БИА добија милијарде из буџета: Без речи о томе како ће их потрошити

БИА добија милијарде из буџета: Без речи о томе како ће их потрошити

Foto:TANJUG/ ZORAN ZESTIC

БИА добија око 7,5 милијарди динара из буџета за 2022, али без речи о томе за шта ће тај новац бити искоришћен, пише у предлогу буџета који је усвојила Влада.

Предлогом буџета планирано је да плате запосленима у здравственим установама, Министарству одбране, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта порасту за 8 одсто, почев од плате за децембар 2021, а за 7 одсто код осталих буџетских корисника.



„Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Фонд за социјално осигурање војних осигураника, Војнобезбедносна агенција, Војнообавештајна агенција, Безбедносно-информативна агенција и њен индиректни корисник, као и установе које обављају делатност високог образовања самостално врше обрачун примања запослених, изабраних и постављених лица“, такође пише у законском предлогу.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре добија знатно више за капиталне издатке, Министарство Ненада Поповића (за иновације и технолошки развој) имаће за чак 57 одсто већи буџет у односу на ребаланс, Министарство рударства и енергетике за 36 одсто, Министарство државне управе и локалне самоуправе за 26 одсто, Канцеларија за ИТ и еУправу 20 одсто…

Такође, ту су и многа буџетска давања за која је јасно да су “бачене паре” – 176 милиона динара иде за развој и праћење система јавних набавки (оних истих јавних набавки у којима је малтене свака велика, благо речено сумњива, без икаквих последица); или 301 милион за Агенцију за спречавање корупције, са све директором који је био члан и финансијер СНС-а; или, бачена 24 милиона на “развој система у области јавног информисања и надзор над спровођењем закона”…



Са друге стране, међу онима који су највише “закинути” јесте министарство привреде, и то зато што је из буџета уклоњено 50 милијарди ковид-помоћи за предузећа. Међутим, иако је укупан износ субвенција због овога нижи, субвенције приватним фирмама су заправо увећане са 13,1 на 20 милијарди динара – а то је она категорија која је увек интересантна, и која је увек нетранспарентна: у ову категорију су “стрпани сви ђутуре” – и Фијат, и Ер Србија и ЛингЛонг и Тоyо Тире, али и Миллениум Ресортс, Планинка, Алцо Гроуп хотели…

Буџетом за 2022. годину предвиђена је могућност да држава одобри пројектне и програмске зајмове до чак 21,1 милијарде евра (у односу на 16,7 милијарди из ребаланса у октобру, тј. 14,7 милијарди из “оригиналног” буџета за 2021, усвојеног прошле године).



Наравно, јасно је да неће сви, а можда ни већина ових пројеката кренути током ове године: постоје неки пројекти који се “вуку” кроз разне буџете из године у годину, а да се прстом није макло да се они започну. Добар пример је пројекат концертне дворане од 120 милиона евра, која “стоји” ево већ 3-4 године као планирани градитељски подухват, а да није ни почела њена изградња.

Такође, поређењем буџета, види се да су неки пројекти поскупели “на папиру”, иако нису ни започели: тако, прва фаза изградње метроа у Београду у буџету за 2021. износила је пола милијарде евра, да би се у новом предлогу “попела” на 700 милиона; слично, деоница ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад била је 510 милиона евра, а у новом буџету – 710 милиона.

Ево само неких пројеката који би требало да започну ове године: Национални фудбалски стадион (око 60 милиона евра током 2022, укупно 250 милиона), изградња новог моста преко Саве у Београду (око 30 милиона евра током 2022), путеви Иверак-Лајковац, Пожаревац-Голубац, Београд-Зрењанин, али и око 45 милиона евра за почетак изградње метроа у Београду…

[table id=1 /]



Нова.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета