ЗА ДЕСЕТ ДАНА РАДА ПЛАТА 50.000 ДИНАРА: Све је већа потражња за сезонским радницима у Србији

0
(Фото: Depositphotos, Ryhor.jpg)

Сезонски радници увелико беру јагоде и припремају се за трешње. Александар Богуновић из Привредне коморе Србије каже да је у питању тежак посао, који није атрактиван, а да дневнице износе од 2.000 до 5.000 динара. Плодови других воћака још су зелени, али већ сада је јасно да ће и ове године воћари имати проблема са недостатком радне снаге.

Богуновић је напоменуо да је сваке године иста тема, само што је прошле године било специфично због короне, било је и затварања. Много је разлога према његовим речима због чега нема довољно берача – имамо повећање засада под воћем, а са друге интензивна је миграција ка већим урбаним центрима и ван земље.

Указује да је у питању тежак посао, многи берачи немају регулисан статус, доста њих ради на црно, треба им обезбедити превоз, смештај, адекватну исхрану и хигијенске услове током брања.



– Имате повећање трошкова јер су све већи захтеви које произвођачи морају да испоштују у смислу квалитета брања воћа – каже Богуновић.

Дигитализација и нове технологије у већој мери олакшавају посао, али недовољно прате захтеве које имају у смислу количине и потребне радне снаге.

– Имате озбиљне екипе берача који имају уговорене послове, раде професионално и само одређене врсте воћа, а имате и оне који раде хоби посао за џепарац, некоме је то као допуна прихода, неки живе од тог посла па мењају те послове и на различитим воћкама и другим земљаним радовима су ангажовани целе године – објашњава Богуновић.

Према његовим речима, имате различите потребе и различиту радну снагу, нема универзалног дела, дневнице иду од 2.000 до 5.000 динара, што је мање радне снаге расту дневнице, а што су бољи услови – бољи су и берачи.

– Морате имати добре резаче. Изашли су на преко 5.000 динара дневно, али нема их – каже стручњак.



Берачи који долазе са стране долазе организовано и то су професионални берачи. ПКС има портал где се пријављују људи који долазе да обављају одређене послове и имају радни ангажман.

– Постоје модели да наставе да долазе. Очекујемо да ће добар део наших људи остати у иностранству па ће део људи наћи алтернативни посао – рекао је Богуновић.

Указује да се сво воће обере. Ако воће остане необрано то значи да цена није била велика или квалитет није био адекватан па власник не нађе за сходно да обере воће јер не види интерес.

Предубеђење је да људи са села беру

Богуновић је истакао да је структура берача различита. Добар део воћњака су породични воћњаци где долази цела породица да бере, а код великих плантажа су организоване туре где долазе средњошколци или студенти.

– Имамо неке који живе од тог посла. Неко и живи радећи само те послове – указао је Богуновић.

Сматра да многи беже од тог посла јер није атрактиван већ тежак физички рад, зависи од тога да ли берете јагоде или јабуке, а негде се погађа и по количини.



– Пети дан тешко да можете да испратите темпо, на отвореном сте, ако су високе температуре није угодно радити – указао је Богуновић.

Кад имате сталан посао, имате и одређене бенефиције, ово је посао, како каже, који морате да радите кад се то захтева јер кад сте на пољу немате алтернативу.

Стижу роботи берачи

Постоји велики број сајтова и агенција које раде организовано ангажовање. Велики привредни системи се обраћају агенцијама.

– Деси се да се трећи дан берач разболи или не жели да дође, а морате да обезбедите оно што је послодавац тражио. Није једноставан посао – подвлачи Богуновић.

Роботи берачи би могли бити решења за мањак радника.

– Причамо о паметној пољопривреди, нове технологије улазе и у пољопривреду, паметни роботи раде свашта, није нереално очекивати да ће роботи брати одређену врсту воћа – каже Богуновић.

Према његовим речима роботи снижавају трошкове брања.



Богуновић подвлачи да смо препознати да прозводимо квалитетно воће, имамо квалитет, чим смо на тржишту и ценовно смо конкурентни.

Истиче да смо трећа земља у свету по производњи малине.

– Ми смо прошле године, иако је била специфична, имали више од милион и 600.000 тона производњу воћа. То је, рецимо, за седам одсто мање количински него 2019, али смо приходовали 644 милиона евра што скоро 19 одсто више него 2019. године. Цена воћа је била нешто виша прошле године – каже Богуновић и такође изнео податак да је 259 милиона био промет од извоза малине.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



(РТС)

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.