Отрови којима се грејемо: Јаловина и сирови лигнит, лако доступни и јефтини

Србија се уназад месецима бори са екстремним загађењем ваздуха, а претходне недеље је у више наврата Београд проглашен најзагађенијим градом на свету. Томе је значајно допринео почетак грејне сезоне, што је опет отворило питање енергената које домаћинства, због економске повољности, користе за грејање. Један од тих јефтинијих енергената јесу и јаловина и сирови лигнит, који у великој мери утичу на повећан степен загађености.
Професор Машинског факултета Александар Јововић, који се бави заштитом животне средине, казао је за наш портал да је сирови лигнит, који је првобитно био намењен за термоелектране, последњих петнаестак година после минималног пречишћавања доспео на тржиште за домаћинства. Његова цена је јако ниска, те је стога повољан за употребу, али његов квалитет није предвиђен за мала, класична ложишта домаћинстава, и не би требало да се користи без прераде.

„Када он сагорева ослобађа велику количину дима и чађи која у великој мери доприноси овом загађењу, уз климатске промене које већ имамо“, појашњава Јововић.

Професор објашњава да је сирови лигнит слободан на тржишту и да се налази на бројним стовариштима које Електропривреда доставља преко трговаца, те да се продаје легално. Међутим, он истиче да је то јако лоше и да га је потребно забранити, с обзиром да домаћинства превише не профитирају из његове употребе, јер није најефикасније средство за огрев, а штета по животну средину је велика.

„Иако законски није забрањена његова употреба, није добро користити га. Потребно је забранити његову куповину јер је штета огромна“, сматра Јововић.

Када је реч о механизмима за којима држава може посегнути у регулацији употребе сировог лигнита, Јововић каже да она то може урадити једино применом система квалитета угљева и забраном продаје угљева ниског квалитета. Он истиче да построје законодавне методе за то, али да су финансијски интереси очигледно изнад свега, уз социјални моменат и повољну доступност оваквих енергената.

Огњан Пантић из Београдске отворене школе (БОШ) рекао је за Нова.рс да је за спречавање употребе јаловине за огрев потребно да се поседује стриктни инспекцијски надзор којим би се контролисало тржиште енергената и да би се тиме продаја свих енергената гурала у легалне токове, али да је проблем што су овакве сировине широко доступне.

„Проблем је у томе што људи купују такве ствари на пијаци, поред пута. Његова продаја није забрањена и потребне су измене прописа везане за његово тржиште, уз стриктан инспекцијски надзор“, каже Пантић.

На проблем употребе јаловине, квази-угља који садржи 30-40 одсто глине, који при сагоревању емитује огромну количину штетних гасова, први је указао некадашњи директор Истраживачке станице „Петница“, рекавши да је он главни кривац за појачано загађење ваздуха, те да је продаја сировог лигнита која садржи висок проценат јаловине томе допринела.

Професор Јововић је тада прокоментарисао да је вероватно тачно да сирови лигнит садржи јаловину, али да Мајић „можда не зна све податке о саставу угља и можда није довољно добро перципирао“.

На важност забране употребе сировог лигнита за огрев указивао је и цивилни сектор у више наврата, као што су активисти организације „Крени-покрени“, која је покренула петицију „Забрана продаје сировог лигнита“, која има готово 30.000 потписа.

[table id=1 /]

Србин инфо