Ко је и зашто сместио шефици ММФ-а?

Ко је и зашто сместио шефици ММФ-а?

(фото:Reuters/Remo Casilli)

Разлоге за недавне нападе на Кристалину Георгијеву можда треба тражити управо у њеној борби да се спроведе коренита реформа ММФ-а, коју упорно одбијају Сједињене Државе
Уочи годишњег заједничког заседања Међународног монетарног фонда и Светске банке, одржаног од 11. до 17. октобра ове године, Извршни одбор ММФ-а разматрао је важно питање – да ли је Кристалина Георгијева, генерална директорка ММФ-а, „кинески човек“?!

Независна истрага утврдила је да је „руководство Светске банке притискивало одређене своје службенике да намештају резултате у корист Кине“.

Наиме, друга највећа америчка адвокатска канцеларија „Вилмер Хејл“, која је по налогу Светске банке спровела истрагу, тврди да је Георгијева наводно са позиције извршног директора Светске банке 2017. године извршила „непримерени притисак“ на особље задужено за израду извештаја Банке „Дуинг бизнис 2018“, тако да се Кина на глобалној ранг листи нашла на бољој позицији. Она је, како је наведено, сугерисала свом тиму да „промени моделе и методологију“ израчунавања, како би се помогло Кини.



Листа „Дуинг бизнис 2018“ била је спремна за објављивање, али због фризирања података није никада публикована, а Кина је тада била на 85. позицији од укупно 190 земаља света, што је био пад за седам места у односу на претходну годину. Али наводном „променом методологије“, Кина је скочила на листи за седам места.

Кина, као један од највећих акционара Светске банке и друга највећа светска привреда, никада није била сврстана у групу десет водећих економија на њеној листи. Увек је била негде на половини листе Светске банке, што је изазивало негодовање кинеских државних званичника.

Оптужбе и контраоптужбе
Од избијања скандала средином септембра ове године, Георгијева, која је на челу ММФ-а од октобра 2019. године, све време енергично је демантовала оптужбе, уз оцене да је реч о „нечувеним и неистинитим“ наводима. Она је одбацила наводе из независног извештаја адвокатске куће, наводећи да у њему има „фундаменталних грешака“ и „замена теза“, и да је „својим запосленима рекла да неколико пута провере све податке“.

Према њеној оцени, у извештају постоји пет „критичких грешака“, међу којима су: „погрешно закључивање на основу утисака и мишљења оних који нису имали директан увид у одвијање кључних догађаја“, као и „ослањање на гласине и наговештаје уместо на чињенице“. Ово је Георгијева навела у писменој изјави упућеној Извршном одбору ММФ-а.

Георгијева је оптужила канцеларију бившег председника Светске банке Џима Јонга Кима за манипулације, тврдећи да је предложила да се подаци Хонгконга укључе у рејтинг Кине у годишњој „Дуинг бизнис“ листи за 2018, како би Кина била на вишем месту.

Амерички Конгрес исказао је тада забринутост због збивања на врху ММФ-а, а неколико конгресмена упутило је писмо министарки финансија Џенет Јелен са захтевом да се Конгресу доставе информације о контактима Георгијеве са Кинезима, а „уколико налази адвокатске куће буду потврђени, Извршни одбор ММФ-а требало би да преиспита њену позицију на челу ММФ-а.“

Шанта Девараџан, својевремено предавач на Харварду и директно одговорно лице у Светској банци за израду фамозне листе „Дуинг бизнис 2018“, одлучно је демантовао да је Георгијева вршила било какав притисак на њега и његов тим.

Адвокати оптужнице притом су посебно навели сународника Георгијеве, Симеона Ђанкова, једног од оснивача „Дуинг бизнис“ извештаја, који је одиграо главну улогу у наводном намештању података о „лакоћи отварања бизниса, правним условима за добијање кредита и наплати пореза у Кини“. Управо та три параметра допринела су, тврдила је оптужница, да земља са трећим највећим гласачким правима у ММФ-у одскочи на ранг листи Светске банке за 2018. годину.

У међувремену, поједини светски економисти били су подељени кад је реч о томе шта стоји иза оштре прозивке Георгијеве.

„Није овде реч о наводној светињи Светске банке или о квалитету менаџмента Кристалине Георгијеве. Реч је у улози Кине у мултилатералној организацији са седиштем у Вашингтону. Многи у америчком Конгресу желе да Кристалина Георгијева оде, зато што није заклети непријатељ Кине“, написао је познати амерички економиста Џефри Сакс са Универзитета Колумбија.

Ако Георгијева остане после оваквих оптужби, „целокупни рад и углед ММФ-а биће навелико девалвирани“, сматрала је Ен Кругер, која је својевремено била први заменик генералног директора ММФ-а.

Неубедљиви докази
Извршни одбор ММФ-а завршио је (петосатни) састанак о будућности Георгијеве без одлуке, истакавши да ће тражити више информација о тврдњама да је вршила притисак на особље Светске банке како би променила податке у корист Кине. ММФ је потом саопштио да је Извршни одбор постигао значајан напредак током разматрања скандала Светске банке о намештању података, али се сложио да се затраже додатна разјашњења детаља у циљу окончања тог питања.

Георгијева се због извештаја који је на захтев Одбора за етику Светске банке припремила америчка адвокатска канцеларија суочила са озбиљним позивима да поднесе оставку, иако је добила отворену подршку неколико значајних европских земаља и већег броја земаља Африке. Неки утицајни светски медији, тада су известили да су САД и Јапан тражили смену Георгијеве (не наводећи изворе добијања информација).

Међутим, ММФ је, коначно, после осам састанака свог Извршног одбора, објавио средином октобра да има „пуно поверење“ у вођство директорке Кристалине Георгијеве и њену спремност да настави да ефикасно обавља своје дужности, одбацивши оптужбе да је она, у време док је била на челу Светске банке, утицала на измену података за „Дуинг бизнис“ листу у корист Кине. ММФ је оценио да аргументи изнети у оквиру истраге о намештању података за публикацију „Дуинг бизнис“ Светске банке „нису убедљиво доказали да је генерална директорка имала непримерену улогу у тој афери“.

Џенет Јелен је, у одвојеном саопштењу, навела да без „даљих директних доказа у вези са улогом Георгијеве нема основа за промену руководства ММФ-а“. Али Јеленова је упозорила да ће помно пратити даље активности Георгијеве у ММФ-у и процењивати све нове чињенице или налазе, те позвала на „проактивне кораке за јачање интегритета и веродостојности података“ те међународне финансијске институције.

Георгијева, која је категорично негирала било какву личну улогу у намештању података за „Дуинг бизнис“ извештај, поздравила је одлуку Извршног одбора ММФ-а и изразила задовољство што су се чланови тог тела сложили да су оптужбе против ње неосноване.

Светска банка је због ове „афере“ привремено отказала даље издавање „Дуинг бизнис“ листе пословности, која је сваке године обухватала рангирање земаља по економским реформама и регулативама. Наиме, од 2004. године Светска банка 190 потпуно различитих земаља рангира по неколико истих критеријума на листи, којима се мери лакоћа пословања у њима. Она је постала важан документ који је у знатној мери утицао и на светске токове капитала, јер су страни инвеститори пре одлуке где ће уложити новац пратили податке са листе Светске банке.

Овај скандал претио је да баци сенку на важне састанке у оквиру годишњег заседања ММФ-а и Светске банке, на којима су Георгијева и председник Светске банке Дејвид Малпас имали главну улогу у дискусијама о глобалном опоравку од пандемије вируса корона, растерећењу од дугова и напорима да се убрза вакцинација.

Амерички трагови
Кристалина Георгијева је 12. генерални директор ММФ-а, са петогодишњим мандатом од 1. октобра 2019. године. Наследила је Францускињу Кристин Лагард, која отишла на место председника Европске централне банке, а прва је особа из источне Европе на челу ММФ-а од његовог оснивања и друга жена на највишој функцији у овој институцији.

Георгијева, бугарска држављанка и политичарка десног центра, одрастала је у Бугарској током социјализма, а своју репутацију изградила је у Светској банци и Европској комисији. Студирала је политичку економију и социологију на Институту за политичке науке „Карл Маркс“ у Софији. По завршетку студија 1976. године добила је стипендију Британског културног центра за студије на Економском факултету у Лондону, где се први пут сусрела са капитализмом.

Поједине структуре у ММФ-у, укључујући и делове највишег руководства на челу са динамичном и агилном Георгијевом, чврсто заступају став да ММФ, сем његове „козметичке реформе“, коначно мора да почне да се бави ефикаснијим приступом политике финансијске и друге техничке помоћи земљама чланицама, посебно према оним најсиромашнијим.

Посао Георгијеве додатно је отежан због чврстог става САД (које са највећом гласачком снагом једине имају право вета у ММФ-у) и противљења било каквим суштинским реформама, које би угрозиле њену водећу позицију у светској економији и финансијама.

Разлоге за оптужбе Георгијеве можда треба тражити управо у њеној борби да се спроведе коренита реформа ММФ-а, коју упорно одбија Америка, па јој је, у ствари, сместила аферу, не би ли она одступила са позиције шефа најутицајније светске финансијске институције.

[table id=1 /]



Дејан Јововић/Нови Стандард

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета