Отказ без опомене и најаве, раднице фабрике „Вали“ се жале на мобинг

0

Среда је била последњи радни дан за 138 радника фабрике Вали (Валy), у власништву италијанске компаније Голден лејди, која у Ваљеву и Лозници годинама производи женске чарапе. Без најаве, махом жене, проглашене су технолошким вишком, без да су, како тврде за Данас, раније имале опомене од директора и шефова да не раде добро.

„Нико нас није обавестио раније, нити опоменуо, ниједна од нас није имала опомене, све је одрађено тајно, да би нас 24. октобра одвели у кафетерију где нам је саопштено да смо технолошки вишак. Остали смо ту да радимо све до среде и то, како су захтевали, пуним темпом. Психичко иживљавање и тортура“, каже за Данас Сузана Цвејић, мајка двоје малолетне деце, жртва породичног насиља, а од данас и званично бивша радница фабрике у Лозници у којој је радила 12 година.

У неком тренутку данас ће их позвати да потпишу раскид уговора о раду, како каже, након чега би требало да добију отпремнине у висини три бруто плате. Не више од 200.000 динара.



„Проглашена сам технолошким вишком, без опомене или пријаве, ни усмене, ни писмене. Речено ми је да сам оцењена као спора радница у погону, што је неистина. У тај погон сам стављена када сам се вратила са трудничког боловања, с тим што је требало да добијем лакше радно место јер сам имала спонтани побачај, после пет и по месеци трудноће“, објашњава Цвејић.


Прочитај још: 


Накратко је, истиче, стављена у магацин, потом у производњу, где не само да није имала лакше радно место већ није имала ни обуку за рад на машинама које могу бити и те како опасне по безбедност.

То, међутим, напомиње она, није све што су доживели и она и њене колегинице од шефова у фабрици.

„Шеф погона у ком сам посматрао је када идемо у тоалет, бројао колико пута која иде, стајао испред. Свега је било, жене су називали изметом и телетабисима, претили да ће их послати кући“, истиче Цвејић и каже да је тешко објаснити у каквим се условима ради те да је у погону у ком је она радила константна бука, а лети температура иде и до 50 степени, те да су их тада на 10 минута пуштали да изађу напоље да се надишу ваздуха.

„А кад се враћамо, често су нам говорили да убацимо у пету брзину“, присећа се Сузана Цвејић.




Директоре, како каже, није занимао социјални статус радника, јер има жена које су подстанари са малом децом, самохраних мајки, једна има четворо деце, а она сама са децом од 15 и две године остаје без посла у тренутку у ком се и разводи.

„Велика је неправда учињена, ништа нису гледали, и жене које немају дана боловања су добиле отказе, ја нисам закаснила за све године никада јер смо имали стимулацију ако долазимо редовно. Осим тога, ако је технолошки вишак, онда ваљда иду пре они који су под уговорима а не они који су практично основали фирму“, истиче она.

Плате су у фабрици у просеку неких 48.000 динара, ради се у сменама, а топли оброк им је, напомиње, био тек 600 динара месечно. Сада су остале и без тога.

„Шта ћу ја сада са двоје мале деце, повређена сам, понижена. Разумем да постоји технолошки вишак, али не могу раднице које су 13 година радиле без проблема, сада да постану нераднице, не иде то тако. Неко нас је оценио као лоше, споре раднице, а то нико није проверио“, наглашава Цвејић и додаје да ће следеће седмице отпуштени радници разговарати са градоначелником. Она сама најављује тужбу због свега што је претрпела.

Сузана Цвејић каже да не зна како су шефови уопште успели да оцене њихов рад јер је производња током пандемије пала за 70 одсто, али не разуме, како каже, ни то да сада након што су њима дали отказе, неким радницима који су радили на одређено нуде уговоре на неодређено.

То смо покушали да проверимо и у самој компанији, али нам на то питање није одговорено од четвртка.




Пословодство компаније Вали питали смо и колико је радника добило отказе, шта су разлози за то, као и да ли је тачно да су раднице, како тврде за наш лист, трпеле мобинг и малтретирање надређених.

Председник УГС Слога Жељко Веселиновић за Данас је потврдио да је до данас технолошким вишком у овој компанији проглашено 138 радника, од чега су 95 одсто жене.

„Када су радили социјални програм, избацили су све критеријуме који се односе на социјалне категорије, није вођено рачуна о социјалном положају, правили су списак на основу боловања, што неће рећи нигде званично јер је то противзаконито. Отпустили су велики број самохраних мајки, удовица, има жена и са шесторо деце, неке су и жртве породичног насиља“, истиче Веселиновић и каже да су они као синдикат тражили да виде те критеријуме и да се поштује принцип добровољности, на шта су им из фабрике рекли да тај принцип њима не одговара.

„Постоје индиције да ће почетком наредне године отпустити још 10 одсто људи, јер по Закону могу толико на годишњем нивоу“, напомиње Веселиновић.

Он подсећа да су из компаније говорили да им се овде не исплати да раде, да би се селили, јер не могу да издрже намете, због чега им је држава овде омогућила да осим пореза и доприноса за раднике не плаћају ништа друго.

Жале се а имају профит
Фабрика Вали из Ваљева и Лознице је у стопостотном власништву италијанске компаније Голден лејди и прошлу годину су, према подацима из АПР-а, завршили са 2.055 запослених. Према финансијском извештају компанија је 2020. завршила са нето добитком већим од 200 милиона динара, док је плус годину дана пре тога био 166 милиона динара.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Љ.Буквић/Данас

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.