Потрошња антибиотика у Србији повећана 28 одсто: “Непотребно и неправилно узимање антибиотика доводи до развоја отпорности бактерија…”

Непотребно и неправилно узимање антибиотика доводи до развоја отпорности бактерија на антибиотике и представља један од највећих јавноздравствених изазова 21. века, а пандемија корона вируса је додатно погоршала ситуацију, закључак је стручњака са панела који је организован данас у оквиру кампање “Зауставимо супербактерије”.

Указано је да је прошле године потрошња антибиотика у Србији повећана 28 одсто.

Епидемолог Весна Миољевић објасила је да је нерационална употреба антибиотика, неадекватно дозирање и непоштовање препорука националних и медјународних институција, узрок отпорности бактерија на те лекове.

“Више од две деценије, све најутицајније асоцијације у свету, почев од Светске здравствене организације, Центра за контролу болести у Атланти и Европског центра за контролу болести, свакодневно се боре против резистенције, и то пре свега адеквантном применом приручника који постоје на националном нивоу, а који олакшавају лекарима посао у лечењу тешких инфекција изазваних мултирезистентним узрочницима”, изјавила је Миољевић.

Она је подсетила да од новембра 2018. године постоји и Национални водич за рационалну употребу антибиотика, као и да се у Србији и на практичан начин бори против резистенције бактерија на антибиотике, па су тим поводом оформљени тимови на три клинике у Угрентном центру.

Микробиолог Снежана Јовановић из Универзитетског клиничког центра Србије рекла је да је тим који је формиран за контролу примене антимикробних лекова и почео рад 2015. године “успео да смањи употребу антимикробних лекова који су резервни, пре свега оних који су се у највећој мери користили, и на тај начин уштеди око 17.000-18.000 евра за око шест месеци”.

Ивана Ћирковић из Института за микробиологију оценила је да се антибиотици у Србији врло нерационално користе у дужем периоду, па је тако 2015. године потрошња тих лекова износила 31 дефинисану дневну дозу на хиљаду становника на дан.

“То сазнање нас је покренуло у активну кампању да се потрошња антибиотика смањи, што би за резултат имало смањење стопа резистенције бактерија на антибиотике”, рекла је Ћирковић и додала да је захваљујући тој кампањи од 2016. до 2019. године потрошња антибиотика смањена од 20 до 25 одсто.

Ћирковић је упозорила да је пажљива употреба антибиотика неопходна јер их “треба чувати за наредне генерације, пошто нема нових генерација антибиотика већ 30 и више година” и додала да је нерационална употреба антибиотика, поред хумане, присутна и у ветеринарској медицини, тако да је у борби против антимикробне резистенције неопходан мултисекторски приступ.

Она је додала и да се пандемија ковид 19 сударила са “тихом пандемијом антимикробне резистенције”, па је значајно повећана потрошња антибиотика код пацијената који су оболели од корона вируса, иако је то вирусна болест која се не лечи антибиотицима.

“Употреба једног дела тих антибиотика је оправдана, али је неоправдана код лакших форми ковида 19, односно код пацијената који не захтевају болничко лечење, који немају масивне пнеуммоније” рекао је инфектолог Горан Стевановић.

Педијатар Горан Вукомановић из Дечје Универзитетске клинике Тиршова објасио је да је главни разлог резистенције код деце непотребно преписивање антибиотика код вирусних инфекција, али и страх родитеља и појединих доктора да ће се нешто десити ако се детету које има вирусну инфекцију не да антибиотик.

Кампања “Зауставимо супербактерије” спроводи се поводом Светске недеље свесности о антибиотицима (WААW) и Европског дана свесности о антибиотицима (ЕЦДЦ).

[table id=1 /]

Недељник