По јаје за доручак, 500 радника на два купатила, председник пита – шта је спорно

Враћањем пасоша и пресељењем из барака у којима су услови за живот били нехумани на неки начин је почела да се решава сага вијетнамских радника за коју је јавност сазнала пре више од недељу дана. Само који дан краће – да проблем не постоји правили су се и представници власти и њима наклоњени медији. Они који су извештавали о овој теми и тражили одговоре – проглашени су учесницима у кампањи против инвеститора из Кине.

Пет стотина радника на два купатила и исто толико бојлера, често без струје и грејања, душека и ормана, неретко по једно јаје за доручак, без икаквих личних докумената и здравствене заштите – или што би председник рекао: шта је спорно?

„Да сте ме питали, нисам сасвим разумео ни потребу слања инспекције, али није могла Дарија да издржи под притиском ни Тома, ни сви остали нису успели да издрже притисак медија“, поручио је у петак Александар Вучић.

Притисак медија или очигледно кршење радних па и људских права страних држављана на територији Србије? За министра грађевинарства који је подлегао притиску ипак ништа од понуђеног већ – политизација.

„Чини ми се да ово, да тако кажем, можда је мало грубо, форсирање угрожености права одређених људи ипак има једну политичку ноту“, оцењује Томислав Момировић.

И није ово први пут – они који постављају питања о заштити животне средине у случају Рио Тинта, борског рудника или Зиђина, смедеревске железаре или Хестила, па и зрењанинског Линглонга – по правилу су оптужени за подривање страних инвестиција, иако само траже поштовање закона и савремених еколошких стандарда.

„Чини ми се да је државним властима и председнику приоритет да дођу инвестиције, како ће они то да спроводе – размишљаћемо касније“, истиче Душан Јордовић из организације ЦРТА.

А кад дође то „касније“ и проблем постане видљив следе скандалозне изјаве којима су надлежни претходних дана покушавали да сакрију да је страним инвеститорима све дозвољено, каже за Н1 председник синдиката „Независност“ Зоран Стојиљковић.

„То је срамотно, то је испод сваког цивилизацијског нивоа, ми смо то у УГС Независност и рекли да ћемо звонити на сва звона узбуне и упутити помоћ људима конкретно, да се не бисмо сви нашли у позицији да смо Вијетнамци из Зрењанина. Једноставно, смањује се штета“, каже Стојиљковић.

И нису једини – све је рађено у координацији са провладиним телевизијама и таблодима, додаје Стојиљковић – који су о вијетнамским радницима почели да извештавају тек када је први део њих пресељен на место са иоле пристојим условима за живот.

[table id=1 /]

Н1