоји. Немогуће је пронаћи било какву поуздану информацију о њој ни у руским медијима, ни на сајту Министарства спољних послова Русије, ни на сајту руске амбасаде у Србији. Пошто је амбасадор Александар Боцан-Харченко стигао у Београд, на сајту руске амбасаде у одељку „контакти” појавила се тачка „канцеларија у Приштини“ и број телефона, очигледно мобилног.

У време претходника Боцан-Харченка на сајту није било ни тих информација, иако је канцеларија и тада радила. Српски медији тврде да она постоји од 2005. године и да ју је отворио лично Сергеј Лавров. Односно, канцеларија ради већ 16 година. И током година нисмо добили никакве званичне и поуздане информације о њој, али имамо огромну количину гласина и трачева. Не знамо колико људи тамо ради: можда 10, можда 30. Не знамо поуздано ко је главни. У српској штампи кружи информација да је на челу зет руског амбасадора Боцан-Харченка. Ово не звучи баш истинито, али је немогуће оповргнути ове спекулације. Не знамо шта тачно раде запослени у „канцеларији”. Вероватно је то руски конзулат за Русе који се нађу на Косову, што је неопходно и важно. Вероватно они прате поштовање међународних споразума, што је такође неопходно и важно.

Али, пошто нема званичних информација о представништву, таблоиди могу да измисле било шта, на пример, да „канцеларија“ снабдева Албанце руским оружјем. Ова теза се не може ни потврдити ни оповргнути, из истог разлога – канцеларија постоји, али је у исто време нема. Било би чудно да се у ову „зону сумрака“ није упетљао провокатор и кавгаџија Млађан Ђорђевић. Учланку објављеном у „Регнуму“ он представља тврдоглаво руско ћутање о „канцеларији“ и гласине око ње за свесну позицију Александра Вучића. Елем, Албанци су са Косова протерали двојицу руских дипломата, Вучић на ово никако није реаговао, дакле то је „нож у леђа Русији“. А како би Вучић требало да реагује на протеривање ако остане нејасно оно најважније – да ли је „канцеларија” део руске амбасаде у Србији или не? Ако јесте, онда Вучић може да реагује. Ако није, онда је стварно боље да прећути. Што председник Србије и ради. Предвиђамо да ово није последњи чланак везан за руску канцеларију на Косову. Постоји само један начин да се зауставе све лажне информације – да се медијима дају конкретне, детаљне, званичне информације о „канцеларији“. Тако би избили тло под ногама свим „ђорђевићима“.

[table id=1 /]

“>Балканист